Nakon izbora za Narodnu skupštinu 2020. godine, demokratija u Srbiji se nalazi u najdubljoj institucionalnoj krizi u poslednje dve decenije. To je bio najlošiji od svih izbornih procesa koje je Crta do sada posmatrala. Zašto?
● Tokom kampanje zabeležili smo više od 2000 pojavljivanja republičkih, pokrajinskih i lokalnih javnih funkcionera, premijerke, ministara, i predsednika republike na događajima poput otvaranja ili zatvaranja javnih infrastrukturnih radova. U dve trećine slučajeva oni su se pojavljivali u svojstvu javnih funkcionera. Ovako su koristili priliku da kao vlast zadobiju još medijske pažnje tokom izbora ili da svoju javnu funkciju otvoreno zloupotrebe za promociju političke stranke.
Za više detalja, pogledajte naš finalni izveštaj.
● Nastavila se raširena praksa kupovine glasova, koja se gotovo više i krije, a pritisci se sprovode kroz pretnje, zastrašivanja, prisilu i ucene, koje su usmerene uglavnom na egzistencijalna pitanja birača, poput otkaza, gubitka pozicije, gubitka zaštite, isključenja iz kolektiva ili određene beneficije koju su birač ili članovi porodice birača ostvarivali.
Za više detalja, pogledajte naš finalni izveštaj.
● Pre početka izborne kampanje i nakon izbornog dana, predstavnici vladajućih stranaka u televizijskom programu na nacionalnim frekvencijima bili su zastupljeni u 75 odsto ukupnog vremena. Iako je tokom kampanje u televizijskom programu označenom kao “predizborni” postojala ravnomerna zastupljenost, u ostatku informativnog programa nastavila se dominacija predstavnika stranaka na vlasti.
● Čestim pojavljivanjem javnih funkcionera u informativnom delu programa utiče se na javno mnjenje i briše granica između kampanje političke partije i komunikacije državnih institucija sa građanima.
Za više detalja, pogledajte naš finalni izveštaj.
● Pogoršava se način na koji se izbori održavaju, a nepravilnosti koje su mogle da imaju uticaj na rezultate izbora zabeležene su na 8 do 10 odsto biračkih mesta.
Za više detalja, pogledajte naš finalni izveštaj.
Građani imaju pravo da biraju predstavnike na slobodnim i poštenim izborima jer im to garantuje Ustav Republike Srbije, zakoni i međunarodni dokumenti koje je Srbija potpisala pristupanjem međunarodnim organizacijama.
Demokratski izbori su naše pravo, a borba za njih je naša obaveza.
Ako želimo da izbori u Srbiji postanu suštinski, a ne samo formalno, demokratski, kako bi izbori bili pošteni i slobodni da bi se sačuvao integritet izbornog procesa, potrebno je preduzeti konkretne mere.
Birači moraju da imaju slobodu ali i mogućnost da formiraju mišljenje o učesnicima izbora, a da bi se došlo do toga, učesnici moraju da budu ravnomerno zastupljeni u medijima. To je drugi važan aspekt ravnopravnosti učesnika u predizbornoj kampanji, koji će učiniti izbore poštenijim.
Zato je najpre potrebno da se:
● SPREČI DISKRIMINACIJA UČESNIKA KAMPANJE U MEDIJIMA, tako što bi se uvela obaveza i komercijalnim emiterima da obezbede zastupljenost bez diskriminacije, kao što postoji obaveza za javne servise, ali i obaveza i jednih i drugih da to obezbede u svim vrstama programa a ne samo u predizbornom, tako što bi se garantovalo opozicionim političkim subjektima pravo da iznesu stanovišta o temama o kojima su govorili predstavnici vlasti, ali i tako što bi se zabranilo prenošenje ili odloženo emitovanje predizbornih skupova u integralnom obliku već bi o njima trebalo da se izveštava kroz priloge u trajanju do dva minuta.
● OBEZBEDI RAVNOPRAVAN PRISTUP POLITIČKOM OGLAŠAVANJU, tako što bi se najpre unapredio normativni okvir u oblasti političkog oglašavanja, odredilo ko može da se oglašava, zabranilo da se van predizbornih blokova emituju iznajmljeni termini političkih subjekata, ali i unapredila transparentnost finansiranja političkog oglašavanja.
● JASNO DEFINISALE OBAVEZE REM TOKOM KAMPANJE, tako što bi se REM obavezao na usvajanje plana monitoringa medija, obezbedila transparentnost prikupljenih podataka, ali i proširio opseg kazni koje REM izriče emiterima koji ne poštuju pravila tokom kampanje. Takođe, potrebno je uvesti jasne mehanizme za izbor i utvrđivanje odgovornosti Saveta REM.
Da bi izbori bili pošteni, uslov je da učesnici u predizbornoj kampanji nastupaju sa približno jednakih pozicija, što znači da zakoni treba da omoguće vođenje političke kampanje u poštenoj i slobodnoj atmosferi, u kojoj će političke partije i kandidati moći da predstave svoje stavove i mišljenja.
Da bi se to ostvarilo potrebno je najpre da se:
● OBEZBEDI RAVNOPRAVNOST UČESNIKA U PROCESU KANDIDOVANJA, tako što će se urediti proces sakupljanja potpisa, uvesti obaveza da nosilac liste bude i kandidat na izborima, ali i tako što će zvanična kampanja početi tek pošto se proces predaje lista završi.
● SPREČE ZLOUPOTREBE U FINANSIRANJU IZBORNE KAMPANJE, kroz zabranu korišćenja sredstava za redovan rad političkih subjekata u svrhu izborne kampanje kao i obavezivanjem političkih subjekata da i tokom trajanja kampanje moraju da dostavljaju privremene izveštaje o troškovima izborne kampanje Agenciji za sprečavanje korupcije.
● SPREČE ZLOUPOTREBE JAVNIH RESURSA, tako što bi se zaustavila vanredna dodela javnih sredstava u vreme kampanje, i zabranilo javnim funkcionerima i službenicima da u kampanji zloupotrebljavaju resurse i pojavljuju se na javnim događajima koji promovišu planove ili rezultate rada javnih organa, organizacija i javnih službi.
● UNAPREDI POSTUPANJE AGENCIJE ZA SPREČAVANJE KORUPCIJE, tako što bi Agencija aktivnije koristitila zakonska ovlašćenja da postupa po službenoj dužnosti i pravovremeno postupala po prijavama.
Po Ustavu Republike Srbije, izbori su slobodni, glasanje tajno, a izborno pravo je opšte i jednako. Međunarodni dokumenti na čije se poštovanje Srbija obavezala predviđaju da zakoni i vlast moraju da omoguće biračima da glasaju bez straha od odmazde.
Zato je neophodno da se:
● SPREČE PRITISCI NA BIRAČE I OSIGURA NJIHOVA SLOBODA IZBORA, tako što bi se sprečilo vođenje paralelnih evidencija na biračkom mestu, i pritisci na zaposlene u javnim preduzećima i javnoj upravi, ali i obezbedila aktivnija uloga javnog tužilaštva u izbornom procesu.
● OSIGURA JEDNAKO BIRAČKO PRAVO ZA SVE KATEGORIJE BIRAČA, kroz obustavljanje brisanje birača iz biračkog spiska kojima je pasivizirana adresa prebivališta, liberalizovanje uslova za otvaranje biračkog mesta u inostranstvu, i sprovođenje izbora na Kosovu u skladu sa zakonom.
● AŽURIRA I VERIFIKUJE BIRAČKI SPISAK, ovi procesi moraju se učiniti transparentnijim, i moraju se objavljivati detaljni podaci o broju birača tokom izbornog procesa.
Izborno pravo ne može biti samo proklamovano, ono mora biti zaštićeno u praksi, što je obaveza države po Ustavu Republike Srbije, dok i međunarodni dokumenti traže da se učesnicima omogući efikasna zaštita izbornih prava.
Zato je potrebno da se:
● ODREDE ZAKONSKI ROKOVI KOJI BI OMOGUĆILI EFEKTIVNU ZAŠTITU IZBORNIH PRAVA što podrazumeva da se produže i usklade rokovi za donošenje odluka i dostavljanje prigovora, produži rok za podnošenje žalbi Upravnom sudu, i obaveže Ustavni sud da u roku od pet dana donese odluku o obustavljanu primene akta u izbornim sporovima, ali i da se u praksi olakša učesnicima izbora i biračima proces zaštite izbornih prava.
● PROŠIRE NADLEŽNOSTI IZBORNE ADMINISTRACIJE U ZAŠTITI IZBORNIH PRAVA kako bi im se omogućilo da razmatraju predložene dokaze priložene uz prigovore, izbornim komisijama dozvoli postupanje po službenoj dužnosti, ali i da se zakonski uredi uvid u izborni materijal i ponavljanje izbora, a posmatračima treba pružiti veća ovlašćenja u praćenju izbornog procesa.
Održavanje slobodnih i fer izbora mora da garantuje nezavisno telo za organizovanje izbora. Profesionalna izborna administracija svojim radom mora da sačuva integritet izbornih procedura od pritisaka sa svih strana.
Zato je potrebno najpre da se:
● REFORMIŠE CELOKUPAN SISTEM IZBORNE ADMINISTRACIJE na svim nivoima, što podrazumeva i sistematizovanje izborno-pravne materije kroz jedinstven izborni zakon (trenutno se sedam zakona primenjuje na proces održavanja izbora), i usaglašavanje rokova za izborne radnje.
● POVEĆA TRANSPARENTNOST pravovremenim objavljivanjem skeniranih zapisnika o radu biračkih odbora, steno beleški i rezultata glasanja sa sednica izbornih komisija na sajtu izbornih komisija, kao i svih dokumenta s plenarnih i sednica radnih grupa.
● PODIGNU KAPACITETI BIRAČKIH ODBORA, tako što bi se zakonom uvele obavezne obuke i testiranja članova biračkog odbora, kao i licenciranje članova biračkih odbora u stalnom sastavu, i reorganizovao sastav biračkih odbora, tako da stranke koje imaju članove u stalnom sastavu ne mogu imati i u proširenom.
