Oni brane javni interes kad država zakaže

Da nije bilo njih, najzelenije naselje Pančeva to više ne bi bilo. Da nije bilo njih, najveća divlja deponija u Srbiji bila bi još veća. Da nije bilo njih, za nelegalnu seču šuma na Fruškoj gori se ne bi znalo, a EPS bi nastavio da ugrožava prvu evropsku hidrocentralu napravljenu da radi po Teslinim principima.

Ko su oni?

To su pojedinci, neformalne grupe, inicijative, udružene komšije – svi oni građani koji ne pristaju da se njihovo učešće u odlučivanju o sopstvenoj budućnosti završava zaokruživanjem jednog rednog broja u danu koji svi zovemo praznikom demokratije.

I sve ih je više. Za mnoge možda je i iznenađujuće da živimo u vremenu u kojem imamo bujanje građanskih inicijativa, u vremenu u kojem sve više ljudi širom Srbije diže glas protiv korupcije, nelegalnih građevinskih radova, investitorskog urbanizma, zagađenja životne sredine.

I ne samo da ih je sve više. Nakon godina gotovo sistematske diskreditacije građani menjaju  pogled na civilno društvo. Poslednje Crtino istraživanje o stavovima građana Srbije o učešću u demokratskim procesima pokazuje da gotovo polovina ispitanika nevladine organizacije vidi kao one koji štite javni interes i bore se za promene u društvu.

Za protekle tri i po godine, kroz inicijativu „Građani imaju moć“, Crta je sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku i Partnerima Srbija, u saradnji sa USAID-om, podržala više od 60 organizacija i aktivističkih grupa, kao i 30-ak pojedinaca-aktivista. To su ljudi koji pored redovnih poslova, obaveza, brige o svojim porodicama, nađu i snage i vremena da popravljaju društvo. 

“Odbranimo Teslu”, “Libergraf”, “Odbranimo šume Fruške gore”, branioci Reve, inicijativa “Dunavac (Šodroš)”… samo su neki od onih koji su podigli glas, zahtevajući od države i njenih institucija da uvažava građane. 

Pokazali su da građani imaju moć. Pokažimo da smo solidarni s njima!