NAŠE INICIJATIVE

Pseudodemokratski izbori

Foto: Zoran Drekalović

Kako opisati nedavno održane izbore? Minimalni standardi su ispunjeni, izborni zakoni su pred same izbore menjani pod geslom „unapređenja izbornih uslova,” ali su uglavnom poštovani.

Ipak, izbori nisu osnažili, već dodatno urušili demokratiju, cinici bi rekli „operacija uspela, pacijent umro,” i ne bi mnogo pogrešili.

Stanje demokratije u Srbiji se naravno ne može svesti samo na izbore, demokratija propada kada su ugrožene podela vlasti i vladavina prava, kada nema kontrolne uloge parlamenta, medija, i civilnog društva, kada država ne obezbeđuje ostvarivanje osnovnih prava. Ali, bez slobodnih i poštenih izbora, teško da se bilo koji od ovih negativnih procesa može usporiti, zaustaviti, ili preokrenuti.

Izbori se već nekoliko ciklusa održavaju na takav način da su prava učesnika u najvećoj meri zaštićena, ali su učesnici suštinski neravnopravni. Vladajuće stranke dominiraju u medijima i raspolažu javnim resursima, često brišući granicu između partije i države, i ta neravnopravnost je vremenom dovela do toga da izbori više ne služe za suštinsku proveru vlasti, već za njenu povremenu potvrdu.

Vlast koja formalno ističe privrženost demokratiji i nameru da Srbiju približi Evropskoj uniji sve teže pravda takvo stanje. Izveštaj Evropske komisije iz 2018. godine, u delu ispunjenosti političkih kriterijuma koji se odnose na demokratiju, isticao je kao probleme neravnopravnost učesnika na izborima i nedostatke u ispunjavanju osnovnih funkcija parlamenta.

Komisija je u sledećem izveštaju navela negativan uticaj političke polarizacije na rad demokratskih institucija. Ove godine, zbog nedostatka napretka u oblasti vladavine prava, prvi put nije otvoreno nijedno novo pregovaračko poglavlje, dok je poslednji izveštaj američke organizacije Fridom haus okarakterisao Srbiju kao hibridni režim.

Poslednjih godina opozicija u Srbiji traži da se ovakvo stanje promeni, dok vlast, suočena sa pretnjom bojkota demokratskih institucija, ulaže ozbiljne napore da sve izgleda kao da je u najboljem redu. Vođen je dijalog sa opozicionim akterima, promenjeni su neki zakoni, ali se onda otišlo korak dalje i snižavanjem izbornog praga promenjen je sam izborni sistem.

Na izbornim procedurama se intervenisalo u hodu, uvek sa istom svrhom, da se podstakne veće učešće i listi i birača na izborima. Strah od pandemije je to dodatno otežao, pa su menjana i pravila o sakupljanju potpisa i prijavljivanju za glasanje van biračkog mesta. Izbori su zbog proceduralnih propusta ponovljeni na iznenađujuće velikom broju biračkih mesta, sve da bi izgledalo kao da je procedura u potpunosti poštovana.

Vlast se u ovom inženjeringu izbora ipak preigrala. Na izbore je, što zbog epidemije, što zbog bojkota, izašlo najmanje birača u poslednjih nekoliko decenija. Glasovi su raspršeni na prevelik broj aktera, pa je većina listi ostala ispod čak i smanjenog praga.

Dominacija vladajuće stranke na izborima tako se odrazila i na skupštinu koja neće biti politički reprezentativna, neće biti mesto u kome se rešavaju politički sukobi. Takvi izbori su u suštini pseudodemokratski; iako višepartijski izbori postoje, kao i ostale formalne demokratske institucije, one služe da daju legitimitet nedemokratskoj dominaciji vladajuće stranke.

Zato je, dok obeležavamo Međunarodni dan demokratije, važno podsetiti se da su izbori u Srbiji daleko od „praznika demokratije,” ali se za njih vredi boriti, oni ipak ostaju glavni način kojim će demokratija oživeti.

Tekst je nastao povodom Međunarodnog dana demokratije i praćenja ispunjavanja političkih kriterijuma za pristupanje Srbije Evropskoj uniji i preuzet je sa portala Danas.rs.