Kvalitet izbornog procesa na izborni dan nije bio u skladu sa međunarodnim standardima za slobodne i fer izbore. Na osam odsto biračkih mesta zabeležena su ozbiljnija kršenja izbornih procedura što je veći procenat nepravilnosti od procenta nepravilnosti zabeleženih na predsedničkim izborima 2017. i parlamentarnim 2016. godine.

Kampanja za beogradske izbore, iako su u pitanju lokalni izbori, po nivou uloženih resursa, medijske pažnje nacionalnih medija i angažovanja republičkih funkcionera u kampanji odgovarala je izbornoj atmosferi za nacionalne izbore.

Prvih mesec dana zvanične kampanje za beogradske izbore obeleženo je onemogućavanjem domaćih posmatračkih misija da prate rad Gradske izborne komisije, pojačanom funkcionerskom kampanjom i slučajevima indirektnog potkupa glasova deljenjem humanitarne pomoći ili besplatnih programa u organizaciji opština ili stranaka.

Iako su beogradski izbori raspisani 15. januara, izborna kampanja počela je nezvanično još na jesen jer je u prethodna tri meseca svakodnevno objavljivano u proseku oko 20 medijskih priloga koji su se bavili temom beogradskih izbora. Od ukupno 2.215 analiziranih objava, u periodu od 2. oktobra 2017. godine do 15. januara 2018. godine, predstavnici vlasti bili su zastupljeni skoro četiri puta više u medijima nego predstavnici opozicije, dok su zableženi i slučajevi tzv. “funkcionerske kampanje”.

Pravo građana da na slobodnim izborima učestvuju u procesu odlučivanja je temeljno građansko pravo u demokratskom društvu. Transparentnost rada izbornih organa, postojanje pravila koja jasno i bez diskriminacije uređuju uslove za učešće nezavisnih posmatrača u izbornom procesu i uređen sistem zaštite izbornog prava obezbeđuju osnovne preduslove za fer, slobodne i demokratske izbore.

Agencija za borbu protiv korupcije ima značajnu ulogu u izbornom procesu. Od svog osnivanja Agencija za borbu protiv korupcije opterećena je neefikasnošću koja je posledica političkih pritisaka, nedostatka podrške drugih institucija i nedovoljno preciznih zakonskih odredbi koje uređuju rad Agencije.

Slobodni, fer i demokratski izbori su nezamislivi bez slobodnih medija i nezavisnih institucija koje obezbeđuju institucionalni nadzor nad ponašanjem medija tokom izbornog procesa. Uloga tela koje vrši regulaciju u oblasti medija veoma je delikatna: ono je dužno da omogući građanima da ostvare svoje pravo na obaveštenost, uspostavljajući pravila kojima se neminovno utiče na slobodu medija.

Javne rasprave o propisima koje usvajaju organi javnih vlasti predstavljaju važan instrument koji građanima omogućava da utiču na proces donošenja odluka i učestvuju u demokratskim procesima. Javne rasprave se u Srbiji odvijaju prema nedovoljno jasnoj proceduri jer su propisi koji uređuju javnu raspravu nedorečeni i predlagaču zakona je prepušteno diskreciono pravo da odlučuje da li će održati javnu raspravu i na koji način će javnost biti obaveštena o njenim rezultatima.

Uz izbore i referendum, narodna inicijativa predstavlja treći ključni instrument učešća u demo- kratskim procesima kroz koji građani Srbije ispoljavaju suverenost. Međutim, učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji može se opisati kao jednodimenzionalno – u stvarnosti, ono počinje i završava se izborima. U periodu između izbora javlja se zatišje građanskog učešća u političkom životu i procesima donošenja odluka.

Cilj istraživanja je da utvrdi stepen spremnos građana i građanki Srbije da učestvuju u demokratskim procesima koji podrazumevaju razne oblike učešća građana, od glasanja na izborima do pokretanja i učešća u konkretnim akcijama, i pra promene u stepenu učešća tokom vremena. Rezulta istraživanja sprovedenog 2017. godine pokazuju da je prekinut generalni trend pozitivnih promena iz prethodne godine. U odnosu na 2016. godinu, promene u meri angažovanosti  i učešća građana u demokratskim procesima nesistematski variraju kroz različite indikatore.