U vozu aktivizma (3): Kako doći do promena?
Za sobom smo ostavili dve stanice – prikupljanje informacija i dokaza da problem postoji, ali i pridobijanje podrške šire javnosti. Voz aktivizma sada stiže do krajnje destinacije, a to je promena. Ali ne neka privremena i kozmetička, kojom će se, na primer, samo privremeno rešiti pitanje emisije štetnih gasova iz neke fabrike ili će samo jedan konkurs za finansiranje projekata u oblasti kulture biti raspisan na vreme.
Da bi promena bila stvarna, ona mora biti sistemska, a da bi bila sistemska, mora da zahvati jezgro sistema. Aktivisti zbog toga kucaju na vrata skupštine – lokalne, pokrajinske ili one najvažnije – Narodne skupštine. I nisu zakucali praznih ruku, već sa sobom nose narodnu, odnosno, kako je naziva Zakon o lokalnoj samoupravi, građansku inicijativu.
Cilj je promena
Narodna inicijativa jeste jedan od ključnih instrumenata građanske participacije u Srbiji. Nju i Ustav smešta tik uz izbore i referendum. Ona omogućava građanima da zahteve i potrebe upute zakonodavnoj vlasti. U njoj je sadržanavažna poruka – poruka da građani imaju moć.
Po Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, građani kroz narodnu inicijativu predlažu donošenje, izmenu, dopunu ili prestanak važenja Ustava, zakona, statuta, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti Narodne skupštine, skupštine autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i podnose druge predloge u skladu s postojećim zakonskim okvirom.
Nakon što skupština utvrdi da je predlog o narodnoj inicijativi formulisan u skladu sa Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi, građani koji su ga podneli kreću u prikupljanje potpisa. Na nacionalnom nivou potrebno je 30 hiljada potpisa, na pokrajinskom 10 hiljada, dok za lokalni nivo potreban broj potpisa iznosi 5 odsto ukupnog broja građana sa biračkim pravom na teritoriji opštine ili grada čijoj se skupštini podnosi inicijativa.
Lista potpisnika potom se predaje Narodnoj, pokrajinskoj ili lokalnoj skupštini, kako bi nadležni odbor proverio da li je lista potpisnika u skladu sa zakonom i da li je sakupljen dovoljan broj potpisa. Pošto nadležni odbor to utvrdi (za šta nije propisan rok), Narodna skupština će o predlogu sadržanom u pokrenutoj narodnoj inicijativi odlučiti na prvoj narednoj sednici u redovnom zasedanju, a najkasnije u roku od šest meseci, dok je za skupštinu autonomne pokrajine ili lokalne samouprave krajnji rok 90 dana od dana pokretanja narodne inicijative. Moguća su dva ishoda – da skupština prihvati inicijativu i potom pripremi i izglasa predloženi akt ili da uz obrazloženje odbaci predlog iz narodne inicijative.
Drugi kanali uticaja na zakonodavnu vlast jesu peticije, predstavke i predlozi koje građani u pisanom ili elektronskom obliku mogu uputiti poslanicima. Osim toga, građani mogu direktno kontaktirati centralu parlamenta ili se mogu obratiti poslanicima tako što će pratiti uputstva na sajtu Narodne skupštine.
Do poslanika će pitanje stići i putem alata na sajtu Otvorenog parlamenta gde je građanima dostupan i pregled toga koji su poslanici i posle koliko vremena poslali odgovore…ili nisu.
Stigli smo…
Narodna inicijativa kao instrument direktne demokratije, i uz nju mnoga druga zakonom propisana sredstva, građanima omogućavaju da se upuste u proces zagovaranja interesa i potreba pred javnim vlastima i da utiču na proces donošenja odluka. Kada dođu do te faze, znači da je sva snaga aktivizma stigla na odredište i da je vlast baš tamo gde i treba da bude – u rukama građana.
Tekst je nastao u okviru projekta „Snaga aktivizma” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovode Trag fondacija i partnerske organizacije CRTA, Krovna organizacija mladih Srbije, BeFem, Slavko Ćuruvija fondacija i Srpski filantropski forum.
