„Sve veći jaz između siromašnih i bogatih jedan je od glavnih uporišta nepoverenja u demokratiju. Ali najveći problem se trenutno dešava sa srednjom i srednje nižom klasom, koje se bune jer su imali razloga da očekuju više u odnosu od onoga što se sada ostvaruje“, zaključak je debate „Da li je i gladan čovek građanin?“ koju je organizovala CRTA u okviru Festivala demokratije.
„Građani sve manje imaju poverenja u ažurnost i tačnost biračkog spiska, mada spisak nije najveći problem izbora svakako predstavlja jedan od mnogobrojnih segmenata koji čine izbore slobodnim i fer. Gubljenje poverenja građana negativno utiče na sve uslove izbornog procesa“, zaključak je debate „Sve po spisku?“ koju je organizovala CRTA u okviru Festivala demokratije.
Svečano otvaranje “Akademije demokratije” koju organizuje CRTA uz podršku Misije OEBS u Srbiji i Nacionalnog demokratskog instituta, održano je u okviru Festivala demokratije.
„Građani nemaju potpuni uvid u kršenje zakonskih propisa u procesu finansiranja izborne kampanje, niti mogu dobiti odgovor na pitanja da li i u kojoj meri se zloupotrebljavaju sredstva iz različitih budžetskih izvora, jer ne postoje institucije koje bi se proaktivno bavile rešavanjem ovog pitanja i utvrđivanjem činjenica“, zaključak je debate „Ko plaća, ko kontroliše?“ koju je organizovala CRTA u okviru Festivala demokratije.
Odluku Posebnog odeljenja Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu da odbaci krivičnu prijavu, koju smo povodom nepravilnosti uočenih na dan lokalnih izbora u Lučanima podneli protiv NN izvršioca iz opštinske uprave Šida, vidimo kao još jedan primer nespremnosti institucija da sprovode zakone i kontinuirano štite fer i slobodne izbore.
Građani imaju moć je zajednička inicijativa koju, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), sprovode CRTA, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Partneri za demokratske promene Srbija i Nacionalna koalicija za decentralizaciju. Inicijativa Građani imaju moć usmerena je na osnaživanje lokalnih nosilaca promena (organizacija civilnog društva, građana, aktivista, novinara) da zahtevaju odgovornost u radu institucija i donosilaca odluka i aktivno učestvuju i pokreću inicijative usmerene na borbu protiv korupcije i unapređenje odgovornosti u svojim lokalnim zajednicama.
Birači imaju pravo da budu informisani o izbornoj ponudi i ponašanju izbornih aktera, kako bi mogli da donesu odluku kome će dati glas. Neophodno je da se svim izbornim listama i kandidatima garantuje ravnomerna zastupljenost u elektronskim medijima. Ipak, tokom proteklih izbornih procesa u Srbiji pokazalo se da je pravo na informisanost, kao važna komponenta izbornog prava građana, institucionalno nezaštićeno.
Od 2009. godine kada je usvojena prva Ured¬ba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije (Sl. glasnik RS 99/09) status povlašćenog proizvođača električne energije, proiz¬vođača koji dobija državne podsticaje za proizvodn¬ju električne energije, stekli su vlasnici oko sto malih hidroelektrana, pretežno instalisane snage manje od 1 MW.1 Neka od ovih hidroenergetskih postrojenja su izgrađena i puštena u rad pre 2009. godine. Ova pos¬trojenja iznose 1,26% ukupnih kapaciteta.
Naše teme
Demokratska kultura
Jer politika nije samo za političare. Naše je ljudsko i građansko pravo da učestvujemo u procesima u kojima se donose odluke koje utiču na naše živote. Dijalog nema alternativu.
Slobodni i fer izbori
Jer su izbori osnovni stub demokratije. Pravo svakog građanina je da u slobodnim i fer uslovima donese odluku kome želi da poveri svoj glas. Svaki glas podjednako vredi. Za to se bore Građani na straži.
Otvorene institucije
Jer su institucije servis građana. Potrebne su nam jake institucije sa integitetom koje štite javni interes.
Slobodni mediji
Jer mediji treba da postavljaju pitanja i kritički sagledavaju stvarnost. Potrebni su nam mediji koji štite javni interes i bave se potrebama građana.
