Parlamenti otvoreniji nego Vlade u regionu
Srbija se nalazi na trećem mestu po stepenu otvorenosti zakonodavne i izvršne vlasti u regionu i to iza Crne Gore i Severne Makedonije, a ispred Bosne i Hercegovine, zaključak je istraživanja koje je sprovela Crta 2020. godine u saradnji sa partnerima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE“.
Stepen otvorenosti inistitucija meri transparentnost njihovog rada kroz dostupnost dokumenata i informacija o njihovom radu, način komunikacije i stepen uključenosti građana u proces donošenja odluka, kao i nivo integriteta kroz stepen efikasnosti interne i eksterne kontrole.
Vlade sve četiri zemlje stagniraju ili nazaduju u pogledu otvorenosti izvršne vlasti ispunjavajući u proseku nešto malo više od polovine kriterijuma otvorenosti (57 odsto). Više od polovine institucija izvršne vlasti u regionu ne objavljuje javno budžete i završne račune, kao ni izveštaje o sprovedenim javnim nabavkama te je neophodno unaprediti finansijsku transparentnost, pravo na slobodan pristup informacijama i kvalitet konsultacija sa javnošću.
Izvršna vlast u Srbiji (republička i pokrajinska vlada) ispunjava 43 odsto indikatora otvorenosti. To je posledica uglavnom nedostatka informacija o javnim nabavkama i budžetima. Za razliku od država regiona, nijedna Vlada u Srbiji nema ni strategiju niti priručnik o otvorenosti rada, a ne objavljuju se ni godišnji izveštaji o radu kao ni zapisnici sednica. Jedini napredak je aktivno korišćenje portala e-uprava, koji je jedan od važnih kanala za pružanje e-usluga građanima. U pogledu komunikacije sa građanima, republička Vlada je aktivnija na društvenim mrežama, dok to nije slučaj sa pokrajinskom. S druge strane, Vlada AP Vojvodine ima objavljen Etički kodeks, ali nijedna Vlada nema objavljene podatke o zaštiti uzbunjivača.
Parlamenti u regionu ispunjavaju prosečno nešto više od polovine indikatora otvorenosti (52 odsto). Za razliku od izvršne vlasti nijedan od parlamenata nije usvojio strateške dokumente u oblasti otvorenosti i transparentnosti rada. Osim zakonske osnove za parlamentarnu kontrolu, primena mehanizama je na veoma niskom nivou. Nijedan parlament u regionu nije ponudio građanima mogućnost podnošenja e-peticija. Parlament Severne Makedonije se ističe kao primer dobre prakse u komunikaciji sa građanima, jer aktivno koristi društvene mreže.
Zakonodavna vlast u Srbiji (nacionalna i pokrajinska skupština) ispunjava svega 38 odsto, što je pad u odnosu na 2018. godinu. Narodna skupština Srbije beleži najbolji rezultat u oblasti dostupnosti informacija o unutrašnjoj organizaciji jer redovno ažurira podatke na svom sajtu i objavljuje Informator o radu. S druge strane, godišnji plan rada Parlamenta nije dostupan, kao ni amandmani i podaci o prisustvu poslanika na plenarnim sednicama. Proces kreiranja, usvajanja i objavljivanja budžeta je najlošije ocenjen u pogledu transparentnosti. Interakcija parlamenta sa građanima je na vrlo niskom nivou, a društvene mreže kao kanal komunikacije sa građanima se ne koriste.
Analize otvorenosti izvršne i zakonodavne vlasti za 2019.godinu nalaze se na sledećim linkovima:
Izvršna vlast
