Algoritmi kao delovi softvera koji se koriste u donošenju odluka koje mogu imati uticaja na dobrobit građana su predmet debate u Zapadnim državama, ali u Centralnoj i Istočnoj Evropi javnost još uvek nije dovoljno upoznata sa ovim procesima. Međutim to ne znači da se automatizovano donošenje odluka ne koristi u regionu. Istraživači CRTA učestvovali su u prvom istraživanju koje je mapiralo postojeće prakse i koje je ustanovilo da se u Srbiji, kao i u ostalim državama, algoritmi često koriste u donošenju odluka, ali i da ne postoje politike koje regulišu ovu malo poznatu ali veoma dinamičnu i važnu oblast.

Ove preporuke trebalo bi da posluže donosiocima odluka u kreiranju politika kojima bi se upotreba algoritama u donošenju odluka učinila odgovornijom i transparentnijom. Preporuke su nastale na osnovu izveštaja koji su zajedno proizveli istraživači iz ePaństwo Foundation (Poljska), KohoVolit.eu (Češka i Slovačka), IDFI (Gruzija), K-Monitor (Mađarska) i CRTA na osnovu istraživanja obavljenog između novembra 2018. i aprila 2019. Ceo izveštaj alGOVrithms – the State of Play dostupan je na engleskom jeziku, a više informacija o istraživanju dostupno je na stranici ePaństwo Foundation.

Cilj istraživanja je da utvrdi stepen spremnosti građana i građanki Srbije da učestvuju u demokratskim procesima koji podrazumevaju niz različitih oblika građanske participacije – od glasanja na izborima do pokretanja i učešća u konkretnim akcijama, i da prati promene u stepenu učešća tokom vremena. Istraživanje predstavlja svojevrsni prikaz demokratskog stanja društva. Mera u kojoj su građani i građanke spremni da se uključe u društvene procese, da iskoriste svoja građanska prava i utiču na donosioce odluka jeste pokazatelj “zdravlja” jednog društva.

Sprečavanje zloupotrebe javnih resursa u predizbornoj kampanji je jedna od najvažnijih oblasti za unapređenje izbornih uslova u Srbiji. Neophodno je da se u ovom polju zakonodavstvo i praksa Republike Srbije usaglasi sa međunarodnim standardima i primerima dobre prakse. Potrebno je sprečiti zloupotrebu novca poreskih obveznika tokom izbornih procesa sa jedne strane i ukinuti mogućnost funkcionerske kampanje na drugoj, kako bi se omogućila ravnopravnost učesnika u izbornoj trci.

Republika Srbija je Ustavom iz 2006. godine definisana kao država zasnovana na vladavini prava i načelima građanske demokratije, s Narodnom skupštinom kao najvišim predstavničkim telom i nosiocem ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji, preko koga građani ostvaruju svoju suverenost. Ustav među svojim načelima ističe vladavinu prava, koja se ostvaruju podelom vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, čiji odnos se zasniva na sistemu međusobne „kontrole“ i ravnoteže.

Važeći ustav u Načelima određuje nosioce suverenosti i navodi da suverenost potiče od građana, koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Interesantno je pomenuti kako je tekla procedura usvajanja važećeg ustava.

Ne umanjujući značaj drugih nezavisnih institucija, građani su najviše upućeni na Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u zaštiti svojih ljudskih prava. To je, sa jedne strane, tako usled delokruga rada ovih institucija, a sa druge, usled toga što su postupci pred ovim organima besplatni za građane i lišeni strogih formalnih zahteva, koji po pravilu prate druge postupke za ostvarivanje zaštite prava.

Raspisivanje vanrednih lokalnih izbora u Doljevcu, Kladovu i Kuli izaziva sumnju u legalnost ovog postupka, s ozbzirom na to da ostaje nejasno na osnovu kog zakonskog uslova su ti izbori raspisani. Crta posmatračka misija je podnela Ustavnom sudu u jednom od tri slučaja nisu stvoreni zakonski uslovi za njihovo raspisivanje.

Narodna skupština Republike Srbije i Skupština Autonomne pokrajine Vojovodine beleže pad otvorenosti u odnosu na 2016. godinu i ispunjavaju tek nešto više od polovine indikatora kojima se meri otvorenost institucija. Ove dve institucije u 2017. godini ispunjavaju 55 odsto indikatora otvorenosti, što je za 4 odsto manje nego  2016. godine, zaključak je istraživanja  “Otvorenost parlamenta u Srbiji u 2017.godini”.

Ovo istraživanje, koje meri stepen otvorenosti na osnovu četiri principa: transparentnosti, pristupačnosti, integriteta i delotvornosti, sprovela je CRTA, u saradnji sa partnerima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE u periodu od januara do kraja aprila 2018. godine.

U pogledu transparentnosti, utvrđeno je da organi zakonodavne vlasti u Srbiji ispunjavaju tek polovinu zadatih parametara. Usvajanje republičkog budžeta za 2018. godinu je pored kašnjenja u dostavljanju predloga poslanicima, po prvi put proteklo i bez rasprave, što je nastavak urušavanja institucije parlamenta kao najvišeg predstavničkog tela.

Republički i pokrajinski parlament ažuriraju svoje internet strane na kojima postoje sve relevantne informacije o poslanicima, ustrojstvu institucija i godišnjim izveštajima o radu. Godišnji plan rada institucija zakonodavne vlasti u Srbiji, nije dostupan na njihovim sajtovima.

Kada je reč o pristupačnosti, oba predstavnička tela uglavnom poštuju odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Međutim postoji manjak proaktivnosti ovih organa da učine dostupnim svoj rad tako što bi različita dokumenta, na čije ih objavljivanje Zakon eksplicitno ne obavezuje, samoinicijativno objavljivala. Institucije zakonodavne vlasti u Srbiji ispunjavaju svega tek četvrtinu indikatora otvorenosti kada je u pitanju interakcija sa građanima. Pomaka nema ni u interakciji putem interneta, a društvene mreže praktično ne postoje. Takođe, veome je nizak skor i kada su u pitanju konsultacije sa građanima.

Na polju integriteta nema  napretka,  jer ni republička ni pokrajinska skupština nisu usvojile Etički kodeks, a ni lobiranje nije još pravno regulisano. Nijedno od dva predstavnička tela nema na svojim internet prezentacijama objavljen plan integriteta.

U domenu delotvornosti, ocenjene kroz indikatore koji se odnose na parlamentarni nadzor i strateško planiranje, zakonodavna vlast u Srbiji ispunjava 62 odsto indikatora. Iako u Srbiji postoji pravni okvir koji uspostavlja dobre osnove za vršenje parlamentarnog nadzora, neophodno je da se ova funkcija parlamenta ostvaruje i u praksi.

U republičkom parlamentu se nastavio negativan trend održavanja javnih slušanja, čime se narušava učešće građana u razmatranju akata u proceduri i efekata zakona koji su na snazi. Tokom 2017. godine  održano je svega jedno javno slušanje, dok je u 2016. godini održano 7, a 2015. godine 14. Takođe, poslanici su tokom 2017. godine imali priliku da u parlamentu postave pitanja članovima Vlade svega jednom, što je identično praksi iz 2016. godine. Treću godinu za redom, izveštaji nezavisnih tela nisu razmatrani na plenarnim sednicama Narodne skupštine.

Kada je reč o oceni strateškog planiranja, u ovoj oblasti organi zakonodavne vlasti u Srbiji u 2017. godini nisu ispunili nijedan indikator otvorenosti. 

Kompletno istraživanje “Otvorenost parlamenta u Srbiji u 2017.godini” dostupno je na ovom linku.

Rezultati sprovedenog istraživanja u Republici Srbiji ukazuju na to da zakonodavna vlast u 2017. godini ispunjava 55% indikatora otvorenosti prema ActionSEE regionalnom istraživanju otvorenosti institucija. Ovaj rezultat ukazuje na to da organi zakonodavne vlasti ne samo da nisu ostvarile očekivani napredak, već su čak ostvarile lošiji rezultat u odnosu na 2016. godinu kada je zabeležena ispunjenost 59% posmatranih parametara otvorenosti.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), u saradnji sa partnerima iz regionalne mreže „ActionSEE“, pripremila je predlog praktične politike, u kom je analiziran nivo transparentnosti, otvorenosti i odgovornosti zakonodavne vlasti u regionu Zapadnog Balkana. Cilj istraživanja je da pruži temeljan pregled stanja u navedenim oblastima, doprinese kvalitetu reforme rada javne uprave, utiče na jačanje principa dobre uprave i pomogne institucijama da ih efikasnije primene u svom radu.