Uzimajući u obzir da je država organizovani sistem, javna uprava Republike Srbije funkcioniše uprkos tome što je neadekvatno organizovana i ne predstavlja funkcionalan sistem. Posledice toga se ogledaju u otežanom poslovanju privrede, svakodnevnom životu građana i u otežanom pokušaju da se Republika Srbija etablira u međunarodnom okruženju. Zapošljavanje u javnoj upravi je godinama unazad korišćeno kao socijalna kategorija, uhlebljenje za politički podobne, rođake, prijatelje. Uzimajući u obzir da na 2,6 zaposlenih u privatnom dolazi jedan zaposleni u državnom sektoru, bez mnogo analize, jasna je neodrživost ove formule. U atmosferi dugogodišnjeg nepoštovanja sistema i procedura, stvoreno je plodno tle za korupciju.

Algoritmi kao delovi softvera koji se koriste u donošenju odluka koje mogu imati uticaja na dobrobit građana su predmet debate u Zapadnim državama, ali u Centralnoj i Istočnoj Evropi javnost još uvek nije dovoljno upoznata sa ovim procesima. Međutim to ne znači da se automatizovano donošenje odluka ne koristi u regionu. Istraživači CRTA učestvovali su u prvom istraživanju koje je mapiralo postojeće prakse i koje je ustanovilo da se u Srbiji, kao i u ostalim državama, algoritmi često koriste u donošenju odluka, ali i da ne postoje politike koje regulišu ovu malo poznatu ali veoma dinamičnu i važnu oblast.

Ove preporuke trebalo bi da posluže donosiocima odluka u kreiranju politika kojima bi se upotreba algoritama u donošenju odluka učinila odgovornijom i transparentnijom. Preporuke su nastale na osnovu izveštaja koji su zajedno proizveli istraživači iz ePaństwo Foundation (Poljska), KohoVolit.eu (Češka i Slovačka), IDFI (Gruzija), K-Monitor (Mađarska) i CRTA na osnovu istraživanja obavljenog između novembra 2018. i aprila 2019. Ceo izveštaj alGOVrithms – the State of Play dostupan je na engleskom jeziku, a više informacija o istraživanju dostupno je na stranici ePaństwo Foundation.

U Srbiji se o stanju slobode medija poslednjih godina vode dva paralelna monologa. Iz vladajuće strukture poručuju da su „zadovoljni i ponosni na slobodu medija u Srbiji“ te da je „Srbija evropski šampion u slobodi medija”. Sa druge strane, organizacije civilnog društva vrše brojna istraživanja koja pokazuju da je stanje u medijima alarmantno, a iz strukovnih udruženja svakodnevno ukazuju na zloupotrebe u primeni medijskih zakona i izuzetno težak materijalni i profesionalni status novinara.  Tokom 2018. godine zabeležen je veliki broj verbalnih i fizičkih napada na novinare, a učinak istražnih organa u procesuiranju ovih napada izuzetno je nizak. Zavisnost medija od centara moći, pritisci kao i loš ekonomski položaj novinara za posledicu imaju širenje autocenzure, tabloidizaciju i pad etičkih standarda koji se mogu izdvojiti kao osnovne karakteristike medijske scene u Srbiji.

Cilj istraživanja je da utvrdi stepen spremnosti građana i građanki Srbije da učestvuju u demokratskim procesima koji podrazumevaju niz različitih oblika građanske participacije – od glasanja na izborima do pokretanja i učešća u konkretnim akcijama, i da prati promene u stepenu učešća tokom vremena. Istraživanje predstavlja svojevrsni prikaz demokratskog stanja društva. Mera u kojoj su građani i građanke spremni da se uključe u društvene procese, da iskoriste svoja građanska prava i utiču na donosioce odluka jeste pokazatelj “zdravlja” jednog društva.

U ovom dokumentu su izdvojene samo one preporuke za koje CRTA veruje da, uz postojanje političke volje i međusobnog razumevanja relevantnih aktera, mogu biti sprovedene do izbora 2020. godine, a čije ispunjenje je važan početak za sistemsko i celovito unapređenje kvaliteta izbornog procesa.

Izborna administracija trebalo bi da se kreće u pravcu profesionalizacije rada, i u pogledu izbornih komisija, i biračkih odbora. Izborne komisije trebalo bi da imaju veća ovlašćenja i da se sastoje od pravnika koji bi bili nezavisni od političkih uticaja. Takođe, trenutni način sprovođenja obuka biračkih odbora ne daje očekivane rezultate u praksi, pa bi ih trebalo sistematizovati i unaprediti.

Izborna administracija je često primorana da tumači različite paralelne zakone i propise što, imajući u vidu male kapacitete stručnih službi, umanjuje pravnu sigurnost u oblast izbornog prava i smanjuje poverenja građana u izborni proces. Izborno zakonodavstvo trebalo bi da se kodifikuje u jedinstveni izborni zakonik koji bi na jednommestu obuhvatio sve odredbe iz različitih zakona koje se neposredno odnose na izborni proces.

„Nepoverenje građana u izborni proces raste iz godine u godinu. U cilju uspostavljanja poverenja građana u izborni proces i u institucije za sprovođenje izbora, potrebno je unaprediti transparentnost i otvorenost celokupnog izbornog procesa. Poverenje građana moglo bi da se povrati ukoliko bi nadležne institucije, pre svega Republička izborna komisija, pravovremeno objavljivale sve relevantne podatake o izbornom procesu. Uz to, trebalo bi da se unapredi način na koji institucije postupaju po prijavama građana na nepravilnosti u toku izbora. Ozbiljni nedostaci biračkog spiska, njegove administracije i ažuriranja značajno utiču na poverenje građana u izborni proces.“

Ravnopravnost učesnika u izbornoj trci ne zavisi samo od nejednakih resursa koje imaju na raspolaganju, čime smo se bavili u prvom delu preporuka za unapređenje izbornih uslova.Da bi se obezbedila potpuna ravnopravnost učesnika u izbornoj trci potrebno je izmeniti pravila koja daju prednost nekim učesnicima i to u svim fazama izbornog procesa, od započinjanja kampanje pa do samog izbornog dana.Da bi se unapredili izborni uslovi u pogledu ravnopravnosti učesnika izbora Crta je u poslednjem izveštaju iznela ukupno sedam preporuka.

U Srbiji su 16.decembra 2018. godine održani redovni lokalni izbori u opštini Lučani i vanredni lokalni izbori u opštinama Kula, Doljevac i Kladovo. Tim dugoročnih posmatrača Crta posmatračke misije pratio je više aspekata izbornog procesa pre samog izbornog dana: izbornu kampanju, rad izborne administracije, korišćenje javnih resursa u kampanji i izveštavanje medija o kampanji, izbornim listama i kandidatima. Crta posmatračka misija organizovala je posmatranje rada biračkih odbora na svih 43 biračka mesta u opštini Lučani tokom izbornog dana. U preostale tri opštine, mobilni timovi su pratili dešavanja tokom izbornog dana, što nam je omogućilo da javnosti pružimo generalnu ocenu društvene i političke atmosfere na dan izbora.