Aktuelnosti

Izgradnja gondole na Kalemegdanu ponovo je tema koja je dospela u žižu javnosti. Međutim, ne na način koji bi bio svojstven društvima jakih institucija. Umesto da vest glasi da je Upravni sud, posle gotovo dve godine, za 9. februar zakazao ročište po tužbi koju je podnela organizacija RERI za nezakonito izdavanje dozvole za pripremne radove na Kalemegdanu, vest je bila da je Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Republike Srbije, izjavila da će gondola na Beogradskoj tvrđavi biti izgrađena jer to tako želi predsednik. 

Njeno ime je sada već dobro poznato. I ne samo da se ime Marije Lukić izgovara s velikim poštovanjem, već mnogi veruju da nije bilo nje danas ne bismo čuli za još neke hrabre devojke, poput glumica Milene Radulović i Ive Ilinčić, koje su odlučile da više ne ćute. 

Nakon hapšenja, policiji i tužilaštvu je rekao: „Ljudi, meni je pao teret sa leđa. Sad će se valjda svime pozabaviti nadležne institucije.“  Ipak, nadležne institucije nisu se pozabavlile svima, već samo njime – Aleksandrom Obradovićem, uzbunjivačem iz „Krušika“.

Danas kao ne samo da nema političke volje, već se čini da se među građanima raširi apatija, osećaj da su nemoći, stav da ni pojedinačno ni zajedno ništa ne mogu da promene.  Ali da su građani ipak spremni, pokazuju sve brojnije pojedničane građanske akcije širom Srbije. Spremni su da se aktiviraju kad ih nešto ugrožava, spremni da ustanu da pomognu kad je neko ugrožen, kada je javni interes ugrožen.

Odlukom Potkomiteta za akreditaciju Globalne alijanse nacionalnih institucija za ljudska prava (GANHRI), Zaštitniku građana – kao nacionalnoj instituciji za ljudska prava u Republici Srbiji, po prvi put je odložena potvrda najvišeg „A” statusa u pogledu pridržavanja Pariskih principa,  saopštili su Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava i Crta.

Na današnji dan pre 20 godina Zoran Đinđić, predstavio je građanima i poslanicima program Vlade u Narodnoj skupštini. Izdvajamo delove ekspozea premijera Zorana Đinđića kako bi svako ko ih pročita, zastao na momenat, razmislio i sebi iskreno odgovorio u kakvom društvu želi da živi.  Na strani demokratije ili ne?

Srbija se nalazi na trećem mestu po stepenu otvorenosti zakonodavne i izvršne vlasti u regionu i to iza Crne Gore i Severne Makedonije, a ispred Bosne i Hercegovine, zaključak je istraživanja koje je sprovela Crta 2020. godine u saradnji sa partnerima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE“.  

Ako bi vas neko stavio u poziciju da izaberete samo jedan tekst iz 2020. godine koji bi bio sačuvan, vrlo verovatno da bi to bio tekst Natalije Jovanović, novinarke BIRN-a, o lažiranju broja žrtava korona virusa u Srbiji.     Kako sama kaže, pravila igre su trenutno takva da je sve usmereno na to da vas odvrate…

Otvoreni parlament zahteva povlačenje predloga Kodeksa ponašanja narodnih poslanika iz procedure jer preti da postane još jedno sredstvo za obračun sa političkim neistomišljenicima, umesto instrument koji bi jačao parlamentarni integritet, vladavinu prava i poverenje građana.  Ukoliko ovakav tekst Kodeksa bude usvojen, on neće poslužiti borbi protiv korupcije i zaštiti javnog interesa.