U poslednjih 10 godina, 52 poslanika preletelo je 54 puta iz jedne u drugu političku stranku u Skupštini tokom svog mandata. Koje stranke su izgubile najviše poslanika, gde su poslanici najčešće preletali i koja preletanja su ostavila najviše traga? Pogledajte novi infografik Otvorenog parlamenta, koji je nastao u okviru istraživanja “Nije život jedna stranka”.
Kako građani vide preletanja narodnih poslanika iz jedne u drugu političku stranku u Skupštini Srbije? Da li misle da poslanici menjaju stranačku pripadnost iz uverenja ili iz interesa? Koliko preletanja utiču na rad Skupštine, na poverenje građana u političke stranke i opredeljenje da li će glasati na izborima?
Pogledajte infografik o percepciji preletanja u Skupštini Srbije iz ugla građana, koji je nastao u okviru “Nije život jedna stranka”.

Ovo istraživanje nastoji da osvetli trend preletanja među izabranim predstavnicima građana u Skupštini, njegove uzroke i posledice, kao jednu od negativnih praksi među poslanicima koja se posebno ističe u kontekstu sve većeg nepoverenja građana, kako prema poslanicima tako i prema instituciji Narodne skupštine. U fokusu istraživanja nalaze se slučajevi preletanja zabeleženi tokom trajanja mandata narodnih poslanika u poslednjih deset godina, odnosno u poslednja četiri skupštinska saziva.

Imajući u vidu činjenicu da je Pravilnik o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje stavljen van snage u februaru 2019. godine, a da se na izradi i usvajanju novog nije počelo ni nakon osam meseci, CRTA je izradila nacrt novog dokumenta. CRTA poziva nadležne institucije, a pre svega Regulatorno telo za elektronske medije, da otpočnu proces javnih konsultacija povodom izrade novog Pravilnika, koji mora biti usvojen u najkraćem roku uoči predstojećih izbora.

Potrebno je da svi učesnici u izbornom procesu poštuju već postojeće zakone i podzakonske akte, čime bi se znatno poboljšala medijska slika u Srbiji u toku izborne kampanje. Istovremeno, postoji značajan broj preporuka za izmenu ili dopunu zakonskih akata ili usvajanje podzakonskih akata od strane Regulatorne agencije za elektronske medije (REM), koji bi unapredili rad medija u toku izborne kampanje. Ovaj dokument obuhvata obe kategorije predloga.

Srbija se svrstava u red zemalja sa izra­ženo visokom percepcijom korupcije, dok sama korupcija za građane predstavlja jedan od tri ključna problema sa kojima se Srbija suočava. Prema globalnom in­deksu percepcije korupcije, Srbija i u 2018. godini beleži rast percepcije na skali na čijem kraju je ocena “veoma korumpira­no” (eng. Highly Corrupt).  Korupcija u Srbiji je prisutna u svakod­nevnoj interakciji institucija i građana, pružanju i korišćenju javnih usluga, od­nosno u radu javnog sektora, i to počevši od njegovog najnižeg, korisničkog nivoa. Različita istraživanja, kako ona u zemlji, tako i ona koja sprovode globalno mere­nje percepcije korupcije, pokazuju da je za građane korupcija najvidljivija u zdrav­stvenom sistemu. Prepoznavanje korupcije kao jednog od sistemskih problema društva, ide korak uz korak sa priznanjem da se u njoj učestvuje kada se radi o pitanjima egzistencije.

CRTA je, u saradnji sa partnerima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE“, izradila indeks otvorenosti institucija, u kome analizira nivo transparentnosti, otvorenosti, odgovornosti izvršnih vlasti u regionu Zapadnog Balkana. Ovaj dokument je treći po redu u kome dajemo pregled stanja otvorenosti institucija i preporuke za unapređenje. Nakon prvog istraživanja koje je urađeno 2016. pristupili smo unapređenju i prilagođavanju metodologije istraživanja i njenih indikatora, bazirajući svoj rad na saznanjima i rezultatima monitoringa. Istraživanje za 2018. godinu je drugo po redu koje je sprovedeno na osnovu indikatora koji omogućavaju preciznu sliku koliko su institucije izvršne vlasti radile na unapređenju svoje otvorenosti u protekloj godini.

Rezultati sprovedenog istraživanja ukazuju na to da je otvorenost parlamenata u regionu u 2018. godini porasla u odnosu na 2017. i 2016. godinu. Regionalni prosek u poslednjem krugu merenja iznosio je 65%, što je za 4% više nego prethodne godine (61%). Međutim, ovogodišnje istraživanje takođe ukazuje i na značajne regionalne razlike u pogledu otvorenosti parlamenata. Primetan je neujednačen napredak u otvorenosti parlamenata u regionu, sa značajnim razlikama u otvorenosti nacionalnih parlamenata koje variraju od 79%, zabeleženih u Crnoj Gori do 46% u Bosni i Hercegovini. Manje značajan napredak, od 3% do 4%, je ostvaren u Srbiji i Severnoj Makedoniji, sa 58% odnosno 62% ispunjenosti indikatora u 2018. godini. Međutim, i pored određenih napredaka, može se izvesti opšti zaključak da je otvorenost parlamenata na nezadovoljavajućem nivou.

Birači imaju pravo da budu informisani o izbornoj ponudi i ponašanju izbornih aktera, kako bi mogli da donesu odluku kome će dati glas. Neophodno je da se svim izbornim listama i kandidatima garantuje ravnomerna zastupljenost u elektronskim medijima. Ipak, tokom proteklih izbornih procesa u Srbiji pokazalo se da je pravo na informisanost, kao važna komponenta izbornog prava građana, institucionalno nezaštićeno.

Od 2009. godine kada je usvojena prva Ured­ba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije (Sl. glasnik RS 99/09) status povlašćenog proizvođača električne energije, proiz­vođača koji dobija državne podsticaje za proizvodn­ju električne energije, stekli su vlasnici oko sto malih hidroelektrana, pretežno instalisane snage manje od 1 MW.1 Neka od ovih hidroenergetskih postrojenja su izgrađena i puštena u rad pre 2009. godine. Ova pos­trojenja iznose 1,26% ukupnih kapaciteta.