Građani Srbije o izborima i bojkotu
Izborni uslovi u Srbiji se već neko vreme pogoršavaju, što je dokumentovano u izveštajima domaćih i stranih posmatračkih misija. Izborni akteri su u sve neravnopravnijem položaju, a birači sve manje u prilici da donesu slobodnu i informisanu odluku o tome za koga da glasaju. Zahtevi upućeni nadležnim institucijama da unaprede uslove u kojima se odvijaju izbori do sada nisu imali efekta. Najavljeni bojkot izbora do ispunjenja zahteva opozicionih aktera je jedan od legitimnih načina da se poveća pritisak na vlast kako bi se sledeći izbori održali u boljim uslovima. Međutim, izgleda da najavljeni bojkot do ispunjenja izbornih zahteva za sada nema većeg odjeka među građanima.
Stavovi građana Srbije o demokratiji i izborima na prvi pogled deluju kontradiktorno. Raste poverenje u demokratiju, ali je poverenje u demokratske institucije veoma nisko. Izbori se i dalje vide kao glavni način kojim se menjaju stvari u zemlji, ali se povezuju sa učestalim neregularnostima. Građani se slažu da bi izborni uslovi trebalo da se unaprede, ali ne i oko toga da je bojkot pravi način za to.
Međutim, možda ove stavove i nije teško razumeti. Građani vide prednosti demokratskog uređenja zemlje i veruju da je njihova osnovna uloga u demokratskom društvu da glasaju na izborima. Ono što nedostaje je poverenje u one koji su izabrani kao i u način na koji dolaze na vlast. Kada političke partije, u koje je poverenje izrazito nisko, preuzmu temu izbornih uslova kao instrument u borbi za vlast, nepoverenje u namere i efektivnost političkih aktera prenosi se i na oblast unapređenja izbornih uslova.
CRTA već 6 godina ispituje stavove građana o učešću u demokratskim procesima. Poslednje istraživanje iz oktobra 2018, rađeno na reprezentativnom slučajnom uzorku od 1.022 punoletna ispitanika, pored stavova o demokratiji bilo je posvećeno i regularnosti izbornih uslova.
Istraživanje iz godine u godinu beleži trend rasta podrške demokratiji kao najboljem sistemu (sada stoji na 51%) i trend pada podrške politici „čvrste ruke“ (43%). Ovo je pozitivna tendencija, možda i iznenađujuća imajući u vidu sve teškoće u funkcionisanju demokratije u Srbiji. Još jedna stvar koja ohrabruje je to što mladi, koji tek počinju da glasaju, mnogo manje podržavaju autoritarnu politiku nego stariji građani. Ipak, ne bi trebalo gubiti iz vida ni to da građani pod demokratijom mogu shvatati različite stvari i da se ona često razume samo kao vlast većine koja se osvaja izborima. Ovakvo tumačenje je donekle u skladu sa velikim značajem koji građani pridaju izborima, a malim poverenjem u sve druge oblike političkog učešća između izbornih ciklusa.
Bez obzira na to što je trend odnosa prema demokratiji pozitivan, nepoverenje u demokratske institucije i mehanizme je stabilno. Svega 13% ispitanika smatra da oni koje biraju na izborima, poslanici u Skupštini, zastupaju interese građana, dok čak 63% smatra da poslanici u Skupštini više brinu o interesima svojih partija nego o interesima građana.
Iako građani uglavnom ne veruju u svoju moć da menjaju stvari u državi kojima nisu zadovoljni, u svim proteklim istraživanjima oko 40% ispitanika veruje da glasanjem na izborima može da utiče na promene, što je više od bilo kog drugog demokratskog mehanizma između izbora. Međutim samo 11% njih smatra da nije bilo nikakvih nepravilnosti tokom proteklih izbora i da su oni održavani u skladu sa zakonom. Oni koji smatraju da nepravilnosti ima podeljeni su na dve grupe približno iste veličine: na one koje misle da nepravilnosti ugrožavaju rezultate izbora i one koji misle da su nepravilnosti manjeg intenziteta.
Kada uzmemo u obzir samo stavove onih koji misle da je na izborima bilo nekih nepravilnosti (oko 70% populacije), većina njih smatra da su česte ili redovne nepravilnosti zloupotreba državnih resursa, neravnomerni pristup medijima i pritisci na birače, dok ostali misle da se sve to dešava retko ili povremeno. Konačno, tek svaki četvrti stanovnik Srbije veruje da je birački spisak tačan i ažuran. Oni koji misle da birački spisak ne sadrži tačne podatke (59%) su podeljeni – jedna polovina misli da je spisak netačan zbog manipulacija u izborne svrhe, a druga da netačnosti proizlaze iz administrativnih teškoća. Iz ovih podataka vidi se da građani uglavnom jasno prepoznaju najozbiljnije nepravilnosti, kao i da veliki broj njih to vidi kao deo sistemskih problema u funkcionisanju demokratije u Srbiji.
Građani su ne samo svesni da postoje strukturne, dugoročne nepravilnosti u izbornom procesu, već su takođe spremni da podrže inicijative za poboljšanje izbornih uslova. Oko dve trećine ispitanika reklo je da bi podržalo inicijative za kontrolu jednakog pristupa medijima, ažuriranje biračkog spiska, kontrolu upotrebe državnih resursa i uređivanje rada izbornih organa. Takođe, veliki procenat (85%) smatra da je potrebna nezavisna kontrola izbornog procesa i taj procenat raste – posle poslednjih predsedničkih izbora 2017. taj procenat je iznosio 75%.
U istraživanju iz oktobra 2018. nije bilo potpunog preklapanja između stavova o izbornim uslovima, odnosno njihovom poboljšanju, i podršci pojedinim političkim partijama. Ispitanici koji su rekli da bi glasali za opozicione partije su u najvećoj meri odgovarali da su izborne nepravilnosti česte i da bi podržali inicijative za poboljšanje izbornih uslova. Potencijalni glasači vladajućih partija uglavnom su smatrali da su nepravilnosti prisutne, ali da ne utiču na rezultate izbora, kao i da su te nepravilnosti povremene. Međutim, bez obzira kako su kvalifikovali nepravilnosti, većina glasača koalicije na vlasti bila je spremna da podrži inicijative za poboljšanje izbornih uslova i smatrala je da je potrebna nezavisna kontrola izbora.
Rezultati istraživanja iz oktobra prethodili su politički dinamičnoj zimi, tokom koje su izborni uslovi vraćeni u sam centar političkih dešavanja. Uz seriju građanskih protesta, lokalne izbore u četiri opštine, uključujući Lučane u kojima su zabeležene ozbiljne nepravilnosti, opozicioni blok oko Saveza za Srbiju odlučio se za bojkot kao način za ostvarivanje ciljeva. Bojkot izbora do ispunjenja zahteva za slobodne i fer izbore, kao i bojkot rada skupštine koji je u toku, prepoznati su od strane dela opozicije kao način kojim bi se vlast naterala da napravi ustupke. U najnovijem istraživanju koje je obavljeno u martu 2019, na slučajnom reprezentativnom uzorku od 1.115 ispitanika, pokazuju se granice u okviru kojih ove odluke dopiru do građana.
Građani su podeljeni oko podrške bojkotu izbora kao vidu borbe za slobodne i fer izbore. Bojkot podržava 26% ispitanika, a protiv je 43%, nije sigurno 18%, dok ostatak ne zna ili odbija da odgovori. Na pitanje šta je to što je potrebno da se unapredi da bi ipak izašli na izbore, izdvajaju se dva uslova: sprečavanje kupovine glasova (55%) i prestanak pritiska na birače, odnosno pretnji i zastrašivanja (48%). Ostali uslovi, kao što su profesionalno izveštavanje medija, sprečavanje zloupotrebe javnih funkcija ili sređivanje biračkog spiska su od značaja za svakog trećeg ispitanika. Ovi rezultati pokazuju da bojkot nema veliku podršku, kao i da one koji naginju bojkotu više pogađaju kršenja biračkih prava, odnosno nepravilnosti u njihovom neposrednom okruženju, nego problemi neravnopravnosti učesnika u izbornoj utakmici.
Rezultati ovih istraživanja pokazuju da značajan procenat građana jasno prepoznaje probleme izbornih neregularnosti, podržava inicijative za poboljšanje uslova i vidi potrebu za nezavisnom kontrolom izbora, ali da manji procenat podržava bojkot izbora kao način da se do ostvarenja ovih zahteva dođe.
Za razliku od istraživanja o izbornim nepravilnostima iz oktobra, podaci o podršci bojkotu iz marta pokazuju jasniju političku diferencijaciju – glasači Saveza za Srbiju podržavaju bojkot, a glasači vladajuće koalicije su protiv. Glasači svih drugih političkih opcija su podeljeni oko bojkota, uz solidan procenat glasača koji su neodlučni. Stavovi građana o izbornim nepravilnostima su prevazilazili partijske podele, ali to nije slučaj kod stavova o bojkotu. Čini se da za sada bojkot nema jasnu i široku podršku čak ni u opoziciji, dok se do glasača vladajućih stranaka, iako u dobroj meri svesnih izbornih nepravilnosti i otvorenih za njihovo unapređivanje, ne dopire i oni se učvršćuju u svojoj poziciji.
Odluka o bojkotu je svakako legitimna ali je pitanje koliko je efektivna. Što pretnja bojkotom duže traje mogućnost za unapređenje izbornih uslova se smanjuje. Ukoliko je cilj bio da se poveća pritisak na vladajuće partije kako bi došlo do promena u izbornom ambijentu, onda bi bilo potrebno da se što pre počne sa razgovorom o ostvarivim zahtevima i da se u taj dijalog uključi i strana koja bi mogla da procenjuje koliko je od dogovorenog ispunjeno. Ukoliko u vladajućoj koaliciji postoji bilo kakva spremnost da se pristupi unapređenju izbornih uslova kojim bi se izbegao bojkot sledećih redovnih izbora, do kojih je ostalo manje od godinu dana, vreme za otpočinjanje tog procesa ubrzano ističe.
Tekst je objavljen na portalu Pescanik.net
Naslovna fotografija: Zoran Drekalović
