Srbija se ne može više smatrati demokratskim društvom

Iako Srbija poseduje formalne karakteristike demokratije, ona to tokom protekle decenije u praksi prestaje da bude i danas ne ispunjava uslove da bude ocenjena kao demokratsko društvo zaključak je studije “Podrivanje demokratije – procesi i institucije u Srbiji od 2010. do 2020. godine” koju je Crta danas predstavila na konferenciji povodom Međunarodnog dana demokratije. 

Ovaj zaključak izvodi na osnovu očiglednog odsustva minimalnog preduslova za demokratski poredak – slobodnih i poštenih izbora. Neravnopravnost u izbornom procesu i prednost koju vladajuće stranke imaju tokom izbora se prenosi i na najvažnije političke institucije i na odnos između različitih grana vlasti; dominacija izvršne vlasti i predsednika u značajnoj meri iskrivljuje ustavni poredak i principe vladavine prava, ali i potpuno marginalizuje parlament. Neravnopravnost aktera se vidi i u partijskom sistemu koji karakteriše predominantni položaj vladajuće stranke i usitnjavanje opozicije.

“Demokratija ne stiže preko noći, kao što se i perspektiva demokratije ne urušava preko noći. Od izbora, preko parlamenta, ljudskih prava, medija, civilnog društva, političkih partija zabeležili smo kako se postepeno odvijala razgradnja uslova za demokratiju u Srbiji. Zato na ovaj dan šaljemo poruku da ukoliko želimo da živimo u istinski demokratskom društvu, moramo da se probudimo iz letargije u koju smo zapali”  istakla je direktorka Crte Vukosava Crnjanski.

U svih deset posmatranih oblasti demokratije: od izbora, parlamenta i političkih partija, preko medija, civilnog društva, ljudskih prava i vladavine prava, do rodne ravnopravnosti, klasne nejednakosti i međunarodnog uticaja na demokratiju u Srbiju prepoznati su negativni trendovi. 

“Loša vest jeste da mnogi ljudi gube poverenje u institucije, da opada interesovanje građana za učešće u politici. Studija pokazuje negativne trendove za funkcionisanje demokratije, ali dobra vest je da se ti trendovi mogu preokrenuti. Da bi se to postiglo, srž je u delovanju parlamenta. To je trajan proces koji počinje glasanjem na izborima, ali se tu ne završava. Demokratija je proces koji nikada nije gotov.” naglasila je zamenica šefa misije Ambasade Kraljevine Holandije Anne-Sietske Brinks.

Pozitivne trendove u protekloj deceniji bilo je gotovo nemoguće naći a sinergetski efekat negativnih trendova posebno zabrinjava, istakao je Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka i urednik publikacije “Podrivanje demokratije“.

“Srbija ima elemente demokratije, ali u suštini u poslednjih nekoliko godina imamo disbalans moći na partijskoj sceni koji se preliva na sve segmente društva zbog čega ne možemo reći za Srbiju da je demokratsko društvo. U poslednjih pet godina imamo stabilan negativni trend partijske nejednakosti koja se preliva, zauzimajući državu i resurse, i na druge oblasti društva i  onemogućava funkcionisanje civilnog društva, medija, a posledično se sve preliva i na ljudska prava i vladavinu prava” naglasio je Spasojević. 

Dejan Jović, profesor na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu i na Fakultetu političkih nauka u Beogradu istakao je pet faktora koji su uticali na stanje demokratije u Srbiji.

“Srbija je pre svega zbog kosovskog problema na neki način nedovršena država. Postoji neizvesnost oko njenih granica i budućnosti tih granica. To destabilizuje sistem i hrani nacionalizam. Takođe, osećaj da je Srbija raspadom Jugoslavije i ishodom ratova oštećena, nezadovoljna je svojim statusom i oslanjanjem na Rusiju i Kinu želi da to promeni, da promeni svoj međunarodni položaj. I takođe, na stanje demokratije uticalo je i oklevanje zapada i Evropske unije da ponudi članstvo Srbiji u njoj. Teško da se društvo može demokratizovati, ako čitav kontekst u okruženju ide u tom pravcu ugrožavanja demokratije. I peti element koji doprinosi ovom trendu je unutrašnji politički faktor. Vidimo personalizaciju države”, dodao je Jović.

Istraživanje “Podrivanje demokratije – procesi i institucije u Srbiji od 2010. do 2020. godine” dostupno je na sajtu: demokratija.crta.rs

Snimak cele konferencije dostupan je na našem You Tube kanalu.