Čvrsti dokazi čuvaju građanske akcije od politike i političara

„U ovoj borbi potrebni su nam svi. I oni koji glasaju za vlast i oni koji glasaju za opoziciju i oni koji su bojkotovali izbore. Dakle svi, jer ovo nije problem neke stranke, već svih nas koji ovde živimo“, kaže Miroslav Mijatović iz Podrinjskog antikorupcijskog tima, jedne od organizacija koje se protive otvaranju rudnika litijuma u dolini reke Jadar.

Na pitanje, kako jednu građansku inicijativu sačuvati od politike, odgovara da su to dokazi i dokumentacija.

„Dokumenta do kojih smo došli govore da su od 2004. godine sve političke partije učestvovale u davanju saglasnosti kompaniji ‘Rio Tinto’ za istražne radove. Građani sumnjaju u njihove iskrene namere kad se pojave na protestu jer su u jednom trenutku sarađivali s ‘Rio Tintom’, a sada, pošto deluju iz pozicije opozcije, su protiv rudnika i podržavaju narod. Nama je to i bio cilj da kroz dokumentaciju koju smo stavili na uvid svima pokažemo da tu nema nikave razlike da li je na vlasti bio DS, SPS, SNS ili neko drugi.“

Prema Mijatovićevim rečima, najveći problem je netransparentnost gotovo svega što prati priču o budućem rudniku, a istorija koja prati kompaniju “Rio Tinto” je sama po sebi dovoljna da nema razloga da joj se veruje.

„Mi smo se obratili svetskoj organizaciji ‘Friends of the earth’ i dobili smo frapantne podatke o istoriji ‘Rio Tinta’. Gde su oni bili,  iza sebe su ostavili pustoš i ekološku katastrofu. Bougainville – najveće od Solomonskih ostrva je gotovo uništeno, a fotografije tamošnjeg rudnika su zastrašujuće. Čak je došlo i do građanskog rata“, kaže Mijatović i dodaje da se o ovom slučaju detaljnije može pročitati na sajtu PAKT-a.

Novac ostavlja tragove

Kako u kontaktima sa samom kompanijom nisu dobili konkretne podatke o planovima za budući rudnik, Mijatović navodi da su odlučili da prate trag novca.

„Sredinom 2020. godine smo od Uprave za trezor dobili kompletnu informaciju šta je i kome sve ‘Rio Tinto’ platio od kad je došao u Srbiju. Videli smo da su tu Rudarsko-geološki fakultet, Mašinski fakultet, Zavod za javno zdravlje Šabac, Zavod za zaštitu spomenika Valjevo… Signal za uzbunu nam je bio kad smo se obratili našim institucijama da nam daju dokumentaciju šta su to radili za kompaniju, ali smo informacije dobili samo od Zavoda za javno zdravlje Šabac i Zavoda za zaštitu spomenika Valjevo. Od naših fakulteta nismo dobili nikakve informacije pravdajući se da zbog ugovora sa ‘Rio Tintom’ ne mogu to da nam daju.“

Uz sve to, navodi Mijatović, jedan od ključnih problema je što „Rio Tinto“ krije o kakvoj tehnologiji proizvodnje litijuma se radi.

„Oni razvijaju novu tehnologiju, plivaju na talasu intelektualne svojine i kriju sve te hemijske procese kako će se izdvajati litijum iz rude jadarit. A bez toga, ne možemo znati kako će to uticati na životnu sredinu, koliko će taj uticaj biti proširen i u kom prečniku oko rudnika. Mi te informacije nemamo. Prema informacijama koje imamo, oni će za izdvajanje litijuma koristiti ogromne količine vode i deo te vode će vraćati u reke. Uz to tvrde da će ta vraćena voda biti čak boljeg kvaliteta nego kad je uzeta. Mi nešto nemamo razloga da verujemo da će to tako biti.“

Takođe je problematično i mesto gde bi trebalo da se odlaže jalovina nastala zbog proizvodnje litijuma, a prema trenutnom planu, ono bi trebalo da bude tik pored reke Jadar koja se često izliva i plavi okolinu.

„Podsetiću vas na poplave iz 2014. godine i kad se tadašnji ministar Velimi Ilić zaglavio u jalovini rudnika ‘Stolice’. Taj rudnik je za 100 godina rada stvorio 1,2 miliona tona jalovine, a ‘Rio Tinto’ će za godinu dana proizvoditi dva miliona tona. Oni sada pokušavaju da izmenama prostornih planova učine da to jalovište bude tik pored rudnika, gde je sada plodna zemlja. I to je isključivo njihov ekonomski interes. A šta raditi za ekologiju i šta će raditi svi koji žive u dolini Jadra, to izgleda nikoga trenutno ne interesuje.“

Mijatović dodaje da građani, kad je reč o ovom rudniku, nemaju razloga da veruju institucijama jer već godinama neguju jedan klijentelistički pristup prema kompaniji „Rio Tinto“.

„To traje još od 2011. godine. Tada je prilikom izmena Zakona o rudarstvu članom 55 provučeno da se za eksploataciju litijuma može odrediti eksproprijacija zbog javnog interesa, a onda je to ozvaničeno u Zakonu iz 2015. pa potom i 2018. i mi imamo Zakon koji je klijentelistički donet i usmeren ka jednom investitoru. Dakle, ukoliko građani ne budu hteli da prodaju svoju imovinu, ona će biti predmet eksproprijacije. I to je jedna mat pozicija za građane u dolini Jadra.“

Za Mijatovića ovo nije jedini primer. Kako kaže, isto važi i za Uredbu koju je Vlada Srbije donela marta 2020. kojom je utvrdila Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit – „Jadar“.  

„Mi smo pred Ustavnim sudom pokrenuli proces ocene ustavnosti ove odluke. Smatramo da taj plan nije usklađen sa Prostornim planom republike Srbije, a onda ni sa prostornim planom Loznice. I što je najbitnije, on nije predviđao obaveznu procenu koliki je životni vek rudnika, nije imao elaborat o rezervama što je osnova da se proceni životni vek rudnika. Dva meseca nakon što smo pokrenuli ocenu ustavnosti, ‘Rio Tinto’ dostavlja Ministarstvu rudarstva elaborat o rezervama. Dakle, 15 godina su istraživali, nisu imali elaborat, i onda su ga za dva meseca napravili.“

I kako kaže, to nas dovodi na početak i praćenje tragova novca.

„Ministarstvo formira radnu grupu koja bi trebalo da proveri taj elaborat, a u radnoj grupi su profesori Rudarsko-geloškog fakulteta kojem je ‘Rio Tinto’ do sada platio više od 100 miliona dinara za usluge, od čega je milion i po bila donacija, a mi ne znamo za kakve usluge.“

Meštani neće rudnik

Podrinjski antikorupcijski tim (PAKT), čiji rad podržava Crta kroz inicijativu „Građani imaju moć“, koju sprovodi u saradnji sa USAID, i udruženje „Ne damo Jadar“ organizovali su veliki broj akcija u poslednjih par meseci kojima informišu građane o potencijalnoj štetnosti ovog projekta po životnu sredinu i pružaju šansu meštanima da iskažu svoje mišljenje i stav kojim se protive otvaranju rudnika. Mijatović kaže da sada čekaju odluku Ustavnog suda.

„Čekamo šta će odlučiti Ustavni sud. Ako uspemo, to bi značilo da smo ‘Rio Tinto’ vratili na početak. Dosadašnja iskustva nam govore da ne treba da verujem ni institucijama, a ni ‘Rio Tintu’. A ako se ne bude poštovala želja građana, nisam siguran da ljudi fizički neće dozvoliti da dođu mašine i počnu kopanje“.