Godinama unazad, kako oni koji žive u Boru, tako i celokupna javnost u Srbiji govori o ovom gradu u istočnoj Srbiji kao jednom od najzagađenijih. Sad postoji i zvaničan dokument koji je Bor označio kao primer industrijski kontaminiranog lokaliteta.
Građani imaju moć
Podnošenje tužbi koje su uglavnom neosnovane, čiji cilj nije zadovoljenje pravde, već zastrašivanje tuženih nije pojava specifična samo za Srbiju. Naprotiv, prisutna je u drugim zemljama, pa i u onima sa dugom demokratskom tradicijom. Međutim, Srbija se ipak po nečemu izdvaja. Dok, na primer, u SAD ovakve sudske postupke pokreću korporacije, u Srbiji to rade institucije i javni funkcioneri kako bi se obračunali sa onima koji ukazuju na nepravilnosti u radu upravo tih funkcionera, odnosno institucija, insistiraju na njihovom odgovornom, transparentnom i iznad svega – zakonitom radu.
Kad se tokom rada na studiji o budućoj kineskoj fabrici guma Linglong u Zrenjaninu, RERI (Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu) obratio trima institucijama pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dobijanje traženih dokumenta je izostalo. Komisija za kontrolu državne pomoći odbacila je zahtev navodeći da je neprecizan. Poreska uprava je odbila da dostavi traženu informacije navodeći da se radi o službenoj tajni, a Vlada Srbije uopšte nije ni odgovorila na poslati zahtev. Iako aktuelni Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja važi za jedan od najboljih na svetu, pomenuti slučajevi nisu retkost, a najavljene izmene, kako je ocenila Koalicija za slobodu pristupa informacijama, sniziće postojeći nivo prava građana na pristup informacijama i neće rešiti neke od najkrupnijih problema u ostvarivanju ovog prava.
