Sve što treba da znate o izbornom danu

Izbori su proces koji mora da se odvija po striktnim pravilima, koje je lako naučiti jer imaju jasnu logiku i svrhu. Poznavanje tih pravila obavezno je za posmatrače izbora i članove biračkih odbora, ali vrlo je poželjno i za birače kojima je, na koncu, u najvećem interesu da izbori budu regularni. 

Pred vama je sažeto “uputstvo za upotrebu” izbornog dana. Detaljnije opise procedura možete pronaći na stranici Republičke izborne komisije https://www.rik.parlament.gov.rs/.

 

Pre otvaranja biračkog mesta

 

Ko sprovodi izbore?

 

Za sprovođenje izbora nadležni su izborna komisija i birački odbori. 

U zavisnosti od nivoa izbora, u pitanju je republička, pokrajinska ili lokalna izborna komisija. Biračke odbore formiraju izborne komisije. 

Birački odbori neposredno sprovode izbore na biračkim mestima. Zadaci su im:

• obezbeđivanje ispravnosti i tajnosti glasanja,
• utvrđivanje rezultata glasanja na biračkim mestima, 
• staranje o održavanju reda na biračkim mestima, 
• obavljanje drugih poslova u skladu sa Zakonom i aktima izbornih komisija.

Birački odbori rade u stalnom i proširenom sastavu. Stalni sastav čini šest osoba koje imenuje lokalna izborna komisija na predlog poslaničkih grupa: predsednik biračkog odbora, zamenik predsednika, dva člana i njihovi zamenici. 

Broj članova biračkog odbora koji pripada nekoj poslaničkoj grupi mora da bude srazmeran njenoj zastupljenosti u Narodnoj skupštini na dan kada je odluka o raspisivanju izbora stupila na snagu. Birački odbor u proširenom sastavu imenuje lokalna izborna komisija na predlog podnosilaca proglašenih izbornih lista.

Svaka lista ima pravo na jednog člana i jednog zamenika člana proširenog sastava. Osobe koje liste, odnosno stranke delegiraju nisu, dakle, KONTROLORI, “čuvari kutija”, niti posmatrači, već članovi proširenog sastava biračkog odbora, zaduženi za sprovođenje izbora na biračkom mestu.

Bitno je napomenuti da birački odbor odlučuje većinom glasova. Dok je biračko mesto otvoreno, svi članovi biračkog odbora i njihovi zamenici treba da budu na biračkom mestu ili da se povremeno smenjuju.

Posmatrači prate rad biračkih odbora i izbornih komisija kako bi ocenili da li se izbori odvijaju na zakonit način. Oni ne mogu da utiču na izborni proces, već samo beleže eventualne nepravilnosti, kako u toku kampanje, tako i tokom dana glasanja. Birački odbori imaju obavezu da posmatračima omoguće da nesmetano prate svaku izbornu radnju (otvaranje biračkih mesta, tok glasanja, zatvaranje biračkih mesta i prebrojavanje glasova), ali se posmatrači ni na koji način ne smeju mešati u rad biračkih odbora.

 

 

 

 

Koji su zadaci biračkog odbora pre početka glasanja?

 

Birački odbor počinje da radi najkasnije u šest časova ujutru na dan izbora. Predsednik biračkog odbora na biračko mesto donosi izborni materijal koji je preuzeo u izbornoj komisiji, a onda članovi stalnog i proširenog sastava utvđuju ispravnost materijala. Zapečaćena vreća s izbornim materijalom se ne sme otvarati pre nego što se birački odbor okupi na biračkom mestu.

Primljeni materijal, koji čine glasački listići, glasačka kutija, dve UV lampe, dva spreja za obeležavanje prsta birača, obrazac za zapisnik o radu biračkog odbora, kontrolni listić, izvod iz biračkog spiska, rezervne baterije za lampu i dr, birački odbor upoređuje sa stanjem u zapisniku o primopredaji izbornog materijala i proverava da li je kompletan i ispravan (ispravnost UV lampi). 

Glasački listići se biračkom odboru predaju spakovani u koverte sa po 100 komada i u jednu kovertu s manje od 100 listića. Ako, na primer, na biračkom mestu glasa 736 birača, biračkom odboru biće dostavljeno sedam koverti sa po 100 listića i jedna s 36 listića. Pre početka glasanja prvo se otvara koverta u kojoj je manje od 100 listića, a sledeća tek kad se potroše listići iz prve.

Birački odbor u Zapisniku konstatuje eventualni nedostatak nekog od materijala i o tome odmah obaveštava izbornu komisiju. Ako biračkom odboru nije uručen dovoljan broj glasačkih listića, biračko mesto se ipak otvara. Da bi glasanje moglo da počne na biračkom mestu moraju da budu: zbirna izborna lista, izvod iz biračkog spiska, glasački listići, kontrolni listić, glasačka kutija, jedan sprej, jedna UV lampa, najmanje jedan paravan i jemstvenik i nalepnice za pečaćenje glasačke kutije. Ako nedostaje nešto od navedenog materijala, glasanje ne može počne.

Pre otvaranja biračkog mesta, birački odbor mora da proveri da li je na biračkom mestu ili neposredno ispred njega istaknut neki propagandni materijal. Ako jeste, birački odbor treba da ga ukloni i da nekoliko puta u toku dana proverava da li je propagandni materijal ponovo postavljen.

Pre početka glasanja članovi biračkog odbora se dogovaraju o podeli zaduženja koja uključuju: provera UV lampom da li je neki birač već glasao, provera identiteta birača, rukovanje izvodom iz biračkog spiska, čuvanje i uručivanje glasačkih listića, rukovanje sprejom za obeležavanje prsta birača i održavanje reda na biračkom mestu. 

Članovi biračkog odbora i posmatrači moraju da nose svoje identifikacione kartice dok su na biračkom mestu. 

 

 

Kako treba da bude uređeno biračko mesto?

 

Da bi se obezbedila tajnost glasanja  i sprečilo stvaranje gužve, biračko mesto treba da bude pravilno uređeno. Raspored članova odbora s različitim zaduženjima treba da prati logičan smer kretanja birača. Biračko mesto se organizuje po principu „jednosmerne ulice“, s preciznim redosledom:

1. mesto na kome član biračkog odbora rukuje UV lampom; 

2. mesto na kome se utvrđuje identitet birača; 

3. mesto na kome se nalazi izvod iz biračkog spiska za glasanje; 

4.  mesto na kome član biračkog odbora rukuje sprejom za obeležavanje prsta birača;

5. mesto na kome se uručuju glasački listići; 

6. paravani za glasanje, koji moraju biti tako postavljeni da obezbede tajnost glasanja;

7. glasačka kutija. 

Jedan član biračkog odbora tokom čitavog dana glasanja treba da stoji na ulazu u biračko mesto i propušta birače tako da se u svakom trenutku u prostoriji nađe onoliko birača koliko ima paravana za glasanje. Pored paravana, tajnost glasanja se obezbeđuje i time što jedan član biračkog odbora treba da stoji pored glasačke kutije i da skreće pažnju biračima da presaviju glasački list dva ili više puta pre ubacivanja u glasačku kutiju, kao i da usmerava glasače da listić ubace u adekvatne glasačke kutije u slučaju izbora na više nivoa.

Nakon što je birač ubacio glasački listić u glasačku kutiju, dužan je da bez zadržavanja napusti biračko mesto.

 

 

 

 

Kako se proverava ispravnost glasačke kutije?

 

Ako se priprema za glasanje obavi u skladu s propisima, biračkog mesto se otvara u sedam časova. Kada prvi birač uđe na biračko mesto, glasačka kutija je i dalje otvorena – odnosno, nije zapečaćena. Dolazak prvog birača je trenutak u kojem se utvrđuje ispravnost glasačke kutije.

Kada na biračko mesto uđe prvi birač, birački odbor će izvršiti proveru UV lampom, utvrdiće identitet birača, da li je upisan u izvod iz biračkog spiska, obeležiće sprejom prst birača i daće mu glasački listić.  Međutim, glasač tada ne ide do paravana da glasa nego zajedno s biračkim odborom odlazi do glasačke kutije kako bi zajedno proverili da li je kutija ispravna. Ako je sve u redu, popunjava se Kontrolni list na kojem se potpisuju prvi glasač i bar jedan član biračkog odbora. Kontrolni list se ubacuje u glasačku kutiju, koja se potom zatvara poklopcem i pečati voskom i nalepnicama za pečaćenje glasačke kutije. Tek tada prvi glasač odlazi do paravana gde glasa, a onda i ubacuje glasački listić u glasačku kutiju i napušta biračko mesto.

 

 

 

 

 

Dok traje glasanje

Kako se proverava da li je birač već glasao?

 

Čim birač uđe na biračko mesto, proverava se da li je već glasao. To se lako utvrđuje UV lampom, jer se svaki glasač nakon preuzimanja glasačkog listića obeležava sprejom, tj. nevidljivim mastilom. Član biračkog odbora lampom prelazi preko kažiprsta desne šake glasača. U slučaju da glasač nema desni kažiprst, proverava se da li su obeleženi ostali prsti desne šake, a ako birač nema desnu šaku, isti princip primenjuje se na levu. 

Ako se UV lampom utvrdi da je već glasao, birač ne može da glasa i mora odmah da napusti biračko mesto. 

Postoji samo jedan izuzetak od tog pravila, i to u situaciji kada članovi biračkog odbora koji rukuju sprejom odu na svoje biračko mesto da glasaju. U slučaju da imaju trag mastila na kažiprstu, njima se ipak dozvoljava da glasaju uz dokaz da su članovi biračkog odbora. 

U sklopu izbornog materijala uvek se nalaze rezervna lampa i baterije kako bi se glasanje odvijalo bez prekida. Birački odbor je dužan da u najkraćem roku otkloni eventualni kvar lampe, a u slučaju da nijedna lampa nije u funkciji, glasanje se zaustavlja. 

 

Kako se utvrđuje identitet birača?

 

Nakon provere UV lampom birač dolazi do člana odbora koji utvrđuje identitet birača. Važeći dokument mora da ima matični broj (JMBG) i fotografiju – dakle, moguće je glasati isključivo uz važeću ličnu kartu ili pasoš. Ukoliko im je istekao rok, ta dokumenta su važeća samo uz potvrdu Ministarstva unutrašnjih poslova o podnetom zahtevu za izdavanje novih dokumenata.

Birač može da glasa i bez cedulje, tj. obaveštenja o vremenu i mestu održavanja izbora, a birački odbor ne može da uslovljava birača pokazivanjem tog obaveštenja.

U slučaju da birač poseduje važeću ličnu kartu ili pasoš u kojem je navedeno  prezime različito od onog koje se nalazi u izvodu iz biračkog spiska, birački odbor mora tom biraču da omogući da glasa, pod uslovom da na osnovu matičnog broja i fotografije može da se utvrdi da je u pitanju ista osoba.

 

 

 

Kako se postupa s izvodom iz biračkog spiska?

 

Pošto se utvrdi identitet birača, član biračkog odbora pretražuje spisak, zaokružuje redni broj ispred imena birača, koji se onda potpisuje u izvod iz biračkog spiska. Birač koji nije u stanju da se potpiše može da otisne pečat sa svojim podacima ili potpisom. Ako to nije opcija, umesto birača može da se potpiše isključivo njegov pomagač, tj. osoba koju dovodi sa sobom na biračko mesto. 

Članovima biračkog odbora ni u jednoj situaciji nije dozvoljeno da se potpišu umesto birača. Nakon potpisivanja u izvod iz biračkog spiska, biraču se uručuje glasački listić i sprejom obeležava kažiprst desne ruke. Moguće je da bude više listića ukoliko se sprovode izbori na više nivoa. Ako se npr. sprovode parlamentarni i lokalni izbori, birač može da uzme dva ili samo jedan glasački listić. Birački odbor ne sme da primorava birača da uzme oba. 

Često se na kraju izvoda iz biračkog spiska nalazi spisak naknadnih promena, u kojem se nalaze podaci birača koji su, na osnovu rešenja ministarstva nadležnog za vođenje biračkog spiska, naknadno upisani da glasaju na određenom biračkom mestu. Izričito je zabranjeno biračkom odboru da vrši bilo kakva dopisivanja ili promene u izvodu iz biračkog spiska. Odbor nikako ne sme da dozvoli osobi koja nije upisana u izvod iz biračkog spiska da glasa. Glasanje umesto druge osobe, člana porodice ili sl, apsolutno je zabranjeno. Ako birač nije u stanju da samostalno glasa, umesto njega može da glasa samo njegov pomagač.

Na biračkim mestima na kojima se istovremeno glasa na više nivoa, moguće je da neki birač bude upisan samo u izvod iz biračkog spiska za glasanje na parlamentarnim izborima, a ne i u izvod za glasanje na lokalnim izborima i obrnuto. U tom slučaju birački odbor omogućava glasanje samo na onim izborima za koje se birač nalazi u biračkom spisku.

 

 

 

Kako ide tok od spreja do paravana i glasačke kutije?

 

Nakon što se potpiše u birački spisak,  birač prilazi članu biračkog odbora koji rukuje sprejom. Na kažiprst desne šake nanosi se sprej, a ako to nije moguće, obeležava se sledeći dostupan prst desno ili, konačno, palac te ruke. Ako glasač nema desnu šaku, isti princip se primenjuje na levu. Ako nije moguće da se obeleže prsti birača, obeležavanje se ne obavlja. Ako birač odbije da mu se sprejom obeleži prst, birački odbor mu ne sme dozvoliti da glasa. 

Neophodno je da se svakom biraču obezbedi prostor u kojem je zaštićena tajnost glasanja. Tome služe paravani koje izborna komisija dostavlja biračkom odboru. Paravani moraju biti  postavljeni tako da obezbede privatnost biraču. Nakon što zaokruži redni broj ispred imena kandidata ili izborne liste, birač treba da  presavije glasački listić tako da se ne vidi kako je glasao, a zatim da ubaci listić u glasačku kutiju i da bez zadržavanja napusti biračko mesto. Ako neki od članova biračkog odbora primeti povredu tajnosti glasanja, dužan je da upozori ostale članove odbora. Ako se ta nepravilnost ponovi, može da se upiše primedba u zapisnik.

Važno je napomenuti da na biračkom mestu može biti prisutno samo onoliko birača koliko ima mesta iza paravana za glasanje.

Ako član biračkog odbora primeti unapred popunjene glasačke listiće, dužan je da obavesti ostale članove biračkog odbora. Ta pojava, poznata i kao “Karusel”, podrazumeva da birači ispred biračkog mesta dobijaju popunjeni glasački listić koji ubace u glasačku kutiju, a prazan listić koji su uzeli na biračkom mestu, iznesu i predaju osobi koja im je dala popunjeni listić. 

Ako birački odbor ne reaguje na tu pojavu, član biračkog odbora koji je skretao pažnju treba da upiše primedbu u zapisnik.

 

 

Kako se održava red na biračkom mestu?

 

Izborni zakoni i druge procedure predviđaju niz zabrana koje se odnose kako na članove biračkog odbora, tako i na glasače i druge aktere u izbornom procesu.

 

Ako član biračkog odbora primeti neku od zabranjenih aktivnosti na biračkom mestu, dužan je da upozori ostale članove i da zahteva rekaciju biračkog odbora. U slučaju da se neka od zabranjenih aktivnosti ponovi, član biračkog odbora treba da upiše primedbu u zapisnik, opisavši celu situaciju.

Predstavnici medija mogu biti na biračkom mestu samo ako izveštavaju o toku glasanja, i to isključivo uz dozvolu predsednika biračkog odbora, a pripadnici policije na dužnosti mogu ući na biračko mesto isključivo na poziv predsednika biračkog odbora zbog narušenog reda i mira.

Ako dođe do većeg incidenta, birački odbor može da prekine glasanje dok se ne stvore uslovi za nastavak. Razlozi za prekid glasanja i njegovo  trajanje unose se u Zapisnik o radu biračkog odbora. Ako je prekid trajao duže od jednog sata, glasanje se produžava za onoliko vremena  koliko je prekid trajao.

 

 

Kako se sprovodi glasanje van biračkog mesta?

 

Kao opravdani razlozi zbog kojih birač ne može da dođe na biračko mesto, smatraju se uglavnom zdravstveni problemi, invaliditet, starost i otežana pokretljivost. Birači koji zbog drugih obaveza ili prirode posla nisu u mogućnosti da dođu na biračko mesto, ne mogu da koriste  pravo na glasanje van biračkog mesta.

Birač koji iz opravdanog razloga ne može da dođe na biračko mesto, treba da o tome obavesti birački odbor najranije 72 sata pre izbornog dana, a najkasnije do 11 časova na dan glasanja. Pre izbornog dana birač obaveštava birački odbor preko radnog tela izborne komisije, a na dan glasanja direktno kontaktira birački odbor.

Nakon što utvrdi da li su sve osobe prijavljene za glasanje van biračkog mesta upisane u izvod iz biračkog spiska, predsednik biračkog odbora zadužuje tri člana odbora u proširenom sastavu, koji su predstavnici tri različite izborne liste ili kandidata da sprovedu glasanje van biračkog mesta. Tročlana komisija mora da ponese onoliko glasačkih listića koliko je prijavljeno birača, isto toliko potvrda o izbornom pravu, UV lampu, sprej za obeležavanje prsta birača i posebne koverte u koje će biti spakovani upotrebljeni glasački listići i potvrde o izbornom pravu. Glasanje van biračkog mesta se obavlja samo na području koje obuhvata biračko mesto i uglavnom se odvija u domu birača, a retko i u zdravstvenim ustanovama.

Nakon što je izvršena priprema izbornog materijala tročlana komisija odlazi kod birača, gde se poštuje ista procedura glasanja kao na biračkom mestu. Prvo se utvrđuje identitet birača i vrši provera UV lampom, a zatim se biraču uručuje koverat u kojem se nalaze: glasački listić, zbirna izborna lista i potvrda o izbornom pravu za glasanje van biračkog mesta. Birač potpisuje potvrdu o izbornom pravu, zatim se sprejom obeležava prst birača. Birač samostalno glasa i popunjen glasački listić stavlja u poseban koverat koji se pečati. Koverta sa glasačkim listićem se zajedno sa potpisanom potvrdom o izbornom pravu stavlja u novu kovertu koja se takođe pečati. Nakon toga tročlana komisija napušta kuću birača.

  

Po povratku na biračko mesto, članovi tročlane komisije predaju zapečaćene koverte. Ako nedostaje ili nije potpisana potvrda o izbornom smatra se da glasač nije glasao i ne sme da bude zaokružen u izvodu iz biračkog spiska. Zatim predsednik biračkog odbora otvara zapečaćenu kovertu, iz nje vadi presavijeni glasački listić i ubacuje u glasačku kutiju. Listić mora ostati presavijen kako bi se poštovala tajnost glasanja.

 

 

Kad se završi glasanje

Kako se zavšava proces glasanje na biračkom mestu?

 

Biračko mesto se zatvara tačno u 20 časova i svi birači koji su u to vreme prisutni na biračkom mestu mogu da glasaju. Ukoliko se, zbog velikog odziva, birači nalaze u redu ispred biračkog mesta, birački odbor mora i njima da omogući da glasaju. Predsednik biračkog odbora dužan je da odredi člana odbora koji će da utvrdi broj birača koji su se zatekli ispred biračkog mesta, i da u 20 časova stane iza poslednjeg zatečenog birača kako bi označio kraj reda.

Nakon što je poslednji birač glasao, birački odbor pristupa prebrojavanju glasačkih listića. Ako se na biračkom mestu održavaju i parlamentarni i lokalni izbori, prvo se utvrđuju rezultati za parlamentarne izbore. 

Potrebno je da se biračko mesto organizuje tako da svi članovi biračkog odbora i posmatrači izbora mogu lako i efikasno da nadziru proces razvrstavanja i prebrojavanja glasačkih listića koji se odvija po jasnom redosledu. 

Prvo se utvrđuje broj birača upisanih u izvod iz biračkog spiska, a onda i broj birača koji su zaokruženi u biračkom spisku.

Zatim se otvara glasačka kutija i proverava se da li se u njoj nalazi kontrolni list, koji se odlaže u posebnu kovertu i pečati. Ako u glasačkoj kutiji nema kontrolnog lista, ili  kontrolni list nije popunjen, ili ga nije potpisao prvi birač i bar jedan član biračkog odbora, glasanje na tom biračkom mestu se poništava. 

Sledeći korak je prebrojavanje glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji, njihovo razvrstavanje na važeće i nevažeće, kao i razvrstavanje važećih listića po izbornim listama ili kandidatima čime se utvrđuju rezultati izbora. 

Svi razvrstani glasački listići se pakuju u posebne koverte koje se pečate, a rezultati brojanja listića obavezno se upisuju u Zapisnik o radu biračkog odbora. 

 

 

Kako se zna da li je glasački listić (ne)važeći?

Važeći glasački listić je onaj koji je popunjen tako da se sa sigurnošću može zaključiti za koga je birač glasao. Ako je zaokružen jedan redni broj ispred naziva izborne liste ili kandidata, listić je važeći. Isto važi i kada je podvučen samo redni broj ili samo ime izborne liste, kao i ako je birač istovremeno i zaokružio i podvukao redni broj ili ime izborne liste. Važeći je svaki listić popunjen tako da se može pouzdano utvrditi za koga je birač glasao. Iako su možda na listiću ispisani ili iscrtani komentari, precrtane druge izborne liste ili kandidati, listić je i dalje važeći. Dakle, bitno je da birački odbor može jasno i nedvosmisleno da utvrdi izbornu volju birača.

Nevažeći glasački listić je nepopunjeni glasački listić, kao i listić koji je popunjen tako da se ne može jasno i nedvosmisleno utvrditi za koga je birač glasao. Ako je birač zaokružio više izbornih lista ili kandidata, tj. ako je jednu listu zaokružio, a drugu podvukao, birački odbor taj listić smatra nevažećim pošto ne može da prepozna izbornu volju birača. 

 

 

Kako se vodi Zapisnik o radu biračkog odbora?

Čim utvrdi rezultate glasanja, birački odbor čitko popunjava Zapisnik o radu biračkog odbora.

Zapisnik sadrži sve važne informacije o sprovođenju izbora na biračkom mestu, kao što su: imena i prezimena članova biračkog odbora, informaciju o kontrolnom listiću u glasačkoj kutiji, broj birača koji su glasali, broj važećih i nevažećih listića, broj glasova za svaku izbornu listu ili kandidata. U Zapisnik o radu biračkog odbora unose se informacije o nepravilnostima i incidentima tokom izbornog dana, kao i primedbe i mišljenja članova biračkog odbora. U zapisnik može da se potpiše više članova biračkog odbora, a zakonom je predviđeno da su potrebna najmanje tri potpisa kako bi zapisnik bio validan.

Za izbore na svim nivoima, zapisnik se popunjava u šest primeraka. Prva dva primerka se dostavljaju republičkoj i lokalnoj izbornoj komisiji, a treći primerak  se ističe na biračkom mestu na javni uvid. Preostala tri primerka uručuju se predstavnicima izbornih lista ili kandidata koji su osvojili najveći broj glasova na biračkom mestu. Samo u slučaju lokalnih izbora, prvi primerak se dostavlja lokalnoj izbornoj komisiji, drugi primerak se stavlja na javni uvid, a preostala četiri primerka se predaju prvoplasiranim listama ili kandidatima.