Rokovi za održavanje izbora u decembru 2023.
Mediji, predstavnici vlasti, kao i predstavnici opozicije prethodnih dana spekulisali su, obećavali i tražili termine za održavanje vanrednih parlamentarnih i beogradskih izbora. S obzirom na to da su svi rokovi predviđeni za izlazak na birališta jasno određeni Ustavom i zakonima Republike Srbije, a da poslednje najave ukazuju na to da bi vanredni izbori mogli da se održe 17. decembra, pregled termina koji sledi daje projekcije u odnosu na taj datum.
Beogradski izbori – izbori za odbornike Skupštine grada Beograda
Ukoliko bi glasanje za odbornike Skupštine grada Beograda bilo zakazano za 17. decembar, aktuelni Gradonačelnik Beograda morao bi da podnese ostavku pre 2. oktobra ili bi do istog dana morao da bude pokrenut postupak za njegovo razrešenje, na predlog najmanje trećine odbornika.
A do tih vanrednih izbora za odbornike Skupštine grada Beograda postoje dva puta – razrešenje gradonačelnika ili njegova ostavka.
Gradonačelnik Beograda može da bude razrešen funkcije i pre isteka mandata, i to na obrazloženi predlog najmanje trećine odbornika. O ovom predlogu gradska skupština mora da raspravlja i odlučuje u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine grada.
Ako Skupština grada ne razreši gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga. O razrešenju aktuelnog gradonačelnika Beograda gradska Skupština je već raspravljala u novembru 2022. godine i s obzirom na to da je rok propisan zakonom istekao, ova opcija ostaje moguća.
Po razrešenju gradonačelnika, Skupština grada ima rok od mesec dana da izabere novog gradonačelnika. Isti rok važi i u slučaju da gradonačelnik podnese ostavku.
Ukoliko skupština grada ne izabere novog gradonačelnika u predviđenom roku, Vlada donosi odluku o raspuštanju Skupštine grada na predlog ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave. Od trenutka raspuštanja gradske skupštine, predsednik Narodne skupštine ima rok od 60 dana da raspiše izbore za gradski parlament.
Kampanja za beogradske izbore takođe može trajati minimalno 45 dana, a maksimalno 60 dana, što znači da bi, u slučaju da se ovi izbori održavaju istog dana kada i parlamentarni, svi rokovi predviđeni za održavanje izbora za narodne poslanike, važili i u slučaju izbora za gradske odbornike.
Lokalni izbori – izbori za odbornike lokalnih skupština
Procedura za raspisivanje lokalnih izbora ista je kao za raspisivanje beogradskih. Ako ne dođe do izbora novog gradonačelnika ili predsednika opštine, nakon što je on razrešen ili je podneo ostavku, opštinski ili gradski parlament se raspušta, a predsednik Narodne skupštine raspisuje nove lokalne izbore.
U slučaju da se vanrednim parlamentarnim i beogradskim izborima, pridruži i održavanje vanrednih lokalnih, potrebno je da predsednici opština i gradonačelnici 170 jedinica lokalne samouprave u Srbiji (uključujući i beogradske gradske opštine) podnesu ostavke minimum 75 dana pre izbornog dana.
Stoga, ukoliko bi izborni dan bio 17. decembra, predsednici opština i gradonačelnici morali bi da podnesu ostavke pre 2. oktobra.
Po izbornom kalendaru, ipak, redovni lokalni izbori bi trebalo da budu održani u junu 2024. godine. Zajedno sa lokalnim, sledeće godine trebalo bi da se održe i redovni pokrajinski izbori. Ukoliko bi i oni dobili svoju vanrednu opciju, za sve rokove mora da se u obzir uzme činjenica da od njihovog raspisivanja do izbornog dana ne može da prođe manje od 30, niti više od 60 dana.
PARLAMENTARNI IZBORI
Scenario 1: Raspuštanje Narodne skupštine
Predsednik Republike na obrazloženi predlog Vlade može da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja. Za ukaz kojim raspušta Narodnu skupštinu ili obavestiti Vladu i javnost o tome da ne prihvata predlog Vlade, predsednik Republike ima rok od 72 sata od trenutka kada mu Vlada dostavi svoj predlog.
Ceo postupak može da traje minimalno 45 dana, a maksimalno 63 dana – 60 dana od dana raspisivanja izbora do izbornog dana i tri dana roka koji predsednik Republike ima da odluči o predlogu Vlade.
Prema tome, ukoliko bi izlazak na birališta bio predviđen za 17. decembar. Za ovaj termin neophodno je da Skupština bude raspuštena i izbori raspisani najranije 18. oktobra, odnosno najkasnije 2. novembra.
S obzirom na prethodna iskustva u izbornim ciklusima, za formalno raspisivanje parlamentarnih izbora raspuštanje Narodne skupštine je najverovatniji scenario.
Scenario 2: Glasanje o nepoverenju Vladi
Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi može da zatraži najmanje 60 narodnih poslanika, a Narodna skupština je dužna da o tom predlogu raspravlja na prvoj narednoj sednici – najranije pet dana po podnošenju predloga.
Ako Narodna skupština izglasa nepoverenje Vladi, predsednik Republike je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Tada Skupština ima rok od 30 dana da izabere novu Vladu, a ukoliko u tome ne uspe, predsednik Republike je dužan da je raspusti i da raspiše parlamentarne izbore.
Čitav ovaj proces može da traje minimalno 80 dana – pet dana od podnošenja predloga, 30 dana roka za izbor nove Vlade i 45 dana od raspisivanja izbora do izbornog dana. Sam kalendar ovih aktivnosti zavisi od toga kada bi bila zakazana prva naredna sednica na kojoj bi se moralo raspravljati o predlogu. Taj segment zakonodavac to nije predvideo, pa maksimalno trajanje celog procesa nije fiksno. Ono što je fiksno jeste rok od 90 dana – 30 dana roka za izbor nove Vlade i 60 dana od dana raspisivanja izbora do izbornog dana.
Scenario 3: Glasanje o poverenju Vladi
Vlada može podneti predlog da se u Narodnoj skupštini glasa o njenom poverenju i taj predlog se može razmatrati i na sednici koja je u toku, ukoliko Vlada to zahteva. S druge strane, ako Vlada nije podnela takav zahtev, predlog se razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije pet dana od dana njegovog podnošenja.
U slučaju da Narodna skupština ne izglasa poverenje Vladi, njoj prestaje mandat, a predsednik Republike je u obavezi da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Narodna skupština mora izabrati novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja, a ukoliko to ne učini, predsednik Republike je dužan da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše parlamentarne izbore.
Cela procedura može da traje najmanje 75 dana – ako je sednica u toku i Vlada podnese zahtev da se na toj sednici glasa o poverenju, 30 dana roka za izbor nove Vlade i 45 dana od dana raspisivanja izbora do dana za glasanje.
Kao i u prethodnom slučaju, maksimalno trajanje postupka ni ovde nije fiksno, odnosno zavisi od toga kada bi bila zakazana prva naredna sednica na kojoj bi se moralo raspravljati o predlogu, pošto to zakonom nije predviđeno. Ipak, fiksni rok ostaje rok od 90 dana – 30 dana roka za izbor nove Vlade i 60 dana od dana raspisivanja izbora do izbornog dana.
Scenario 4: Ostavka predsednika Vlade
Još jedan scenario koji bi mogao da dovede do novih izbora jeste onaj scenario u kom predsednik Vlade podnosi ostavku. Narodna skupština tada ostavku konstatuje na prvoj narednoj sednici, a predsednik Republike ima obavezu da pokrene postupak za izbor nove Vlade.
Ako Narodna skupština ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke, predsednik Republike raspušta parlament i raspisuje izbore za narodne poslanike.
Postupak i u minimalnom i u maksimalnom trajanju zavisi od zakazivanja prve naredne sednice na kojoj bi se morala konstatovati ostavka predsednika Vlade. Ipak, od dana kada Skupština konstatuje ostavku predsednika Vlade može proći najmanje 75 dana – 30 dana roka za izbor nove Vlade i 45 dana od dana raspisivanja izbora do izbornog dana, dok u bi u najdužem trajanju postupka taj rok bio ukupno 90 dana.
