Izbori su iza ugla – Hitno pokrenuti javni razgovor u potrazi za konsenzusom

Srbija nije preskočila lestvicu za poštene i slobodne izbore i zato je neophodno odmah pokrenuti javni dijalog i preduzeti korake koji će u praksi omogućiti građanima da ostvare svoje pravo na poštene i slobodne izbore – zaključak je međunarodne konferencije o uslovima za poštene i slobodne izbore ”Izbori su iza ugla – šta da se radi”. Crta je organizovala ovu konferenciju u okviru obeležavanja 30 godina od prvih višestranačkih izbora, a manje od godinu i po dana do redovnih predsedničkih, beogradskih i najavljenih vanrednih parlamentarnih izbora. 

Vukosava Crnjanski, direktorka Crte, izjavila je da je Crta organizovala konferenciju posvećenu  izbornim uslovima zato što se upravo na izborima prelamaju pitanja o slobodi da biramo, o ponudi različitih politika, takmičenju, pluralizmu, pa i o ovome što nam se danas dešava kao ogromna zdravstvena kriza.”

“Nakon junskih izbora, demokratija u Srbiji se nalazi u najdubljoj institucionalnoj krizi u poslednje dve decenije. Crta ne traži puko usvajanje preporuka, već ozbiljan dijalog o sistemskoj i suštinskoj primeni preporuka i promenu ponašanja ključnih aktera. Ne tražimo promene po direktivi iz centara moći, već tražimo javan i transparentan proces, razgovor i konsenzus”, izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka Crte.

Srđan Cvijić iz Instituta za evropske politike Fondacije za otvoreno društvo smatra da posle junskih izbora u Srbiji nema demokratskih i nezavisnih institucija.

“Crvene linije demokratije se svaki dan testiraju. U Srbiji imamo nešto što se zove “rat zakonima”, na nezavisne glasove u društvu se vrši pritisak. Gde je prag tolerancije Evropske Unije, međunarodne zajednice? Stalno smo na toj crvenoj liniji”, naglasio je Cvijić.

Florijan Biber, direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, smatra da u Srbiji postoji samo formalna demokratija jer u praksi ne postoji fer okruženje za takmičenje.

“Postoje velike sličnosti sa režimom 90-tih godina kada govorimo o totalitarizmu. Vlada je sada proevropski orijentisana ali i je totalitarna” naglasio je Florijan Biber.

U okviru drugog panela pod nazivom “Izbori i pad demokratije: kako dalje?”, profesor Nebojša Vladisavljević izjavio je da pad demokratije počinje posle 2012. godine. “Ograničava se četvrta grana vlasti, ograničava se delovanje opozicije. Izbori jesu jedna od arena u kojoj treba vršiti pritisak na vlast. Da li da očekujemo slobodne i poštene izbore? Ne, ali moramo da se borimo za njih”, dodao je Vladisavljević.

“Vladajuće partije nisu nikad bile zainteresovane za demokratiju u pravom smislu te reči. Ne ispunjavaju se uslovi koji su neophodni za demokratizaciju društva. Izbori u Crnoj Gori pokazuju da je promena moguća čak i ako je demokratija na niskom nivou. Potrebno je pokrenuti svest kod građana da demokratija zavisi od njih”, kaže Jovana Marović iz Politikon mreže iz Crne Gore.

Na temu uloge nacionalnih medija u izbornom procesu, govorio je Tom Lo, savetnik za medijske politike u Globalnom forumu za razvoj medija. “Teorija promene je da se uđe u kontakt sa nacionalnim medijima koji su zarobljeni od strane države ili ih partija na vlasti kontroliše. Druga teorija promene je da se jačaju nezavisni mediji i da im se pruži podrška”, rekao je Tom Lo.

Da podsetimo, Crta je predložila pet ključnih promena koje je neophodno preduzeti kako bi izbori u Srbiji postali suštinski, a ne samo formalno, demokratski. Da bi izbori bili pošteni neophodno je da dođe do ključnih promena u većoj ravnopravnosti učesnika u procesu kandidovanja kao i u većoj ravnopravnosti učesnika u medijskoj zastupljenosti, a da bi bili slobodni neophodno je da se spreče pritisci na birače i osigura njihova sloboda izbora, da se osigura jednako biračko pravo za sve kategorije birača, ažurira i verifikuje birački spisak ali i da izborno pravo bude zaštićeno u praksi. Održavanje slobodnih i poštenih izbora mora da garantuje nezavisno i profesionalno telo za organizovanje izbora i zato je potrebno najpre da se reformiše celokupan sistem izborne administracije na svim nivoima, što podrazumeva i  sistematizovanje izborno-pravne materije kroz jedinstven izborni zakon (trenutno se sedam zakona primenjuje na proces održavanja izbora).

Tamara Branković iz Crte istakla je da je “naš izborni proces jako dugo bio zapušten a da je ponovo došao u fokus javnosti sa međustranačkim dijalogom prošle godine. Vlast je izabrala da primeni one lakše, tehničke preporuke a izbegla da otvori debatu o problemima u medijima, pritiscima na birače i klijentelizmu koji je onemogućio slobodu izbora”.

“Pošteni izbori nisu nešto apstraktno, nisu hir stranaca ili opozicije, već Republika Srbija, odnosno organi vlasti, imaju zadatak da organizuju izbore u skladu sa tim standardima. Mi ih praktično podsećamo na tu obavezu, i nudimo predloge, kako doći do tog neupitnog cilja. Polazimo od ravnopravnosti učesnika u procesu kandidovanja, u finansiranju kampanje, u sprečavanju zloupotrebe javnih resursa, sprečavanju diskriminacije učesnika kampanje u medijima”, zaključio je Vujo Ilić iz Crte.

Raul Muresan iz Kancelarije OEBS-a za demokratiju i ljudska prava KDILJP – ODIHR nagalasio je da je “posao ODHIR-a da posmatra izbore, daje preporuke i prati da li su preporuke sprovedene.” “U izveštaju Evropske komisije jasno je rečeno šta sve treba da se uradi”, dodao je Maursen.

Mario Mitre, programski direktor za izborne i političke procese iz Nacionalnog demokratskog instituta, ocenio je da je jedan od glavnih izazova u sprovođenju preporuka taj da su izbori dugoročni proces. “Poenta je kako da razgovarate sa ljudima, kako da vas razumeju i kako da učinite intersantnim ono što govorite jer ako im kažete da treba da se sredi birački spisak, oni vas neće razumeti”, izjavio je Mitre.

Zlatko Dimitrioski u ime udruženja građana Most iz Severne Makedonije, objasnio je da u Severnoj Makedoniji nisu problem bili zakoni nego sprovođenje i primena tih zakona. “Koliko god da su preporuke i predlozi bili dobri problem je vreme koje je potrebno da se one primene. Jedna od primenjenih preporuka je objavljivanje biračkog spiska na internetu. To je pokazalo da je problem bio u greškama u biračkom spisku a ne u namernoj manipulaciji”, izjavio je Dimitrioski.

Crtin predlog pet ključnih promena nalazi se ovde.

Celokupnu prvu verziju dokumenta sa preporukama možete pogledati ovde.

Cela konferencija dostupna je na sledećem linku: