NAŠE INICIJATIVE

Sporazum o unapređenju izbornih uslova ne rešava ključne probleme

Sporazum o unapređenju izbornih uslova koji je rezultat međustranačkog dijaloga bez posredovanja Evropskog parlamenta ima malo potencijala da poboljša kvalitet izbornog procesa. Pojedina rešenja koja bi mogla da doprinesu boljim izbornim uslovima su vrlo ograničenog dometa, dok izuzetno zabrinjava kompleksnost predloženih izmena celokupnog izbornog procesa, ali i pojedinih mera koje mogu da umanje dostignute standarde i da ugroze javni interes.

Takođe, opet se naslućuje loša praksa koja je obeležila izbore 2020. godine jer se, suprotno međunarodnim standardima i principima, predlaže promena pravila izbornog sistema i izbornog procesa neposredno pred raspisivanje izbora. Svega tri meseca koliko je preostalo do raspisivanja izbora nedovoljno je za sprovođenje mera ovog obima i to bi moglo dodatno da umanji predvidivost procesa, da pruži prednost samo nekim učesnicma izbornog procesa i time uveća neravnopravnost među njima.

Ni ovaj Sporazum, kao ni predlog mera koji je nastao u međustranačkom dijalogu uz posredovanje Evropskog parlamenta, ne prepoznaje ili se ne bavi na adekvatan način ključnim problemima izbornog procesa na koje ukazuju međunarodni i domaći posmatrači. Pritisci na birače se u potpunosti ignorišu jer se u Sporazumu ni ne spominju. Predlog da se funkcionerska kampanja spreči time da mediji ne smeju da izveštavaju sa otvaranja infrastrukturnih objekata na kojima učestvuju javni funkcioneri 10 dana pred izbore nije dovoljan da doprinese ravnopravnosti izbornih učesnika i postavljanju jasne linije između državnih i partijskih aktivnosti. Rešenja za problem neravnomerne medijske zastupljenosti se u Sporazumu uglavnom oslanjaju na mere koje su predložili kofasilitatori tokom procesa Međustranačkog dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta a koje je Crta ocenila kao nedovoljne za obezbeđivanje uslova za poštene i slobodne izbore.

Sporazumom se najviše zadire u način organizovanja i sprovođenja izbora jer se predviđa uvođenje lokalnih izbornih komisija kao “srednjeg nivoa” izborne administracije za republičke izbore. Predviđene izmene, usled nedostatka vremena koje je potrebno da se odrede jasne nadležnosti, obezbede kapaciteti i usklade svi nivoi unutar sistema izborne administracije, kao i da se novinama prilagode svi učesnici na izborima, mogle bi negativno da utiču na predvidivost izbornog procesa i pravnu sigurnost.

Zaštita izbornog prava bi primenom ovog Sporazuma za birače postala nepristupačnija nego do sada, a primenom mera koje se odnose na Jedinstveni birački spisak otvorio bi se i prostor za zloupotrebe ličnih podataka građana.

Mere koje se mogu oceniti kao pozitivne i usklađene s pojedinim ODIHR preporukama tiču se unapređenja transparentnosti izbornog procesa, predaje finansijskih izveštaja pre izbornog dana ili inicijative da birači budu upoznati s procedurom provere podataka u Jedinstvenom biračkom spisku, ali njihov domet na sveukupno unapređenje kvaliteta izbora je ograničen.

Predložena rešenja su nedovoljno precizno definisana što ostavlja prostor za različita tumačenja. Takođe, Sporazum ne sadrži rokove za usvajanje i primenu mera, niti jasne mehanizme njihovog sprovođenja. Konačno, pravna priroda Sporazuma ostaje nejasna i tek će se videti kako će u praksi izgledati promene izbornih zakona koje treba da obezbede njegovu primenu.

Kompletna analiza sporazuma o unapređenju uslova za održavanje izbora, dostupna je ovde.