Ekonomski status građana poljuljao veru u demokratiju

„Sve veći jaz između siromašnih i bogatih jedan je od glavnih uporišta nepoverenja u demokratiju. Ali najveći problem se trenutno dešava sa srednjom i srednje nižom klasom, koje se bune jer su imale razloga da očekuju više u odnosu od onoga što se sada ostvaruje“, zaključak je debate „Da li je i gladan čovek građanin?“ koju je organizovala CRTA u okviru Festivala demokratije.

Učesnici diskusije dr Jelena Žarković-Rakić sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Kori Udovički predsednica upravnog odbora i glavna ekonomistkinja u CEVES-u i Danilo Ćurčić programski koordinator Inicijative A11, složili su se da ne možemo oduzeti pravo glasa najugroženijima, jer se smatra da su oni doveli na vlast predstavnike kojima većina nije zadovoljna, zato što često siromašan sloj građana u izbornoj utakmici nema priliku da čuje jasan stav o svojim problemima.

„U poslednjih trideset godina procesi kao što su globalizacija i seljenje radnih mesta doveli su do toga da nekadašnje srednje klase stagniraju, a da oni koji se nalaze na vrhu lestvice sve više grabe i napreduju. Kada poredimo evropske zemlje sa Velikom Britanijom i Amerikom, videćemo da zemlje Evrope koje su razvijene nalik državi blagostanja vode računa o svojim građanima koji ostaju bez posla. Dok to nije slučaj sa Amerikom i Britanijom, one su tu samo za svoje najugroženije stanovnike i to u veoma maloj meri, dok građani niskog ekonomskog i socijalnog statusa od njih ne mogu očekivati pomoć“, istakla je Jelena Žarković-Rakić.

Takođe, dr Žarković-Rakić naglasila je da građani koji su gubitnici ovih ekonomskih procesa upravo predstavljaju potencijalne glasače koji podržavaju bregzit i Trampa.

Foto: CRTA

„Jeste period globalizacije preovladao u kome plate drže pod kontrolom konkurencije sa istoka. Ali zaboravljamo da upravo ta jeftina radna snaga isporučuje veoma jeftine proizvode, ono što je jednoj radničkoj klasi neophodno za svakodnevni život, od igračaka do odeće i ostalih stvari. Ovime dobijamo ceo jedan novi dijapazon proizvoda koji postaju sve više dostupni. Zato se to kontinuirano siromašenje ne može uočiti tako brzo.  Istina je da posle 80-ih i 90-ih godina sindikati postaju zaštitnici zaposlenih umesto da budu glasnogovornici svih onih kojima treba posao“, izjavila je Kori Udovički.

Udovički je dodala da se menja i tehnologija rada, sve više nastaje populacija koja nije ni kapitalista ni tradicionalni radnik, a u periodu 2009.godine, postalo je jasno da jedan proces predugo traje, tj.da počinje političko prestrojavanje koje treba da predstavlja društvo koje ima čvrstu političku strukturu, a mi smo tek na početku odgovaranja na političke izazove.

„Pitanje ekonomskih i socijalnih prava jeste dodatno poljuljano nakon svetske ekonomske krize. Ljudi su postali besni, oni koji su platali veću cenu, sa manjom moći u društvu, što je i logično. Dolazi do toga da se ekonomska i socijalna prava građana dodatno urušavaju ne samo u Srbiji, već i globalno, pogotovo u Evropi. Na koji to način utiče na ostvarivanje političkih prava, jeste da nastaje nova vrsta novoglasačkog tela pogotovo mladih koji su dosta progresivniji“, rekao je Danilo Ćurčić.

Ćurčić je zaključio da je socijalna pomoć nekim ljudima u Srbiji teško dostupna, kao i da će mali broj doći u potpunosti do nje. Ali Ćurčić podseća na to da nisu najsiromašniji ti koji samo uzimaju od sistema, jer sa druge strane ekonomske politike rasipaju novac na ostale stvari i vrlo je upitno kako uspeva da se manipuliše ugroženom masom.

Prenos cele debate možete pogledati ovde.