NAŠE INICIJATIVE

Bara Reva nije zaboravljena, žele da postane Dunavski park

Bara Reva nije zaboravljena, iako više nije broj jedan ekološka tema u medijima kakva je bila u maju kad su se građani s leve obale Dunava organizovali i uz podršku brojnih saboraca iz Beograda, pa i iz cele Srbije, sprečli da se na ovom području, koje je pored svega i gnezdilište najvećeg evropskog orla belorepana, nastavi odlaganje građevinskog šuta.

Prostor uz levu beogradsku obalu Dunava kad se krene prema Pančevu poprilično je devastiran. Na delu gde je bila šuma napravljena je najveća divlja deponija u Srbiji visine osam metara. Ipak, nekoliko udruženja građana među kojima su “Bela čaplja”, “Komšija Krnjača” i “Kotež” veruju da nije sve izgubljeno. Kako kažu, imaju plan i ideju kako da se Bara Reva i ceo potez pored Dunava ne samo sačuva, već dodatno iskoristi i unapredi kako bi ga što veći broj građana koristio

„Naša ideja je da se tu napravi Dunavski park u okviru kojeg bi bio jedan prirodinjački dom, zatim prostor za održavnje tribina i edukativnih radionica za decu. Takođe, da se naprave trim staze, ali i jedno odmaralište za bicikliste pošto se sve to nalazi na trasi evropske biciklističke rute “EuroVelo 6” i tuda prolaze ljudi iz celog sveta“, kaže Ana Džakić iz UG „Bela čaplja“, čiji rad je Crta podržala u okviru inicijative “Građani imaju moć” koju sprovodi u saradnji sa USAID-om.

Šta se zaista spremalo?

Prema aktuelnom planu, na mestu deponije trebalo bi da bude postrojenje za preradu građevinskog otpada. Međutim, kako kaže Ana Džakić, u nekim nezvaničnim razgovorima dobili su nagoveštaj šta bi tu na kraju zaista moglo da bude.

FOTO: UG „Bela čaplja“

“Kad smo pripemali proteste, u nekim nezvaničnim razgovorima nam je rečeno da nema razloga da brinemo od tog postrojenja za reciklažu koje i neće dugo raditi jer će sve to na kraju biti kompleks zgrada, te da će sve to samo podići cenu naših nekretnina. I tada smo praktično shvatili u kom grmu leži zec. Vi kad pogledate, to brdo je dobro izravnano i potrebno je nekih pet godina da se ta zemja slegne i da se dobije podloga na kojoj bi mogao da se gradi kompleks zagrada i da neko zaradi dobre pare. Tako da, ako je negde u suštini cilj bio da se tu napravi kompleks zgrada, onda može i Dunavski park“, kaže Adžić.

Kako je gotovo nemoguće sada da se sav taj šut odnese na neko drugo mesto, u planu je da se sa Šumarskim fakultetom uradi analiza i ispitivanje celog terena i odredi šta bi od biljaka tu moglo i pod kojim uslovima da se posadi.

Reva da bude zaštićeno prirodno dobro

Kako navodi Ana Džakić, građani sa leve obale Dunava traže da se ukine postojeći Plan detaljne regulacije koji predviđa da tu bude industrijska zona, kao i da se celo područje Reve proglasi zaštićenim prirodnim dobrom.

„Upravo u tom Planu detaljne regulacije se navodi da Reva spada u ekološko područje Repubike Srbije, da je ona IBA područje, odnosno područje od međunarodnog značaja za ptice, da je hranilište i gnezdilište za zaštićene vrste. Između ostalog, u Bara Revi se gnezdi najveći evropski orao belorepan. A onda u istom tom planu se kaže da Baru Revu i sve ostale kanale treba isušiti. Mi pitamo zašto?“.

Upravo zbog toga su prošlog vikenda, na mestu gde je napravljena deponija, organizovali prvu veliku akciju “Velika nagrada Reve” gde je i počelo prikupljanje potpisa građana za njeno očuvanje.

„Upravo dok smo pripremali akciju, tu smo sretali dosta ljudi koji su dolazili da decom, pravili piknike, šetali do Dunava. Ljudi posećuju Revu, ne mrzi ih da dođu prevozom iz centra Beograda i to nam je pokazalo da Reva nije zaboravljena iako se više ne pominje toliko u medijima.“