Nema poštenih izbora bez ravnopravnosti učesnika

Jedna od pet ključnih promena koje Crta predlaže da bi izbori u Srbiji postali suštinski demokratski, a ne samo formalno je ravnopravnost učesnika u kompletnom izbornom procesu. 

„Ravnopravnost učesnika mora da bude obezbeđena u procesu kandidovanja, kroz sprečavanje zloupotreba u finansiranju izborne kampanje i zloupotreba javnih resursa. To je jedan od preduslova da bi izbori bili pošteni“, navodi Tamara Branković, koja vodi istraživački tim Crte.

 

Kako odrediti, odnosno napraviti okolnosti u kojima su učesnici u izbornoj kampanji ravnopravni?

Ravnopravnost ne znači samo jednako prisustvo u medijima, već i jednaka pravila za sve one koji učestvuju na izborima bez obzira na to da li je u pitanju stranka na vlasti, opoziciona ili vanparlamentarna stranka. Svi moraju da imaju jednak pristup izbornom procesu i svi moraju da imaju ravnopravne prilike da se predstavljaju i komuniciraju sa biračima. Ne možemo, na primer, reći da je trka na 100 metara bila fer ako su neki takmičari startovali trku na pola puta do cilja. Ravnopravnost u izbornom procesu možemo da uspostavimo na dva načina. Jedan je kroz unapređenje zakonskog okvira, a drugi kroz institucije, koje će zakone primenjivati isto prema svima, a ne selektivno. Nažalost, veoma često su institucije te koje stvaraju ili podržavaju neravnopravnost među političkim akterima.

 

Kako izgleda ta selektivna primena zakona?

Selektivnu primenu zakona možemo da vidimo, recimo, na primeru iz kampanje za parlamentarne izbore 2020. godine. Dve stranke su objavile predizborne spotove u kojima je utvrđena zloupotreba javnih resursa za potrebe njihovog snimanja. Jedna je SNS, a druga je SPS. U slučaju SNS-a, Agencija za sprečavanje korupcije je utvrdila da je došlo do kršenja zakona, ali je SNS samo opomenuta. U slučaju SPS-a, Agencija je podnela inicijativu za pokretanje prekršajnog postupka. Tu vidimo kako u praksi izgleda nejednako postupanje institucija prema dva politička aktera koja su se našli u istoj situaciji. Međutim, ravnopravnost ne mora da bude ugrožena samo primenom zakona. Na nju utiče i izostanak postupanja institucija, koje ignorišu ili odugovlače da pokrenu postupak što smo često mogli da vidimo u prethodnim izborima. Upravo su preporuke Crte u ovoj oblasti i usmerene u najvećoj meri na primenu zakona, odnosno na rad institucija.

 

Prirodno je da političar koji je na nekoj funkciji učestvuje u kampanji svoje stranke. Gde je ta granica kad je nešto funkcionerska kampanja, a kad nije? I kad neki političar koji je i funkcioner može da kaže šta je uradio ili šta još planira da uradi, a da nije zloupotrebio funkciju na kojoj je u kampanji?

Crta se zalaže za to da se javnim funkcionerima tokom izborne kampanje zabrani da aktivno učestvuju na događajima, kao što su otvaranje nekog auto-puta ili sličnog projekta koji je finansiran javnim novcem. Razlog za ovakvu preporuku je taj što deluje da institucije i osobe koji ih predvode čekaju baš izbornu kampanju da počnu da rade. To strankama koje su na vlasti daje prednost u zauzimanju javnog prostora, a ostale izborne aktere stavlja u neravnopravan položaj. U praksi to izgleda tako što se upravo tokom izborne kampanje javni funkcioneri angažuju da obilaze građane. Oni otvaraju bolnice, škole, ambulante, puteve, najavljuju nove projekte uz presecanje crvenih vrpci i brojne kamere. Tokom poslednje kampanje zabeležili smo više od 2.000 različitih pojavljivanja javnih funkcionera po Srbiji na događajima koje nazivamo pseudo-događaji. Drugim rečima, da nema kampanje ne znamo da li bi ih vlast organizovala. Crta je utvrdila da se učestalost takvih događaja povećava sa približavanjem izbornog dana. Iako javni funkcioner ima obavezu da jasno kaže da li nastupa kao javni funkcioner ili kao član stranke, u ovakvim slučajevima koje viđamo to nije dovoljno. Mi svedočimo sve intenzivnijem korišćenju države u propagandne svrhe, pa izgleda da izborna kampanja strankama vlasti maltene i da nije potrebna. ODIHR takođe ukazuje da je brisanje granice između države i partije jedan od gorućih problema našeg izbornog procesa kojim se stvara neravnopravnost.

 

Kako bi oni koji su nosioci javne funkcije, a ujedno i funkcioneri stranaka, trebalo da se ponašaju u kampanji?

Javnim funkcionerima je u suštini dozvoljeno da učestvuju u stranačkim kampanjama. Crta ne insistira da im se to zabrani, ali je potrebno da se ne kosi sa njihovim javnim ovlašćenjima. Učešće u kampanji ne bi trebalo da se odvija u toku radnog vremena funkcionera, a neophodno je da bude nedvosmisleno i jasno da se na skupu nalaze u kapacitetu članova političke stranke. Takođe, mi ne želimo da država stane dok traje izborna kampanja, ali je potrebno da se ceremonijalni program, licem u lice ili pred kamerama, svede na razumnu meru. To je taj dodatni korak koji bi uticao na smanjenje prostora za promociju vlasti mimo izbornog programa i doprineo da se ravnopravno čuju različite ideje.

 

Zašto bi bilo dobro da zvanična kampanja počne tek nakon što sve zainteresovane stranke za učešće na izborima predaju svoje liste?

Kod nas je postalo pravilo da najjače stranke svoje potpise prikupe i predaju u izuzetno kratkom roku posle raspisivanja kampanje. Na prethodnim izborima, Srpska napredna stranka je ponovo bila prva i to je učinila jedan dan po raspisivanju izbora. Šta se onda desi? Tokom kampanje koja traje između 45 i 60 dana, neke velike političke stranke imaju mogućnost da vode kampanju od prvog dana, jer je proglašena njihova izborna lista. To je nužan preduslov da biste mogli da se oglašavate i komunicirate sa biračima preko medija. S druge strane, postoje stranke koje koriste prve nedelje od početka kampanje da se grupišu i često tek pred istek zakonskog roka predaju svoje liste. One u tom periodu, dok im nije proglašena lista, ne mogu da koriste ista prava koja su druge stranke sa proglašenim listama koristile u prethodnom periodu. To dovodi do neravnopravnosti u vođenju kampanje, jer nemaju svi istu startnu poziciju. Crta predlaže da se razdvoje rokovi za prikupljanje potpisa i početak kampanje, odnosno da kampanja može da počne tek onda kada istekne rok za podnošenje kandidature.

 

Kako bi proces prikupljanja potpisa trebalo da izgleda u odnosu na to kako je sada?

Sam proces kandidovanja bi trebalo da bude mnogo transparentniji, jer mi u suštini vrlo malo znamo o njemu. Ko je, kako i kada prikupio i overio potpise tema je koja se pokrene svaki put kada kampanja počne i koja vrlo često služi kandidatima da se međusobno optužuju o tome kako varaju sistem. Kandidovanje povećava naše nepoverenje u izborni proces jer nam ne garantuje da ćemo kao birači biti zaštićeni u tome da li smo i kome dali potpis, stvarajući sumnju da politički akteri hvataju prečice i krše zakon. Na izborima 2016. godine utvrđeno je 15 hiljada falsifikovanih potpisa na sedam izbornih lista, dok je jedna čak uspela da se nađe na glasačkom listiću. Ovde govorimo o krivičnom delu (bez epiloga), ali i o stvaranju izrazite neravnopravnosti među kandidatima na izborima. Zbog toga je pre nekoliko godina pravo overe potpisa birača dato isključivo javnim beležnicima, kako bi se povećao izgled da se svi kandiduju pod jednakim uslovima. Međutim, prošle godine vratili smo se nekoliko koraka unazad. Zbog pandemije koronavirusa pravo overe potpisa dato je i opštinama što je ponovo dovelo u pitanje kontrolu, transparentnost i pristupačnost kandidovanja, jer opštinama upravljaju oni koji su na vlasti u tom trenutku.

 

Crta predlaže i da nosilac liste obavezno bude i kandidat na izborima. Čemu bi doprinela ta obaveza?

Nosilac liste je osoba koja je vama kao biraču u prvom planu. Naš zakon dozvoljava da ta osoba ne bude na listi. Ako je u nazivu liste ime osobe koja se na njoj ne nalazi, onda birače dovodimo u zabludu da daju glas za nekoga ko i nije kandidat na tim izborima. S druge strane, korišćenjem imena osobe koja je prisutna u javnom životu, kao što je recimo predsednik države, vi neravnopravno povećavate prepoznatljivost te liste u odnosu na druge. Takođe, umesto da se takmičite predlozima politika koji odgovaraju nivou izbora – od lokalnih, pokrajinskih do parlamentarnih – vi se zaklanjate iza imena osoba koje sa tim izborima nemaju nikakve veze, a koje mogu da garantuju “prolaz”. To je suština. Takve stvari služe prvenstveno u propagandne svrhe i da se pobegne od političke odgovornosti.

 

Sve Crtine preporuke možete pogledati ovde.