Sprečavanje zloupotrebe javnih resursa u predizbornoj kampanji je jedna od najvažnijih oblasti za unapređenje izbornih uslova u Srbiji. Neophodno je da se u ovom polju zakonodavstvo i praksa Republike Srbije usaglasi sa međunarodnim standardima i primerima dobre prakse. Potrebno je sprečiti zloupotrebu novca poreskih obveznika tokom izbornih procesa sa jedne strane i ukinuti mogućnost funkcionerske kampanje na drugoj, kako bi se omogućila ravnopravnost učesnika u izbornoj trci.

Republika Srbija je Ustavom iz 2006. godine definisana kao država zasnovana na vladavini prava i načelima građanske demokratije, s Narodnom skupštinom kao najvišim predstavničkim telom i nosiocem ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji, preko koga građani ostvaruju svoju suverenost. Ustav među svojim načelima ističe vladavinu prava, koja se ostvaruju podelom vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, čiji odnos se zasniva na sistemu međusobne „kontrole“ i ravnoteže.

Pravo na slobodan pristup informacijama kao posebno pravo, koje se vremenom izdvojilo iz slobode izražavanja, prava na privatnost (privatni i porodični život) i prava na pravično suđenje kao fundamentalnih ljudskih prava, nastalo je kao rezultat razvoja savremene pravne države i participativne demokratije, u kojoj građanin postaje „četvrta vlast” i aktivni učesnik u društvenim procesima.

Važeći ustav u Načelima određuje nosioce suverenosti i navodi da suverenost potiče od građana, koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Interesantno je pomenuti kako je tekla procedura usvajanja važećeg ustava.

Ne umanjujući značaj drugih nezavisnih institucija, građani su najviše upućeni na Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u zaštiti svojih ljudskih prava. To je, sa jedne strane, tako usled delokruga rada ovih institucija, a sa druge, usled toga što su postupci pred ovim organima besplatni za građane i lišeni strogih formalnih zahteva, koji po pravilu prate druge postupke za ostvarivanje zaštite prava.

Usvajanjem Strategije razvoja sistema javnog informisanja (Medijska strategija) u septembru 2011. godine, Republika Srbija je započela medijsku reformu i odredila osnovne „informisanja u Republici Srbiji i delova tog sistema da bi razvoj slobode medija i medijskog tržišta doprineo daljem jačanju demokratskih odnosa u društvu”.

Istraživanja pokazuju da preko 80% građana nema poverenje u pravosuđe. Građani se sa posledicama reforme pravosuđa suočavaju svakodnevno. Ostvarivanje pravde u Srbiji se čeka dugo, sudska praksa je nepredvidiva a u sudovima stoji više od milion nerešenih predmeta. Sudije sude na osnovu međusobno neusklađenih propisa koji se često menjaju. Reforme koje su i formalno započele u novembru 2018. godine kada je Vlada podnela Narodnoj skupštini Predlog za promenu Ustava trebalo bi da doprinesu osnaživanju pravosuđa u odnosu na druge dve grane vlasti.

Raspisivanje vanrednih lokalnih izbora u Doljevcu, Kladovu i Kuli izaziva sumnju u legalnost ovog postupka, s ozbzirom na to da ostaje nejasno na osnovu kog zakonskog uslova su ti izbori raspisani. Crta posmatračka misija je podnela Ustavnom sudu u jednom od tri slučaja nisu stvoreni zakonski uslovi za njihovo raspisivanje.

Izbori već godinama unazad predstavljaju jedini vid učešća u demokratskim procesima za koji se opredeljuje i koji praktikuje većina građana Srbije1, dok se vlast “istinski” trudi da im tu mogućnost što češće priredi. Tako su izbori u proteklih pet godina postali skoro svakodnevna pojava. Na birališta se, na republičkom i na lokalnom nivou, izlazilo čak pet puta.

U Srbiji su 4. marta 2018. godine održani redovni beogradski izbori. CRTA posmatračka misija pratila je celokupan izborni proces. Ovaj izveštaj obuhvata detaljne nalaze kao i preporuke za unapređenje kvaliteta izbornog procesa.