San o tužilaštvu
Da si superheroj, koja bi bila tvoja super moć? Da si tužilac, da li bi to bila hrabrost?
Februar 2015. godine, maturant gimnazije, donosim odluku da se upišem na pravni fakultet. Želim da postanem javni tužilac. Verovao sam da samo kao tužilac mogu da doprinesem borbi za dostizanje ideala pravde u našem društvu. Mislio sam da su svi tužioci superheroji koji teže tom idealu i da je u njihovim rukama lek za izlečenje društva od hroničnog nedostatka pravde i pravičnosti.
Maj 2016. godine, student na prvoj godini Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, donosim odluku da ni u kom slučaju ne želim da budem deo javnotužilačke organizacije. Tužioci nisu superheroji.
Ubijanje pravne države
Zbog čega sam tako brzo prešao put od idealizovanja poziva tužioca do odluke da ni u kojem slučaju to neću postati? Razloga je mnogo, ali jedan se izdvaja kao glavni.
„Tiranin je onaj koji pretpostavlja da se pravila i norme ne primenjuju na njega, i onaj koji postupa prema maksimi sic volo, sic jubeo (kako želim, tako naređujem)“, kako je Agnes Heler objasnila. Onaj koji napada pravnu državu mora se smatrati tiraninom, a zadatak naših superheroja je da štite pravnu državu od tih napada.
U famoznoj noći između 24. i 25. aprila 2016. godine „fantomi“ i „kompletni idioti“ u Hercegovačkoj ulici, pod okriljem noći, nezakonito su srušili više objekata i zadali snažan udarac pravnoj državi. Tiranin je postupio kako je želeo. Tada sam govorio sebi da je došlo vreme za naše superheroje i da je to prilika da ih konačno vidimo na delu.
Viši heroji su se oglasili nenadležnim. Epilog je svima poznat. Ni danas ne znamo ko je bacio pravnu državu na kolena te noći. Ono što znamo jeste da se pravna država nekako doteturala do svojih zaštitnika i potom umrla. Ko je ubio? Fantomi, kompletni idioti, tiranin? Superheroji?!
Član 83 Zakona o javnom tužilaštvu (član 82 starog zakona) govori o moralnim osobinama koje mora da poseduje nosilac javnotužilačke funkcije kako bi se smatrao dostojnim za vršenje iste, nabrojani su: poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, dok ponašanje u skladu s tim osobinama podrazumeva, između ostalog, i očuvanje samostalnosti i nepristrasnosti javnotužilačke organizacije. Da li su tužioci u slučaju Savamala bili savesni, pravični ili uzorni? Da li su tužioci istrajni, da li su suštinski samostalni?
Integritet je moć
Vratimo se na pitanje sa početka. Da si tužilac, da li bi hrabrost bila tvoja super moć? Odgovor je ne. Tvoja super moć bio bi integritet. Stručni, profesionalni, ljudski, moralni. Nijedno zakonsko rešenje nije magično, nijedan sistem nije savršen, međutim, ono što čini sistem jesu ljudi, a ne superheroji, i samo od ljudi i zavisi kakav će taj sistem biti – manje ili više pravedan.
Biti javni tužilac nije posao, nije karijera – to je poziv. Nešto iskonsko u tebi što te gura da se boriš s vetrenjačama i da juriš taj nikada dostižni ideal pravde. Oprostite na idealizmu (neki bi rekli i naivnosti), ali duboko verujem da je takav pristup jedini koji odgovara tako bitnom pozivu.
U javnotužilačkoj organizaciji većinu čine ljudi, a ne superheroji. Ubeđen sam da većinu čine ljudi od integriteta i siguran sam da će doći vreme da se oni „obračunaju“ s fantomima, tiranima, ali i „superherojima“ koji su ostali nemi i slepi na vapaje pravne države kobne noći u kojoj je umrla ne samo ona, već i poverenje javnosti u javne tužioce.
Samo tada će ponovo mladi pravnici sanjati o tome da postanu tužioci.
student na doktorskim studijama Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, član Pravnog tima Crte
