Majska platforma – društveni odgovor nasilju
Majska platforma, koja je danas predstavljena javnosti, nova je inicijativa građanskog društva i akademske zajednice nastala iz potrebe da kao zajednica tragamo za odgovorima na teška pitanja s kojima nas je suočila nezapamćena erupcija nasilja u maju 2023.
Kakvi su institucionalni mehanizmi za sprečavanje nasilja? Iz kojih izvora se obnavlja i širi kultura nasilja? Kako su mogli da nam se “dese” “Ribnikar”, Dubona i Malo Orašje? Koji delovi sistema su zakazali u prevenciji, a koji u reakciji na ove tragedije, i šta možemo da učinimo kako se ništa slično ne bi ponovilo?
Nakon obustavljanja rada Anketnog odbora, koji je pod okriljem Narodne skupštine, najviše predstavničke i zakonodavne institucije, trebalo da istraži navedena pitanja, stručnjaci iz raznih oblasti i aktivisti civilnog društva okupili su se oko Majske platforme, uvažavajući značaj javnosti kao demokratske institucije u okviru koje društvo može da artikuliše odgovor na problem nasilja, posebno onog koje uključuje decu i mlade.
Cilj Majske platforme je da povede proces kroz koji će se utvrditi što više relevantnih činjenica, ali i da ponudi prostor za različita mišljenja i ideje, bez političkih pristrasnosti i politikantskih kalkulacija. Majska platforma radi na principima nezavisnosti, otvorenosti i inkluzivnosti, sa svešću da je borba protiv nasilja javni interes koji može i treba da okupi celokupno društvo.
Ova inicijativa trenutno okuplja 40 predstavnica i predstavnika stručne javnosti koji će ponuditi predloge za sistemske promene u šest oblasti koje su, po njihovoj proceni, prioritetne i kritične u kontekstu nasilja: obrazovanje, sektor bezbednosti, pravosuđe, mediji, mentalno zdravlje i socijalna zaštita.
Radne verzije izveštaja o uzorcima nasilja u društvu koje pogađaju decu i mlade su dostupne na sajtu Majske platforme za oblasti – obrazovanje i bezbednost.
Majskom platformom rukovodi devetočlani Odbor koji čine: Rodoljub Šabić (advokat), Vukosava Crnjanski (CRTA), Dušan Spasojević (Fakultet političkih nauka), Dragan Popadić (Filozofski fakultet), Igor Bandović (Beogradski centar za bezbednosnu politiku), Gazela Pudar Draško i Luka Glušac (Institut za filozofiju i društvenu teoriju), Tanja Ignjatović i Vanja Macanović (Autonomni ženski centar).
Ekspertske radne grupe predvode psiholog prof. Aleksandar Baucal (obrazovanje), psihološkinja prof. Tamara Džamonja Ignjatović (mentalno zdravlje), istraživačica Fonda Centra za Demokratiju Sarita Bradaš (socijalna zaštita), direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović (bezbednost), predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović (pravosuđe).