Promena života vredna

Da li ste nekad razmišljali šta bi se desilo u slučaju da Vam Hitna pomoć nije dostupna onda kad Vam je najpotrebnija?

Pokret Pravo na život Meri pokrenuo je više inicijativa koje se bave pitanjima hitne medicinske pomoći. Dejan Zejnula, jedan od osnivača, ovoj temi posvetio se nakon smrti supruge Meri, po kojoj organizacija i nosi ime. Vreme koje je prošlo od prvog poziva Hitne pomoći do ukazivanja iste bilo je duže od prosečnog za simptome koje je Dejanova supruga imala, usled svih okolnosti, Meri je preminula u Urgentnom centru.

Dejan, koji je inače stolar, kada je osnovao organzaciju suočavao se sa dosta negodovanja zbog njegovog uključivanja u teme za koje nije formalno obrazovan. Međutim njegov komentar na sve to je jednostavan.

“Ja ne pričam o njihovom radu nego o mom životu. Ja se ovom temom ne bavim kao stolar već kao pacijent, za to mi ne treba medicinsko obrazovanje. Zbog toga što smo pacijenti, apsolutno smo kredibilni da pričamo o pravima pacijenata. A dodatan kredibilitet našoj organizaciji dali su lekari koji su nam se priključili”.

Prvi veliki uspeh organizacije bio je kada je  Zakona o hitnoj pomoći, koji je inicirao Dejan, ušao u skupštinsku proceduru. U Srbiji ne postoji zakon koji reguliše izlazak hitne pomoći na teren kao i proces trijaže. Ovo u praksi znači da hitna medicinska pomoć neće biti ukazana u istom vremenskom periodu za isti problem osobi u Beogradu i u Nišu. Pravilnici koje poseduje svaka služba hitne pomoći uređuju na koji način će biti određen stepen trijaže i brzina dolaska medicinske ekipe. Pa će tako za istu situaciju u Beogradu trebati 30 minuta za dolazak od poziva, dok će u Novom Sadu pomoć biti ukazana već za 10 minuta.

Nakon izlaska u javnost sa svojom pričom, Dejan je shvatio da njegova supruga nije jedina koja je preminula zbog kasnog ukazivanja hitne medicinske pomoći, te je počeo da se povezuje sa ljudima koji su imali slična iskustva. 

Primeri su brojni i rasprostranjeni širom Srbije. Jedan od najpotresnijih iznela je Sandra Urošević, čija je majka u bolnici provela oko dva meseca, gde je i preminula. Sandrina majka je u bolnicu otišla radi transfuzije krvi, što je trebalo da traje svega par dana. Međutim ona ostaje tamo mnogo duže, tokom boravka u bolnici imala je nekoliko operacija zbog različitih komplikacija, a sam uzrok smrti nije poznat jer je porodica dobila dve različite otpusne liste. Ova priča pokrenula je predloge novih pravnih rešenja. 

Po pozivu građana i građanki iz Vranja, Dejan se posvetio slučajevima nekoliko porodica koje su imale smrtne slučajeve u sličnim okolnostima. Posle podnošenja relevantne dokumentacije  zdravstveni inspektor u Vranju inicirao je podnošenje prekršajne prijave protiv doktorke koja je napravila propuste u radu. Ovo je veliki uspeh jer u ranijim slučajevima nisu pokrenute prekršajne prijave zbog nedostataka dokumentacije.

Pravo na život Meri sada se zalaže za uvođenje mogućnosti primedbe na izveštaj komisije o vanrednom spoljnom nadzoru. Povodom toga napisali su predlog izmene i dopune člana 193. Zakona o zdravstvenoj zaštiti i podneli ga Odboru za zdravlje i porodicu, gde je inicirano javno slušanje i održani sastanci sa narodnim poslanicima od kojih su dobili podršku i očekuju pokretanje rasprave o ovoj temi u Odboru. Dosadašnja praksa je da mogućnost podnošenja primedbe imaju samo zdravstvene ustanove i medicinsko osoblje. Na nekoliko primera iz prakse, uočeno je da zdravstvene inspekcije, koje čine zdravstveni službenici bez adekvatne licence za taj posao, netačnim izveštajima prikrivaju nesavestan rad lekara, a da na njihovo rešenje primedbu ne mogu uputiti građani koji su i zatražili vanredni inspekcijski nadzor.

“Posvetili smo se i edukovanju građanstva o tome kako da podnesu žalbu i koja je celokupna procedura u slučajevima kada se sumnja u rad lekara” kaže Dejan.

Broj ljudi koji se javljaju Dejanu sa informacijama o smrtnom ishodu članova porodice zbog nepravovremenog ukazivanja medicinske pomoći raste. Mogućnost da se pacijenti i njihove porodice izbore za pravdu, ali i zaštite od mogućih zloupotreba položaja medicinskih radnika leži u mogućnosti podnošenja žalbe drugostepenom organu koji potom odlučuje. 

“Podrška koju nam pružaju građani i pojedini lekari nas motiviše da nateramo institucije da rade svoj posao” ističe Dejan. 

Snaga aktivizma je toliko jaka da spašava i živote i zato cela zajednica treba da se uključi za bolje sutra.

Inicijativa je podržana u okviru projekta „Snaga aktivizma” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovode Trag fondacija i partnerske organizacije CRTA, Krovna organizacija mladih Srbije, BeFem, Slavko Ćuruvija fondacija i Srpski filantropski forum.