Birači imaju pravo da budu informisani o izbornoj ponudi i ponašanju izbornih aktera, kako bi mogli da donesu odluku kome će dati glas. Neophodno je da se svim izbornim listama i kandidatima garantuje ravnomerna zastupljenost u elektronskim medijima. Ipak, tokom proteklih izbornih procesa u Srbiji pokazalo se da je pravo na informisanost, kao važna komponenta izbornog prava građana, institucionalno nezaštićeno.

Od 2009. godine kada je usvojena prva Ured­ba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije (Sl. glasnik RS 99/09) status povlašćenog proizvođača električne energije, proiz­vođača koji dobija državne podsticaje za proizvodn­ju električne energije, stekli su vlasnici oko sto malih hidroelektrana, pretežno instalisane snage manje od 1 MW.1 Neka od ovih hidroenergetskih postrojenja su izgrađena i puštena u rad pre 2009. godine. Ova pos­trojenja iznose 1,26% ukupnih kapaciteta.

Dan nakon što je gradsko veće Niša 31. marta 2018. donelo odluku o prenošenju vlasništva nad aerodromom „Konstantin Veliki“ u ruke Republike Srbije, održan je prvi spontani protest Nišlija i Nišlijki pred gradskom kućom, u kojoj se nalazi Gradsko veće i kancelarija gradonačelnika. Ovaj spontani protest predstavljao je uvod u proces koji će trajati naredna tri meseca, i koji će biti obeležen brojnim masovnim protestima građana i građanki Niša protiv odluke o „poklanjanju aerodroma“, da bi se završio 22. juna, na sednici Skuštine grada Niša, usvajajnjem odluke Gradskog veća.

Preporuke su rezultat dugogodišnjeg istraživanja i praćenja rada Narodne skupštine u okviru Crtine inicijative Otvoreni parlament, zatim i aktivnosti narodnih poslanika i funkcionisanja skupštinskih mehanizama i procesa, te analize komparativne prakse i najboljih međunarodnih standarda. Spisak preporuka predstavljen u ovom dokumentu nije konačan niti iscrpan, već ograničen na prioritetne preporuke za koje CRTA veruje da mogu biti sprovedene u najkraćem mogućem roku, uz postojanje političke volje, spremnosti na dijalog i međusobnog razumevanja svih relevantnih aktera.

Uzimajući u obzir da je država organizovani sistem, javna uprava Republike Srbije funkcioniše uprkos tome što je neadekvatno organizovana i ne predstavlja funkcionalan sistem. Posledice toga se ogledaju u otežanom poslovanju privrede, svakodnevnom životu građana i u otežanom pokušaju da se Republika Srbija etablira u međunarodnom okruženju. Zapošljavanje u javnoj upravi je godinama unazad korišćeno kao socijalna kategorija, uhlebljenje za politički podobne, rođake, prijatelje. Uzimajući u obzir da na 2,6 zaposlenih u privatnom dolazi jedan zaposleni u državnom sektoru, bez mnogo analize, jasna je neodrživost ove formule. U atmosferi dugogodišnjeg nepoštovanja sistema i procedura, stvoreno je plodno tle za korupciju.

Algoritmi kao delovi softvera koji se koriste u donošenju odluka koje mogu imati uticaja na dobrobit građana su predmet debate u Zapadnim državama, ali u Centralnoj i Istočnoj Evropi javnost još uvek nije dovoljno upoznata sa ovim procesima. Međutim to ne znači da se automatizovano donošenje odluka ne koristi u regionu. Istraživači CRTA učestvovali su u prvom istraživanju koje je mapiralo postojeće prakse i koje je ustanovilo da se u Srbiji, kao i u ostalim državama, algoritmi često koriste u donošenju odluka, ali i da ne postoje politike koje regulišu ovu malo poznatu ali veoma dinamičnu i važnu oblast.

Ove preporuke trebalo bi da posluže donosiocima odluka u kreiranju politika kojima bi se upotreba algoritama u donošenju odluka učinila odgovornijom i transparentnijom. Preporuke su nastale na osnovu izveštaja koji su zajedno proizveli istraživači iz ePaństwo Foundation (Poljska), KohoVolit.eu (Češka i Slovačka), IDFI (Gruzija), K-Monitor (Mađarska) i CRTA na osnovu istraživanja obavljenog između novembra 2018. i aprila 2019. Ceo izveštaj alGOVrithms – the State of Play dostupan je na engleskom jeziku, a više informacija o istraživanju dostupno je na stranici ePaństwo Foundation.

U Srbiji se o stanju slobode medija poslednjih godina vode dva paralelna monologa. Iz vladajuće strukture poručuju da su „zadovoljni i ponosni na slobodu medija u Srbiji“ te da je „Srbija evropski šampion u slobodi medija”. Sa druge strane, organizacije civilnog društva vrše brojna istraživanja koja pokazuju da je stanje u medijima alarmantno, a iz strukovnih udruženja svakodnevno ukazuju na zloupotrebe u primeni medijskih zakona i izuzetno težak materijalni i profesionalni status novinara.  Tokom 2018. godine zabeležen je veliki broj verbalnih i fizičkih napada na novinare, a učinak istražnih organa u procesuiranju ovih napada izuzetno je nizak. Zavisnost medija od centara moći, pritisci kao i loš ekonomski položaj novinara za posledicu imaju širenje autocenzure, tabloidizaciju i pad etičkih standarda koji se mogu izdvojiti kao osnovne karakteristike medijske scene u Srbiji.

Cilj istraživanja je da utvrdi stepen spremnosti građana i građanki Srbije da učestvuju u demokratskim procesima koji podrazumevaju niz različitih oblika građanske participacije – od glasanja na izborima do pokretanja i učešća u konkretnim akcijama, i da prati promene u stepenu učešća tokom vremena. Istraživanje predstavlja svojevrsni prikaz demokratskog stanja društva. Mera u kojoj su građani i građanke spremni da se uključe u društvene procese, da iskoriste svoja građanska prava i utiču na donosioce odluka jeste pokazatelj “zdravlja” jednog društva.

U ovom dokumentu su izdvojene samo one preporuke za koje CRTA veruje da, uz postojanje političke volje i međusobnog razumevanja relevantnih aktera, mogu biti sprovedene do izbora 2020. godine, a čije ispunjenje je važan početak za sistemsko i celovito unapređenje kvaliteta izbornog procesa.

Izborna administracija trebalo bi da se kreće u pravcu profesionalizacije rada, i u pogledu izbornih komisija, i biračkih odbora. Izborne komisije trebalo bi da imaju veća ovlašćenja i da se sastoje od pravnika koji bi bili nezavisni od političkih uticaja. Takođe, trenutni način sprovođenja obuka biračkih odbora ne daje očekivane rezultate u praksi, pa bi ih trebalo sistematizovati i unaprediti.