U Srbiji se o stanju slobode medija poslednjih godina vode dva paralelna monologa. Iz vladajuće strukture poručuju da su „zadovoljni i ponosni na slobodu medija u Srbiji“ te da je „Srbija evropski šampion u slobodi medija”. Sa druge strane, organizacije civilnog društva vrše brojna istraživanja koja pokazuju da je stanje u medijima alarmantno, a iz strukovnih udruženja svakodnevno ukazuju na zloupotrebe u primeni medijskih zakona i izuzetno težak materijalni i profesionalni status novinara.  Tokom 2018. godine zabeležen je veliki broj verbalnih i fizičkih napada na novinare, a učinak istražnih organa u procesuiranju ovih napada izuzetno je nizak. Zavisnost medija od centara moći, pritisci kao i loš ekonomski položaj novinara za posledicu imaju širenje autocenzure, tabloidizaciju i pad etičkih standarda koji se mogu izdvojiti kao osnovne karakteristike medijske scene u Srbiji.

Cilj istraživanja je da utvrdi stepen spremnosti građana i građanki Srbije da učestvuju u demokratskim procesima koji podrazumevaju niz različitih oblika građanske participacije – od glasanja na izborima do pokretanja i učešća u konkretnim akcijama, i da prati promene u stepenu učešća tokom vremena. Istraživanje predstavlja svojevrsni prikaz demokratskog stanja društva. Mera u kojoj su građani i građanke spremni da se uključe u društvene procese, da iskoriste svoja građanska prava i utiču na donosioce odluka jeste pokazatelj “zdravlja” jednog društva.

U ovom dokumentu su izdvojene samo one preporuke za koje CRTA veruje da, uz postojanje političke volje i međusobnog razumevanja relevantnih aktera, mogu biti sprovedene do izbora 2020. godine, a čije ispunjenje je važan početak za sistemsko i celovito unapređenje kvaliteta izbornog procesa.

Izborna administracija trebalo bi da se kreće u pravcu profesionalizacije rada, i u pogledu izbornih komisija, i biračkih odbora. Izborne komisije trebalo bi da imaju veća ovlašćenja i da se sastoje od pravnika koji bi bili nezavisni od političkih uticaja. Takođe, trenutni način sprovođenja obuka biračkih odbora ne daje očekivane rezultate u praksi, pa bi ih trebalo sistematizovati i unaprediti.

Izborna administracija je često primorana da tumači različite paralelne zakone i propise što, imajući u vidu male kapacitete stručnih službi, umanjuje pravnu sigurnost u oblast izbornog prava i smanjuje poverenja građana u izborni proces. Izborno zakonodavstvo trebalo bi da se kodifikuje u jedinstveni izborni zakonik koji bi na jednommestu obuhvatio sve odredbe iz različitih zakona koje se neposredno odnose na izborni proces.

„Nepoverenje građana u izborni proces raste iz godine u godinu. U cilju uspostavljanja poverenja građana u izborni proces i u institucije za sprovođenje izbora, potrebno je unaprediti transparentnost i otvorenost celokupnog izbornog procesa. Poverenje građana moglo bi da se povrati ukoliko bi nadležne institucije, pre svega Republička izborna komisija, pravovremeno objavljivale sve relevantne podatake o izbornom procesu. Uz to, trebalo bi da se unapredi način na koji institucije postupaju po prijavama građana na nepravilnosti u toku izbora. Ozbiljni nedostaci biračkog spiska, njegove administracije i ažuriranja značajno utiču na poverenje građana u izborni proces.“

Ravnopravnost učesnika u izbornoj trci ne zavisi samo od nejednakih resursa koje imaju na raspolaganju, čime smo se bavili u prvom delu preporuka za unapređenje izbornih uslova.Da bi se obezbedila potpuna ravnopravnost učesnika u izbornoj trci potrebno je izmeniti pravila koja daju prednost nekim učesnicima i to u svim fazama izbornog procesa, od započinjanja kampanje pa do samog izbornog dana.Da bi se unapredili izborni uslovi u pogledu ravnopravnosti učesnika izbora Crta je u poslednjem izveštaju iznela ukupno sedam preporuka.

Sprečavanje zloupotrebe javnih resursa u predizbornoj kampanji je jedna od najvažnijih oblasti za unapređenje izbornih uslova u Srbiji. Neophodno je da se u ovom polju zakonodavstvo i praksa Republike Srbije usaglasi sa međunarodnim standardima i primerima dobre prakse. Potrebno je sprečiti zloupotrebu novca poreskih obveznika tokom izbornih procesa sa jedne strane i ukinuti mogućnost funkcionerske kampanje na drugoj, kako bi se omogućila ravnopravnost učesnika u izbornoj trci.

Republika Srbija je Ustavom iz 2006. godine definisana kao država zasnovana na vladavini prava i načelima građanske demokratije, s Narodnom skupštinom kao najvišim predstavničkim telom i nosiocem ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji, preko koga građani ostvaruju svoju suverenost. Ustav među svojim načelima ističe vladavinu prava, koja se ostvaruju podelom vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, čiji odnos se zasniva na sistemu međusobne „kontrole“ i ravnoteže.

Pravo na slobodan pristup informacijama kao posebno pravo, koje se vremenom izdvojilo iz slobode izražavanja, prava na privatnost (privatni i porodični život) i prava na pravično suđenje kao fundamentalnih ljudskih prava, nastalo je kao rezultat razvoja savremene pravne države i participativne demokratije, u kojoj građanin postaje „četvrta vlast” i aktivni učesnik u društvenim procesima.