Regulatorno telo za elektronske medije je donelo naredbu kojom se zaposlenima nalaže da sa povećanom pažnjom postupaju prilkom obrađivanja podataka o ličnosti i da se preduzmu sve tehničke, kadrovske i organizacione mere koje su potrebne da bi se podaci zaštitili od nedopuštenog pristupa, objavljivanja i svake druge zloupotrebe.
Cilj istraživanja je da utvrdi stepen spremnosti građana i građanki Srbije da učestvuju u demokratskim procesima koji podrazumevaju niz različitih oblika građanske participacije – od glasanja na izborima do pokretanja i učešća u konkretnim akcijama, i da prati promene u stepenu učešća tokom vremena. Istraživanje predstavlja svojevrsni prikaz demokratskog stanja društva. Mera u kojoj su građani i građanke spremni da se uključe u društvene procese, da iskoriste svoja građanska prava i utiču na donosioce odluka jeste pokazatelj “zdravlja” jednog društva.
CRTA je sistematično posmatrala izbore u prethodne tri godine i izradila 60 detaljnih preporuka koje su dostupne na sajtu Građani na straži. Na ovom skupu su predstavljene one preporuke za koje CRTA veruje da mogu biti sprovedene do izbora 2020. godine i za koje postoji najveća podrška građana.
Deluje da u Srbiji niko ne želi da se pozabavi, ozbiljno, uređenjem izbornog procesa. Partijama, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, kao da odgovaraju postojeći izborni uslovi, koji su u neskladu sa postojećim zakonskim okvirom.
U ovom dokumentu su izdvojene samo one preporuke za koje CRTA veruje da, uz postojanje političke volje i međusobnog razumevanja relevantnih aktera, mogu biti sprovedene do izbora 2020. godine, a čije ispunjenje je važan početak za sistemsko i celovito unapređenje kvaliteta izbornog procesa.
Organizacije civilnog društva upozoravaju da se danas navršava tri meseca otkako je bivšem povereniku Rodoljubu Šabiću istekao mandat, a nadležni skupštinski Odbor za kulturu i informisanje nije otpočeo postupak izbora novog poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Izborna administracija trebalo bi da se kreće u pravcu profesionalizacije rada, i u pogledu izbornih komisija, i biračkih odbora. Izborne komisije trebalo bi da imaju veća ovlašćenja i da se sastoje od pravnika koji bi bili nezavisni od političkih uticaja. Takođe, trenutni način sprovođenja obuka biračkih odbora ne daje očekivane rezultate u praksi, pa bi ih trebalo sistematizovati i unaprediti.
Izborna administracija je često primorana da tumači različite paralelne zakone i propise što, imajući u vidu male kapacitete stručnih službi, umanjuje pravnu sigurnost u oblast izbornog prava i smanjuje poverenja građana u izborni proces. Izborno zakonodavstvo trebalo bi da se kodifikuje u jedinstveni izborni zakonik koji bi na jednommestu obuhvatio sve odredbe iz različitih zakona koje se neposredno odnose na izborni proces.
Naše teme
Demokratska kultura
Jer politika nije samo za političare. Naše je ljudsko i građansko pravo da učestvujemo u procesima u kojima se donose odluke koje utiču na naše živote. Dijalog nema alternativu.
Slobodni i fer izbori
Jer su izbori osnovni stub demokratije. Pravo svakog građanina je da u slobodnim i fer uslovima donese odluku kome želi da poveri svoj glas. Svaki glas podjednako vredi. Za to se bore Građani na straži.
Otvorene institucije
Jer su institucije servis građana. Potrebne su nam jake institucije sa integitetom koje štite javni interes.
Slobodni mediji
Jer mediji treba da postavljaju pitanja i kritički sagledavaju stvarnost. Potrebni su nam mediji koji štite javni interes i bave se potrebama građana.
