Odluku Posebnog odeljenja Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu da odbaci krivičnu prijavu, koju smo povodom nepravilnosti uočenih na dan lokalnih izbora u Lučanima podneli protiv NN izvršioca iz opštinske uprave Šida, vidimo kao još jedan primer nespremnosti institucija da sprovode zakone i kontinuirano štite fer i slobodne izbore.

Među više od 200 automobila registrovanih izvan opštine Lučani, koji su primećeni 16.12.2018. u Lučanima ispred biračkih mesta, bilo je i vozilo koje pripada opštinskoj upravi Šida. Iz konfuznog obrazloženja odluke tužilaštva da nije došlo do zloupotrebe službenog položaja i javnih resursa nazire se zaključak da je u spornom automobilu, zajedno sa službenim vozačem, bio pomoćnik predsednika opštine Šid, koji je baš tog dana (u nedelju) išao u posetu JP „Dragačevo putevi“ iz Guče radi, citiramo, zajedničkog sagledavanja svih pozitivnih aspekata zamene postojeće rasvete sa led rasvetom koju će JP „Dragačevo putevi“ Guča izvršiti na teritoriji opštine Lučani (kraj citata).

Kao dovoljne dokaze tužilaštvo je uvažilo pozivno pismo direktora JP „Dragačevo putevi“, putni nalog i izveštaj pomoćnika predsednika Opštine Šid o službenom putu. Nije se upitalo zbog čega je baš opštinska vlast Šida kompetentna i pozvana da se bavi rasvetom u stotinama kilometara udaljenim Lučanima, zašto baš u datom periodu, zašto toliko hitno da je sastanak morao biti održan na neradni dan itd. Zbog svega toga, odluka tužilaštva ne može da nas ubedi da na delu nismo videli još jedan slučaj zloupotrebe javnih resursa u svrhe političke kampanje, što je jedan od ključnih problema izbornog procesa na koje dosledno upozoravamo.

U svetlu razgovora o izbornim uslovima koji se upravo vode, primer „šidskog vozila i lučanske rasvete“ pokazuje koliko još moramo ozbiljno da radimo na unapređenju izbornih uslova i dubinskim sistemskim promenama.

 

 

 

 

Birači imaju pravo da budu informisani o izbornoj ponudi i ponašanju izbornih aktera, kako bi mogli da donesu odluku kome će dati glas. Neophodno je da se svim izbornim listama i kandidatima garantuje ravnomerna zastupljenost u elektronskim medijima. Ipak, tokom proteklih izbornih procesa u Srbiji pokazalo se da je pravo na informisanost, kao važna komponenta izbornog prava građana, institucionalno nezaštićeno.

U cilju doprinosa pokretanju demokratskog funkcionisanja parlamenta, CRTA je sačinila 46 preporuka koje se odnose na postupak usvajanja zakona, jačanje parlamentarne kontrole nad izvršnom vlašću, veće uključivanje javnosti i poboljšanje saradnje s nezavisnim institucijama. 

Preporuke su sačinjene na osnovu sistematičnog, višegodišnjeg praćenja rada parlamenta u okviru inicijative Otvoreni parlament, s namerom da budu što konkretnije i primenjive u najkraćem roku. Problemi kojima se bave, poput usvajanja velikog broja zakona bez suštinske rasprave, te retkog i površnog korišćenja mehanizama parlamentarne kontrole, konstantovani su i u Izveštaju Evropske komisije. Dva od tri zakona i izmena zakona usvojeni su po hitnom postupku. Bez javnih rasprava uz česte zloupotrebe procedura i opstrukcije rada parlamenta, degradiran je položaj Narodne skupštine i sužen prostor za kvalitetan dijalog u skupštinskom plenumu. 

„Namera nam je da pomognemo da se dijalog vrati u parlament Srbije. Preporuke su konkretne i, uz političku spremnost, moguće ih je sprovesti u kratkom roku. Ovaj spisak preporuka ne vidimo kao konačan i dovoljan za funkcionisanje parlamenta u punom kapacitetu. Upravo zbog toga jedna od preporuka Parlamentu je da uputi poziv Venecijanskoj komisiji za mišljenje o Poslovniku o radu. Preporuke CRTE nudimo kao polaznu osnovu za argumentovanu diskusiju o rešenjima za unapređenje rada parlamenta“, izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka organizacije CRTA.

Tara Tepavac koordinatorka inicijative Otvoreni Parlament, dodala je da se debata u samom plenumu svodi na napade različitih neistomišljenika, umesto da je u fokusu suština i sadržina zakona.

„Parlamentarna kontrola nastavlja da se urušava, a primeri dobre prakse tokom prošlih saziva kao što je javno slušanje više se ne praktikuju. Problem rada Parlamenta se je dvostruk: određeni mehanizmi nisu dovoljno precizirani i razvijeni, a sa druge strane je problematičan način na koji se mehanizmi koji postoje primenjuju.  Takođe, neophodno je usvojiti godišnji plan rada skupštine koji u poslednje vreme redovno izostaje, jer on utiče da bolju pripremljenost poslanika i javnost bi imala priliku da se upozna sa planom rada parlamenta“, rekla je Tepavac.

Jelena Lončar docentkinja Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, naglasila je da trenutno svedočimo urušavanju demokratičnosti kada je u pitanju rad Parlamenta.

„Naročito se problem ogleda kada govorimo o zadokodavnoj i kotnrolnoj funkciji parlamenta. Takođe  brojni su i problemi poput samog procesa usvajanja zakona, zakona koji se usvajaju po hitnom postpupku, opstrukcije rada parlamenta, zloupotrebe procedura, kao i potpunog izostanka javnog slušanja koji je nekada uspostavljen kao dobra praksa. Neophodno je da poslanici polažu račune javnosti za svoja dela. Zato je potrebno poboljšati komunikaciju sa građanima“, zaključila je Lončar.

CRTA i Otvoreni parlament pozivaju sve aktere političkog života, civilnog društva, akademske zajednice i medija da se uključe u dijalog o unapređenju parlamentarnog života u Srbiji.

Prenos cele konferencije možete pogledati ovde.

Konferencija “Parlament – sta dalje?” #PreporukeParlament

Posted by CRTA on Четвртак, 18. јул 2019.

Izborni uslovi u Srbiji se već neko vreme pogoršavaju, što je dokumentovano u izveštajima domaćih i stranih posmatračkih misija. Izborni akteri su u sve neravnopravnijem položaju, a birači sve manje u prilici da donesu slobodnu i informisanu odluku o tome za koga da glasaju. Zahtevi upućeni nadležnim institucijama da unaprede uslove u kojima se odvijaju izbori do sada nisu imali efekta. Najavljeni bojkot izbora do ispunjenja zahteva opozicionih aktera je jedan od legitimnih načina da se poveća pritisak na vlast kako bi se sledeći izbori održali u boljim uslovima. Međutim, izgleda da najavljeni bojkot do ispunjenja izbornih zahteva za sada nema većeg odjeka među građanima.

 

Stavovi građana Srbije o demokratiji i izborima na prvi pogled deluju kontradiktorno. Raste poverenje u demokratiju, ali je poverenje u demokratske institucije veoma nisko. Izbori se i dalje vide kao glavni način kojim se menjaju stvari u zemlji, ali se povezuju sa učestalim neregularnostima. Građani se slažu da bi izborni uslovi trebalo da se unaprede, ali ne i oko toga da je bojkot pravi način za to.

 

Međutim, možda ove stavove i nije teško razumeti. Građani vide prednosti demokratskog uređenja zemlje i veruju da je njihova osnovna uloga u demokratskom društvu da glasaju na izborima. Ono što nedostaje je poverenje u one koji su izabrani kao i u način na koji dolaze na vlast. Kada političke partije, u koje je poverenje izrazito nisko, preuzmu temu izbornih uslova kao instrument u borbi za vlast, nepoverenje u namere i efektivnost političkih aktera prenosi se i na oblast unapređenja izbornih uslova.

 

CRTA već 6 godina ispituje stavove građana o učešću u demokratskim procesima. Poslednje istraživanje iz oktobra 2018, rađeno na reprezentativnom slučajnom uzorku od 1.022 punoletna ispitanika, pored stavova o demokratiji bilo je posvećeno i regularnosti izbornih uslova.

 

Istraživanje iz godine u godinu beleži trend rasta podrške demokratiji kao najboljem sistemu (sada stoji na 51%) i trend pada podrške politici „čvrste ruke“ (43%). Ovo je pozitivna tendencija, možda i iznenađujuća imajući u vidu sve teškoće u funkcionisanju demokratije u Srbiji. Još jedna stvar koja ohrabruje je to što mladi, koji tek počinju da glasaju, mnogo manje podržavaju autoritarnu politiku nego stariji građani. Ipak, ne bi trebalo gubiti iz vida ni to da građani pod demokratijom mogu shvatati različite stvari i da se ona često razume samo kao vlast većine koja se osvaja izborima. Ovakvo tumačenje je donekle u skladu sa velikim značajem koji građani pridaju izborima, a malim poverenjem u sve druge oblike političkog učešća između izbornih ciklusa.

 

Bez obzira na to što je trend odnosa prema demokratiji pozitivan, nepoverenje u demokratske institucije i mehanizme je stabilno. Svega 13% ispitanika smatra da oni koje biraju na izborima, poslanici u Skupštini, zastupaju interese građana, dok čak 63% smatra da poslanici u Skupštini više brinu o interesima svojih partija nego o interesima građana.

 

Iako građani uglavnom ne veruju u svoju moć da menjaju stvari u državi kojima nisu zadovoljni, u svim proteklim istraživanjima oko 40% ispitanika veruje da glasanjem na izborima može da utiče na promene, što je više od bilo kog drugog demokratskog mehanizma između izbora. Međutim samo 11% njih smatra da nije bilo nikakvih nepravilnosti tokom proteklih izbora i da su oni održavani u skladu sa zakonom. Oni koji smatraju da nepravilnosti ima podeljeni su na dve grupe približno iste veličine: na one koje misle da nepravilnosti ugrožavaju rezultate izbora i one koji misle da su nepravilnosti manjeg intenziteta.

 

Kada uzmemo u obzir samo stavove onih koji misle da je na izborima bilo nekih nepravilnosti (oko 70% populacije), većina njih smatra da su česte ili redovne nepravilnosti zloupotreba državnih resursa, neravnomerni pristup medijima i pritisci na birače, dok ostali misle da se sve to dešava retko ili povremeno. Konačno, tek svaki četvrti stanovnik Srbije veruje da je birački spisak tačan i ažuran. Oni koji misle da birački spisak ne sadrži tačne podatke (59%) su podeljeni – jedna polovina misli da je spisak netačan zbog manipulacija u izborne svrhe, a druga da netačnosti proizlaze iz administrativnih teškoća. Iz ovih podataka vidi se da građani uglavnom jasno prepoznaju najozbiljnije nepravilnosti, kao i da veliki broj njih to vidi kao deo sistemskih problema u funkcionisanju demokratije u Srbiji.

 

Građani su ne samo svesni da postoje strukturne, dugoročne nepravilnosti u izbornom procesu, već su takođe spremni da podrže inicijative za poboljšanje izbornih uslova. Oko dve trećine ispitanika reklo je da bi podržalo inicijative za kontrolu jednakog pristupa medijima, ažuriranje biračkog spiska, kontrolu upotrebe državnih resursa i uređivanje rada izbornih organa. Takođe, veliki procenat (85%) smatra da je potrebna nezavisna kontrola izbornog procesa i taj procenat raste – posle poslednjih predsedničkih izbora 2017. taj procenat je iznosio 75%.

 

U istraživanju iz oktobra 2018. nije bilo potpunog preklapanja između stavova o izbornim uslovima, odnosno njihovom poboljšanju, i podršci pojedinim političkim partijama. Ispitanici koji su rekli da bi glasali za opozicione partije su u najvećoj meri odgovarali da su izborne nepravilnosti česte i da bi podržali inicijative za poboljšanje izbornih uslova. Potencijalni glasači vladajućih partija uglavnom su smatrali da su nepravilnosti prisutne, ali da ne utiču na rezultate izbora, kao i da su te nepravilnosti povremene. Međutim, bez obzira kako su kvalifikovali nepravilnosti, većina glasača koalicije na vlasti bila je spremna da podrži inicijative za poboljšanje izbornih uslova i smatrala je da je potrebna nezavisna kontrola izbora.

 

Rezultati istraživanja iz oktobra prethodili su politički dinamičnoj zimi, tokom koje su izborni uslovi vraćeni u sam centar političkih dešavanja. Uz seriju građanskih protesta, lokalne izbore u četiri opštine, uključujući Lučane u kojima su zabeležene ozbiljne nepravilnosti, opozicioni blok oko Saveza za Srbiju odlučio se za bojkot kao način za ostvarivanje ciljeva. Bojkot izbora do ispunjenja zahteva za slobodne i fer izbore, kao i bojkot rada skupštine koji je u toku, prepoznati su od strane dela opozicije kao način kojim bi se vlast naterala da napravi ustupke. U najnovijem istraživanju koje je obavljeno u martu 2019, na slučajnom reprezentativnom uzorku od 1.115 ispitanika, pokazuju se granice u okviru kojih ove odluke dopiru do građana.

 

Građani su podeljeni oko podrške bojkotu izbora kao vidu borbe za slobodne i fer izbore. Bojkot podržava 26% ispitanika, a protiv je 43%, nije sigurno 18%, dok ostatak ne zna ili odbija da odgovori. Na pitanje šta je to što je potrebno da se unapredi da bi ipak izašli na izbore, izdvajaju se dva uslova: sprečavanje kupovine glasova (55%) i prestanak pritiska na birače, odnosno pretnji i zastrašivanja (48%). Ostali uslovi, kao što su profesionalno izveštavanje medija, sprečavanje zloupotrebe javnih funkcija ili sređivanje biračkog spiska su od značaja za svakog trećeg ispitanika. Ovi rezultati pokazuju da bojkot nema veliku podršku, kao i da one koji naginju bojkotu više pogađaju kršenja biračkih prava, odnosno nepravilnosti u njihovom neposrednom okruženju, nego problemi neravnopravnosti učesnika u izbornoj utakmici.

 

Rezultati ovih istraživanja pokazuju da značajan procenat građana jasno prepoznaje probleme izbornih neregularnosti, podržava inicijative za poboljšanje uslova i vidi potrebu za nezavisnom kontrolom izbora, ali da manji procenat podržava bojkot izbora kao način da se do ostvarenja ovih zahteva dođe.

 

Za razliku od istraživanja o izbornim nepravilnostima iz oktobra, podaci o podršci bojkotu iz marta pokazuju jasniju političku diferencijaciju – glasači Saveza za Srbiju podržavaju bojkot, a glasači vladajuće koalicije su protiv. Glasači svih drugih političkih opcija su podeljeni oko bojkota, uz solidan procenat glasača koji su neodlučni. Stavovi građana o izbornim nepravilnostima su prevazilazili partijske podele, ali to nije slučaj kod stavova o bojkotu. Čini se da za sada bojkot nema jasnu i široku podršku čak ni u opoziciji, dok se do glasača vladajućih stranaka, iako u dobroj meri svesnih izbornih nepravilnosti i otvorenih za njihovo unapređivanje, ne dopire i oni se učvršćuju u svojoj poziciji.

 

Odluka o bojkotu je svakako legitimna ali je pitanje koliko je efektivna. Što pretnja bojkotom duže traje mogućnost za unapređenje izbornih uslova se smanjuje. Ukoliko je cilj bio da se poveća pritisak na vladajuće partije kako bi došlo do promena u izbornom ambijentu, onda bi bilo potrebno da se što pre počne sa razgovorom o ostvarivim zahtevima i da se u taj dijalog uključi i strana koja bi mogla da procenjuje koliko je od dogovorenog ispunjeno. Ukoliko u vladajućoj koaliciji postoji bilo kakva spremnost da se pristupi unapređenju izbornih uslova kojim bi se izbegao bojkot sledećih redovnih izbora, do kojih je ostalo manje od godinu dana, vreme za otpočinjanje tog procesa ubrzano ističe.

 

Tekst je objavljen na portalu Pescanik.net

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović

Udruženje građana CRTA predstavilo je preporuke za unapređenje izbornih uslova do 2020. godine na konferenciji održanoj 25. marta 2019. godine u Medija centru.

CRTA je sistematično posmatrala izbore u prethodne tri godine i izradila 60 detaljnih preporuka koje su dostupne na sajtu Građani na straži. Na ovom skupu su predstavljene one preporuke za koje CRTA veruje da mogu biti sprovedene do izbora 2020. godine i za koje postoji najveća podrška građana.

„Ovo su preporuke koje je potrebno i moguće sprovesti da bi bili unapređeni izborni uslovi. Zakonske izmene smo sveli na najmanju moguću meru i akcenat stavili na promenu prakse. Ovim konkretnim predlozima želimo da doprinesemo otvaranju dijaloga o poboljšanju izbornih uslova u Srbiji“, istakla je direktorka organizacije CRTA Vukosava Crnjanski.

Opada poverenje birača u izborni proces, a neregularnosti koje najviše utiču na izbore nisu više vezane samo za izborni dan nego za period kampanje, istakao je Raša Nedeljkov, programski direktor CRTA.

„Zloupotreba javnih resursa, funkcionerska kampanja, pritisci na zaposlene u javnom sektoru, su uz neravnopravnu medijsku zastupljenost učesnika izborne trke oblasti u kojima su neophodne zakonske intervencije. S druge strane, najmanje zahtevna oblast je transparentnost izbornog procesa, gde je potrebno srediti birački spisak, objaviti zapisnike biračkih odbora i omogućiti prisustvo akreditovanim posmatračima svim segmentima izbora“, naveo je Nedeljkov.

On je naglasio da su potrebne veće i zahtevnije promene u oblasti zaštite biračkog prava i profesionalizacije izborne administracije, te da se u preporukama posebno bavimo ovim temama.

Na skupu su predstavljeni i rezultati istraživanja javnog mnjenja „Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2018. godine“. Istraživanje je pokazalo da najveći procenat građana vidi glasanje na izborima kao oblik učesvtovanja u demokratskim procesima kojima mogu da se promene stvari, a zabeležen je i trend rasta podrške demokratiji kao najboljem sistemu i pad podrške politici „čvrste ruke“, ali s druge strane poverenje u glavne institucije demokratije je nisko i samo 11% građana smatra da nije bilo nikakvih nepravilnosti tokom proteklih izbornih procesa, istakaoje Vujo Ilić, glavni istraživač organizacije CRTA.

„Iako vidimo da značajan procenat građana jasno razume probleme izbornih neregularnosti, podržava inicijative za poboljšanje izbornih uslova i vidi potrebu za nezavisnom kontrolom izbora, manji procenat građana podržava bojkot izbora kao način da se do ostvarenja ovih zahteva dođe. Rezultati ukazuju na dalju polarizaciju društva i na potrebu za otvaranjem dijaloga oko unapređivanja izbornih uslova“, ocenio je Ilić.

 

Celu konferenciju možete pogledati ovde.

 

Konferencija “Kako do boljih izbornih uslova u Srbiji?” #Izbori2020

Posted by CRTA on Понедељак, 25. март 2019.

Izborna administracija trebalo bi da se kreće u pravcu profesionalizacije rada, i u pogledu izbornih komisija, i biračkih odbora. Izborne komisije trebalo bi da imaju veća ovlašćenja i da se sastoje od pravnika koji bi bili nezavisni od političkih uticaja. Takođe, trenutni način sprovođenja obuka biračkih odbora ne daje očekivane rezultate u praksi, pa bi ih trebalo sistematizovati i unaprediti.

Udruženje građana CRTA organizovalo je konferenciju pod nazivom „Kako do boljih izbornih uslova u Srbiji?“ u Medija centru.

 

Ostalo je manje od godinu dana do održavanja redovnih opštih i lokalnih izbora u Srbiji. U trenutku visokih tenzija u društvu oko uslova za slobodne i fer izbore, CRTA javnosti predstavlja preporuke čije bi ispunjavanje u sledećih godinu moglo da unapredi uslove u kojima će se održati naredni izbori.

 

Na skupu su predstavljene preporuke za sprečavanje zloupotrebe javnih resursa u predizbornoj kampanji, ravnomernu medijsku zastupljenost učesnika u izbornoj trci,  unapređenje transparentnosti i povećanje poverenje građana u izborni proces, uređenje biračkog spiska, i zaštitu biračkog prava.

 

Takođe, predstavljeni su i rezultati istraživanja javnog mnjenja „Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2018. godine“, sa fokusom na stavove građana o izbornom procesu.

 

Na konferenciji su govorili:

 

Više detalja o samoj konferenciji možete pogledati ovde. 

 

 

Izborna administracija je često primorana da tumači različite paralelne zakone i propise što, imajući u vidu male kapacitete stručnih službi, umanjuje pravnu sigurnost u oblast izbornog prava i smanjuje poverenja građana u izborni proces. Izborno zakonodavstvo trebalo bi da se kodifikuje u jedinstveni izborni zakonik koji bi na jednommestu obuhvatio sve odredbe iz različitih zakona koje se neposredno odnose na izborni proces.

„Nepoverenje građana u izborni proces raste iz godine u godinu. U cilju uspostavljanja poverenja građana u izborni proces i u institucije za sprovođenje izbora, potrebno je unaprediti transparentnost i otvorenost celokupnog izbornog procesa. Poverenje građana moglo bi da se povrati ukoliko bi nadležne institucije, pre svega Republička izborna komisija, pravovremeno objavljivale sve relevantne podatake o izbornom procesu. Uz to, trebalo bi da se unapredi način na koji institucije postupaju po prijavama građana na nepravilnosti u toku izbora. Ozbiljni nedostaci biračkog spiska, njegove administracije i ažuriranja značajno utiču na poverenje građana u izborni proces.“