Funkcionerska kampanja i praksa (ne)rešavanja problema

Usvajanje novog Zakona o elektronskim medijima, neposredno pred raspisivanje izbora, još jedna je u nizu propuštenih prilika da se konačno reguliše pitanje funkcionerske kampanje. Umesto toga, napravljen je novi pomak koji sa sobom ipak nosi i novi kamen spoticanja.

Do iskoraka je došlo u pogledu perioda tokom koga je medijima zabranjeno da izveštavaju o skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti ili se obeležava početak izgradnje takvih objekata, ako njima prisustvuju javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike ili odbornike. Taj period je sa 10 dana produžen na 30, ali iako duža nego ranije, ova zabrana i za tekući izborni ciklus ostaje nedovoljna.

Pored toga što period zabrane ne obuhvata celu kampanju, ona je ograničena samo na aktivnosti onih funkcionera koji su istovremeno i kandidati. To znači da će i u periodu od 30 dana pre izbora koji se održavaju 17. decembra, mediji, između ostalog, moći da izveštavaju i o aktivnostima predsednika Republike. On kao nosilac liste koji nije i kandidat na listi – nije obuhvaćen zabranom.

Crta je već kroz preporuke za poboljšanje izbornog procesa ukazala na značaj obaveze da nosilac liste ujedno bude i kandidat na listi. Izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima pre svega bi bilo ostvareno načelo odgovornosti političkih predstavnika prema biračima i ne bi bilo prostora za sporna zakonska rešenja kao što je ovo koje ih izuzima iz zabrana kojima bi trebalo da se postavi jasna granica između države i partije.

Osim o predsedniku države, mediji će nesmetano moći da izveštavaju i o ministrima koji nisu na izbornoj listi.

S druge strane, zabrana će se, između ostalog, odnositi na ministre koji budu kandidati na izbornoj listi, kao i na doskorašnje čelnike gradova i opština koji, kroz privremene organe u svojim lokalnim samoupravama, i dalje obavljaju javnu funkciju. Ukoliko pretenduju da budu gradonačelnici i predsednica opština i nakon izbora, oni će morati da budu kandidati na izbornim listama jer se na te funkcije biraju iz redova odbornika. Zbog toga će izveštavanje o njihovim aktivnostima, nabrojanim u Zakonu o elektronskim medijima, biti zabranjeno 30 dana pre izbornog dana. Uz to, zabrana će važiti i za trenutne gradonačelnike i predsednike opština koji su kandidati na listama.

Crta pozvala narodne poslanike da podnesu amandmane na predlog Zakona o elektronskim medijima za bolji nadzor medija tokom izbornih kampanja

Sa ovim izmenama koje i dalje ostavljaju prostor za zloupotrebe, nastavljena je praksa iz 2022. godine, kada je izmenama Zakona o sprečavanju korupcije predviđeno ograničenje po kom mediji u izbornoj kampanji, 10 dana pred izbore, ne smeju da izveštavaju o otvaranju infrastrukturnih i drugih objekata poput pruga, puteva, mostova, škola bolnica, fabrika, ukoliko su prisutni javni funkcioneri.

Tada je, kao što je Crta već ukazala kroz analizu Sporazum o unapređenju izbornih uslova, problematično bilo i što je primena ove mere predložena kroz izmenu Zakona o sprečavanju korupcije, a ne direktno kroz izmenu medijskih zakona.

Zabrana određena na poslednjih 10 dana kampanje i u tom slučaju bila je pomak, ali suštinski nije sprečila zloupotrebu javnih resursa, niti je u dovoljnoj meri umanjila neravnopravnost izbornih učesnika.