Aktivizam je pravo, ali i obaveza svih

Da se grupa građana okupi, organizuje i krene u borbu bilo za čist vazduh ili jer ne žele da im na mestu parka nikne višespratnica, više nije retkost. Gotovo da nema mesta u Srbiju u kojem ne postoji neka formalna ili neformalna inicijativa onih koji su odlučili da deo svog vremena posvete odbrani javnog interesa i borbi za bolje društvu.

Za protekle četiri godine samo je kroz inicijativu “Građani imaju moć”, koju Crta sprovodi u saradnji sa USAID-om, podržano više od 60 organizacija i aktivističkih grupa.

Nikola Kolja Krstić dobro je poznat među aktivistima u Srbiji. Kroz Pokret Tvrđava već godinama se bori da građani u Smederevu konačno ostvare pravo na čist vazduh. Uspeli su da pokrenu i sugrađane i zajedno sa njima su podneli krivičnu prijavu protiv kineske kompanije HBIS, koja upravlja Železarom, i pet njenih direktora za krivično delo zagađenja životne sredine.  

Na pitanje zašto se bavi aktivizmom, odgovora da to pitanje nije ni potrebno postaviti nekome u Smederevu koje ima takve životne probleme kao što su problemi sa zagađenjem vazduha.

„Ti problemi utiču na zdravlje tebe, tvog deteta, tvoje porodice, prijatelja, sugrađana. Nije to samo pitanje ekologije, to je pitanje i demokratskih kapaciteta naše zajednice, slobode. Mislim da ne bi trebalo da se postavlja pitanje zašto je neko aktivista, zašto je neko aktivan građanin. Smatram da je to zapravo pravo, ali i obaveza u velikoj meri“, kaže Krstić.

Milenka Jovanovića javnost je upoznali kao uzbunjivača iz Agencije za zaštitu vazduha. Sada je deo Nacionalne ekološke asocijacije. Zato što se usprotivio odluci direktora Agencije da se bez odobrenja stručnjaka menjaju kriterijumi za ocenjivanje kvaliteta vazduha dobio je otkaz. Crta mu je dodelila priznanje “Hrabri glas” za 2021. godinu.  

„Da li vredi biti aktivista u Srbiji, to je teško reći. Da li je potrebno i neophodno, to mogu da kažem da jeste s obzirom na to da institucije ne rade svoj posao. Svuda u svetu je aktivizam korekcija. Kod nas je to jedini deo društva koji pokušava da se bavi nečim umesto onoga ko bi time trebalo da se bavi. Ipak, mislim da je moguće da se izvrši pritisak na te koji ne rade i neće da rade“, ističe Jovanović.

Prema njegovom mišljenju, aktivizam je kod nas u sve većem zamahu baš zato što ne funkcionišu sistem i institucije.

Marija Marković deo je valjevskog udruženja iRevolucija koje pokušava da natera institucije da rade svoj posao odgovorno i od Valjeva, koje je već godinama među najzagađenijim gradovima, naprave evropskog rekordera u smanjenju zagađenja.

„Aktivizmom se bavim od kad sam u iRevoluciji. Kod mene nije bila odluka u smislu hoću da budem aktivista već kad sam kao deo udruženja uvidela probleme, a to su problemi egzistencijalne prirode, iako niko od nas nije ekolog primarno, onda je kod mene samo kliknulo – hajde da probamo da nađemo rešenje“, priča Marković.

Istina je ono što je za nju najvažnije kad se baviš aktivizmom.  

„Moraš da istražuješ, ako ne možeš ti onda tražiš eksperte. Ali istina je ključni faktor. Puno je onih koji nam kažu: “Svaka vam čast”. Međutim, ima i onih drugih. Kad vidim komentare na neke naše objave na društvenim mrežama, ponekad se zapitam za koga ja ovo radim. Ne radim ja ovo samo za sebe, radim za sve. Ali brzo me prođe i ne osvrćem se na to jer verujem u ono što radim i mi sve vreme tragamo za istinom“, navodi Marija Marković.

Jovanović ističe da nema razloga da ima strah i ohrabruje ljude da se aktiviraju. 

„Nikakva opasnost ne preti sve dok se govori istina, dok se boriš za ideju koja je pozitivna ne samo za tebe lično već i za sve druge. Onima koji se kolebaju rekao bih kasniš, kreći juče da bi bilo bolje sutra“, poruka je Milenka Jovanovića.

Nova pojava sa kojom su aktivisti sve češće suočeni su zlonamerne, odnosno SLAPP tužbe (Strateške tužbe protiv učešća javnosti). Zato bi savet od Nikole Krstića za sve oni koji kreću u borbu bio da nađu dobrog advokata.

„To je važno zato što ćeš se u Srbiji suočiti sa sistemom koji će pokušati na sve načine da te „skreše“. Podizaće tužbe protiv tebe, prijave. S druge strane, kad je sistem okrenut protiv tebe, ti nemaš potrebna znanja, da se ne vratim na one blokade i druge situacije kad su protiv nas vođeni razni procesi. Ti uhvatiš sebe da si sam na vetrometini. Tu su tvoji drugari, prijatelji, komšije, građani, ali mi sami nemamo znanja kako da se odbranimo od sistema. Zato kažem, advokat“, poručuje Krstić.