Studiranje slobode i odgovornosti

Masovni studentski protesti širom Srbije najartikulisaniji su politički zahtev u duhu umrtvljene pristupne agende Srbije za EU u dugo vremena. Precizno ukazuju na ključne defekte Srbije u tom procesu – a oni su na planu vladavine prava, odnosno institucija koje podriva moć predsednika Vučića i njegove partije. Od izuzetne bi važnosti bilo da EU i njene članice glasno i jasno prepoznaju tu činjenicu iako bi to svakako vodilo još grozničavijem lepljenju etiketa stranih plaćenika na studente i plašenju javnosti neprijateljskim Zapadom.

Čak ni u Miloševićevo vreme studentski protesti nikada nisu obuhvatili toliki broj fakulteta svih državnih univerziteta. Decentralizovana pobuna rasplamsala se posle nasilja SNS provokatora nad studentima Fakulteta dramskih umetnosti koji su odavali poštu žrtvama rušenja nadstrešnice u Novom Sadu. 

Srpska javnost je iznenađena političkom zrelošću Generacije Z, koja je stereotipno percipirana kao sasvim nezainteresovana za društvenu stvarnost. Studenti zahtevaju institucije. Nijedan zahtev nisu uputili predsedniku Vućiću, svesni da on već godinama ne poštuje Ustav i princip podele vlasti. Ne žele s njim da pregovaraju, što totalno odskače od logike političkog života u Srbiji. 

I sam Vučić ostavlja utisak zbunjenosti takvim stavom. Među mnogobrojnim pokušajima diskreditacije studenata je i neistina da su njihovi zahtevi u potpunosti ispunjeni. To bi trebalo da znači da se oni “bave politikom”. Već godinama srpski građani se pasivizuju mantrom o politici kao nečemu prljavom čime samo političari smeju da prljaju ruke. Studenti su ipak dosledni stavu da ispunjenje zahteva ne sme da zavisi od bilo čije volje, nego je to posao pravnog i institucionalnog sistema Republike Srbije.

Suprotno tome, predsednik se svojim beskonačnim obraćanjima javnosti ponovo postavlja kao vrhunski autoritet, pokazujući da poseduje informacije kojima bi trebalo da operišu vlada, zakonodavna i sudska vlast i mešajući se u njihove odluke. 

Studentski zahtevi odnose se na objavljivanje dokumentacije o rekonstrukciji novosadske železničke stanice, oslobađanje svih građana koji su  pritvoreni i zatvoreni zbog protesta,  pokretanje krivičnih postupaka protiv nasilnika koji su napadali studente i profesore i povećanje budžetskih izdvajanja za obrazovanje nauštrp koruptivnih shema. Samo delimično su usvojeni. 

Mediji bliski vlasti uporno podstiču mržnju prema studentima, normalizujući nasilje kojem su izloženi. Studenti su u više navrata fizički i verbalno napadani posle prvog ataka koji je i podstakao blokade. Izvori sa fakulteta izražavaju bojazan da obaveštajne službe, zarad neke vrste odmazde, pokušavaju da skupe informacije o pobunjenim devojkama i mladićima. 

Kompletan Univerzitet u Beogradu (31 fakultet) je u blokadama, uz podršku Rektorata. Univerzitet u Novom Sadu je takođe u potpunosti u protestima, kao i većina niških i kragujevačkih fakulteta. 

Uprkos tome, predsednik govori da 20 ili 30 osoba protestuje i tako maltretira celu zemlju. Istina je suviše očigledna da se ne bi videla. Ako se pokužu tačnim glasovi da će Vučić raspisati parlamentarne izbore kako bi izašao iz ove krize, biće to potvrda da su izbori, pod teretom nekažnjivosti za korupciju i kriminalizaciju institucija, političkog klijentelizma, pritisaka nad biračima i strogo kontrolisanih medija pretvoreni u glavni mehanizam za sprečavanje promena. U svoju suprotnost, dakle.