NAŠE INICIJATIVE

Sloboda izbora u senci izlaznosti

O izborima za Narodnu skupštinu Republike Srbije održanim 21. juna 2020. godine mogu se sa sigurnošću reći dve stvari. Ovo su bili izbori sa najmanje neizvesnosti u pogledu rezultata u poslednje dve decenije, ali i izbori čiji je legitimitet najviše osporavan. Javnost se zbog toga već dugo bavi pitanjem izlaznosti, jer se izlazak dovoljnog broja građana na izbore smatra merom prihvaćenosti narodnih predstavnika koji će na njima biti izglasani. Šta do ovog trenutka znamo o izlaznosti na ovim izborima?

 

Predizborni inženjering

Od kraja 2018. veći broj opozicionih političkih partija i organizacija pozivao je na bojkot parlamenta, a potom i predstojećih izbora. U Srbiji ne postoji formalni uslov za uspešnost izbora. Do 2004. godine je na izborima za Predsednika Republike važio prag od 50% izašlih birača da bi se izbori smatrali uspelim. Iako ovakav uslov nikada nije važio za izbore za Narodnu skupštinu, ovaj prag je ostao simbolički važan, jer 50% plus jedan birač predstavljaju većinu birača. U ovom ključu trebalo bi razumeti promene izbornih zakona koji su spustili izborni prag na 3% čime su podstaknute mnoge liste da izađu na izbore, kao i promene načina prikupljanja potpisa podrške, što je bilo posebno osetljivo pitanje imajući u vidu strah od okupljanja tokom epidemije korona virusa.

Međutim, osim promene izbornih pravila, još jedna promena je posredno uticala na ukupnu izlaznost. Izlaznost se računa kao udeo broja birača koji je izašao na izbore u odnosu na ukupan broj birača. Ove godine desilo se najznačajnije smanjenje broja birača u Jedinstvenom biračkom spisku u poslednjih dvadeset godina. Ovo smanjivanje ukupnog broja birača za čak 141 hiljadu je teško objašnjivo i zahteva poseban osvrt, ali uticalo je na to da će izlaznost ove godine biti donekle viša, zbog toga što će se računati u odnosu na umanjen broj birača.

Pored smanjenja ukupnog broja birača, ove godine je otvoreno pet puta više biračkih mesta u Bosni i Hercegovini nego obično i 55% više biračkih mesta na Kosovu i Metohiji. O merama zaštite protiv prenošenja korona virusa se nije gotovo ništa znalo do pet dana pred izbore. Sve ove mere mogle bi se razumeti kao institucionalni mehanizmi kojima se podsticala veća izlaznost, i možda su baš ovakve mere dovele izlaznost blizu te simbolički važne polovine birača.

 

Zvanični rezultati

Zvanične rezultate izbora, koji uključuju i broj birača koji je glasao objavljuje Republička izborna komisija, na osnovu svih prebrojanih glasova. Konačne retultate RIK objavljuje najkasnije četiri dana od zatvaranja biračkih mesta, a do tog trenutka periodično se objavljuju rezultati glasanja na osnovu obrađenih biračkih mesta. Svi ovi preliminarni rezultati odnose se na broj birača koji je glasao na delu biračkih mesta, ali konačni rezultati odnose se na obrađenih svih 8.433 biračkih mesta.

RIK je, do trenutka objavljivanja ovog teksta, na osnovu 94% obrađenih biračkih mesta objavio izlaznost od 49.7%. Ova izlaznost još uvek bi mogla da se, do objavljivanja konačnih rezultata, promeni, i vrlo je moguće da će na nju uticati i moguće odluke o ponavljanju izbora na nekim biračkim mestima. Ali, već sada se ovi zvanični podaci mogu uporediti sa nezavisnom procenom izlaznosti.

Crta je u nedelju uveče, nešto posle dva sata po zatvaranju birališta, na osnovu posmatranja stratifikovanog slučajnog uzorka od 500 biračkih mesta, reprezentativnog za biračka mesta na teritoriji Srbije bez Kosova, inostranstva, i zavoda za izvršenje sankcija, mogla da proceni izlaznost na 49%, sa marginom greške od 1.2% i intervalom poverenja od 95%.

Rezultati izlaznosti na prebrojanim biračkim mestima koje je RIK obradio četiri dana posle izbora nalaze se dakle unutar ovog opsega koji je Crta procenila na dan izbora, na osnovu uzorka biračkih mesta na kom su bili njeni posmatrači. Ovako procenjena izlaznost niža je za 7.7 procentnih poena u odnosu na procenu Crte o izlaznosti na izbore za Narodnu skupštinu održanim 2016. godine, i očigledno je da se radi se o najnižoj izlaznosti na parlamentarnim izborima u poslednjih dvadeset godina, ako ne i duže.

Uzroci ovako rekordno niske izlaznosti analiziraće se u narednim nedeljama i mesecima, ali među njima se svakako nalaze pozivi na bojkot izbora od strane opozicionih aktera, kao i raširen strah od korona virusa. Dublja analiza biće moguća tek kada se objave konačni rezultati po biračkim mestima, do čega će se, zbog mogućeg ponavljanja izbora, sačekati. Za sada se, na osnovu preliminarnih podataka RIK, može zaključiti da je izlaznost bila najniža u Beogradu (38.5%) a najviša u Kosovsko-mitrovačkom okrugu (67%).

 

Da li je bilo skoka?

Crta je, imajući u vidu političku težinu koju je izlaznost imala na ovim izborima, prvi put odlučila da od svojih posmatrača sakuplja podatke o izlaznosti na svakih sat vremena. Cilj je bio da se uoče bilo kakve anomalije na izborni dan, i da se javnost pravovremno informiše o toku izbornog dana. Iako su se u javnosti u toku izbornog dana javile informacije o naglom skoku izlaznosti u poslednja dva sata, ovi izbori su zapravo specifični upravo po tome što do značajnog rasta izlaznosti u poslednjim satima nije došlo.

Na grafikonu je prikazan kumulativan procenat birača izašlih na izbore, kao i procenat birača izašlih na izbore po satima u toku izbronog dana. Kao što se vidi, najveća gužva na biračkim mestima bila je između 10-13h, u vreme pre ručka, kada veliki broj birača u Srbiji obično odlazi da glasa. Nakon ovog perioda na biračkim mestima obično dolazi do privremenog zatišja, ali se onda broj birača obično povećava u poslednja dva sata do trenutka zatvaranja biračkih mesta.

Razlika između broja izašlih na izborima 2020. u odnosu na procenat izašlih 2016. godine zapravo se povećava tek u popodnevnim satima. Od ukupne razlike od 7.7 procentnih poena između izlaznosti na ova dva izborna dana, 2.2 procentna poena su razlika koja je nastala do 13h, a čak 5.5 poena je razlika koja nastaje od 13h do zatvaranja biračkih mesta u 20h.

Podaci pokazuju ne samo da nije bilo neobjašnjivog “skoka” izlaznosti u poslednjim satima, već je u ovom periodu izlaznost bila niža nego obično. Na prvi pogled deluje intuitivno da se ovo može povezati sa manjom izlaznošću u Beogradu i drugim gradskim sredinama, u kojima birači obično na birališta idu kasnije u toku dana, a ovaj put nisu izašli na izbore.

 

Pouzdanost i pravovremenost

U javnosti su se pokrenula i pitanja o vremenu objavljivanja podataka o izlaznosti. Navodno je objavljivanje ovih podataka kasnilo u odnosu na prošle izborne dane, čime se dovodila u pitanje verodostojnost objavljenih podataka. Logika zaključivanja na osnovu uzorka je zapravo obrnuta. Ukoliko se rezultati izbora procenjuju na osnovu stratifikovanog uzorka, popunjenost uzorka mora da bude ne samo dovoljno velika, već i adekvatna, odnosno potrebno je da postoji dovoljno podataka sa biračkih mesta u svim geografskim i demografskim stratumima. Stoga bi projekcija koja bi izašla prerano, pre dovoljnog popunjavanja uzorka, bila manje, a ne više pouzdana.

Informacija o izlaznosti na biračkim mestima u uzorku dobija se zajedno sa rezultatima glasanja, odnosno brojem glasova koji su dobile liste. Ovi podaci ne stižu svi u isto vreme. Prvi podaci, sa manjih biračkih mesta, od nekoliko stotina glasača, dobijaju se već za petnaestak minuta, dok se velika biračka mesta sa preko hiljadu glasača nekada obrađuju satima. Ovakvi obrasci mogu veoma da utiču na ukupne rezultate, pa je objavljivanje rezultata uvek pitanje ravnoteže između interesa javnosti da bude pravovremeno informisana, i obaveze istraživača da objavi što pouzdanije podatke.

Ako je izlaznost blizu 50%, važno je da se dovoljno popuni uzorak kako bi se ona mogla pouzdano odrediti. Veća biračka mesta iz gradskih sredina koja su kasnije pristizala u uzorak konstantno su spuštala procenu izlaznosti i povećavala marginalnu grešku. Dodatno je opterećivalo procenu to što je ove godine izborni prag spušten na 3%, čime se više listi, sa manjim brojem glasova nego obično, našlo u blizini cenzusa. Na sam izborni dan, po dobijanju prvih rezultata sa biračkih mesta, postajalo je očigledno da su tri liste prešle cenzus (SNS, SPS-JS, SPAS), ali je moralo da se sačeka da se uzorak dovoljno popuni da bi moglo da se sa sigurnošću kaže da četvrta lista (POKS), koja je na punom uzorku imala 2.62% glasova, sa marginom greške od 0.15%, ipak neće prelazi cenzus.

Iako je razumljiva potreba da se o izlaznosti javnost obaveštava blagovremeno, vreme objavljivanja rukovodi se i pouzdanošću tih podataka. Da bi se izbeglo dovođenje u zabludu javnosti oko izlaznosti i prelaska cenzusa, Crta je objavila rezultate i izlaznost tek kada se uzorak dovoljno popunio, u 22.47h na osnovu 87% uzorka. Ovo uostalom nije bilo značajno odstupanje od svih prethodnih izbornih dana koje je Crta posmatrala. Na izborni dan 2016. godine napravljen je presek na 62% uzorka, ali su rezultati su objavljeni tek u 23.51h na 96% uzorka, 2017. godine u 22.28h na 96% uzorka, a 2018. godine u 22.22h (81% uzorka).

Merenje izlaznosti i rezultata izbora na osnovu podataka koje sa uzorka biračkih mesta šalju nezavisni posmatrači je složena operacija čiji je cilj da se provere zvanični podaci, i da se uoče anomalije koje bi mogle ukazati na izborne nepravilnosti. Podaci moraju biti pouzdani da bi se u njih imalo poverenje, a za to je potrebno vreme.

Na kraju, najvažniji aspekt izlaznosti nije samo merenje procenata, ver razumevanje razloga zbog kojih birači u Srbiji izlaze na izbore. Na ovim izborima uočen je veliki broj incidenata koji ukazuju na neprihvatljiv uticaj na birače, u vidu pritisaka, ucena i potkupljivanja. Procenti su važni, ali je sloboda svakog pojedinačnog birača da glasa na osnovu svoje volje važnija. Kada debata o legitimitetu izbora i procentima usahne, ostaje nam pitanje – šta izbori i procenti znače za birače?

Autor: Vujo Ilić