CRTA monitoring medija: Priča protiv zapadne strane – monitoring stranog uticaja, jul 2022 – jun 2023.
Mediji su, na globalnom nivou, bili svedoci niza događaja bez presedana u protekloj godini – od razvoja događaja u vezi sa nastavkom rata u Ukrajini do rastućih tenzija između SAD i Kine. Kako je srpska medijska scena uspela da se pozicionira među ovim i mnoštvom drugih politički značajnih događaja? Crtin medijski monitoring nastoji da, kroz procenu objektivnosti u izveštavanju medija, utvrdi kako se izveštava o stranim akterima.
Nalazi ukazuju da srpski mediji nastavljaju da se bave dihotomijom Istok-Zapad, pri čemu obrasci medijskog izveštavanja snažno utiču na ove podele, ili su pod njenim uticajem.
Srpski medijski prostor je u proteklih šest godina postao nedvosmisleno nepovoljno nastrojen prema zapadnim entitetima (EU, SAD i NATO). Antizapadna retorika je prožela javni diskurs, beležeći stalni rast u srpskim medijima, dok je ionako manje zastupljeno prozapadno izveštavanje u padu. Iako se antirusko izveštavanje povećalo tokom 2022. godine, prorusko izveštavanje snažno nadmašuje kritičnije prikaze ruskih aktera. Čak i sa početkom rata u Ukrajini, Rusija je predstavljena pretežno pozitivno (Grafikon 1).
Gajenje odbojnosti prema Zapadu
Kada se posmatra medijski prikaz zapadnih entiteta, pojedinačno ili zajedno, može se zaključiti da su EU, SAD i NATO dominantno predstavljeni u negativnom svetlu, u različitim medijima. Dok je NATO akter koji se najređe predstavlja u pozitivnom svetlu, EU i SAD dobijaju više medijske pažnje, ali je ona većinom negativna (Grafikon 2).
Tema za koju se zapadni akteri dominantno vezuju je tema Kosova. Što se tiče vrste medija, zapadni akteri mogu biti predstavljeni drastično negativno. Načelno, najgledaniji televizijski kanali sa nacionalnom pokrivenošću najnegativnije izveštavaju o Zapadu. Na primer, negativno izveštavanje o EU na TV-u je skoro devet puta češće nego pozitivno predstavljanje ovog entiteta.
Televizije, onlajn portali i štampani dnevni listovi doprinose i učestvuju u podsticanju negativnih osećanja i animoziteta prema Zapadu. Jedan od načina da se to učini je korišćenjem obmanjujućih i manipulativnih poruka. Tokom proteklih 12 meseci, 69% svih medijskih tekstova za koje je utvrđeno da istovremeno mogu da sadrže medijsku manipulaciju karakterisao je antizapadni sentiment (Grafikon 3).
Na ruskom tragu
Rusija i akteri povezani sa Rusijom imaju prilično jedinstvenu poziciju u srpskim medijima. U prilog tome navodimo podatke koji pokazuju da je Rusija dominirala zastupljenošću, sa više od 16.000 spominjanja u medijskim prilozima u poslednjih 12 meseci. Manje medijske pažnje, u poređenju sa tim, posvećuje se drugim stranim subjektima. Televizijski kanali, koji su i dalje najuticajniji i najkorišćeniji kanal komunikacije, imali su najveći udeo proruskih i antizapadno orijentisanih medijskih priloga. Mediji, dakle, većim brojem pominjanja i činjenicom da je Rusija dominantno predstavljena u pozitivnom svetlu, neguju bliskost sa Rusijom.
Čak i kada se Rusija pominje u kontekstu kriza s kojima je povezana, preovladavao je pozitivan ton u izveštavanju medija, koji je nadmašivao negativne prikaze. Pozitivan ton je uočljiv u odnosu na najdominantnije teme i podteme koje se prate – rat u Ukrajini, Kosovo, energetika i ekonomija (Grafikon 4).
Uz Rusiju, Kina je takođe pozitivno predstavljena u vezi sa ovim temama. Međutim, iako je relativno manje vidljiva u medijima, Kina je strani akter koji je najdominantnije predstavljen u pozitivnom svetlu. Od svih medijskih priloga za koje je utvrđeno da mogu da sadrže medijsku manipulaciju, oni koji istovremeno predstavljaju Kinu u pozitivnom svetlu su treći po učestalosti (vidi Grafikon 3 iznad).
Pored toga, svaki peti medijski prilog koji je Crtin medijski monitoring identifikovao kao proruski takođe je sadržao moguću medijsku manipulaciju (vidi Grafikon 3 iznad).
Događaji kao okidači
Određeni događaji su podstakli drastičnije prikaze stranih aktera. Povodom ruske aneksije četiri ukrajinske teritorije u septembru 2022. i susreta Si Đinpinga i Vladimira Putina u martu 2023, pozitivno izveštavanje o Rusiji je dostiglo vrhunac. Slično tome, u periodu od februara do aprila 2023. godine, Kina je bila najviše pozitivno predstavljena zbog njene mirovne inicijative za Ukrajinu.
Iako se o EU i SAD uglavnom izveštava u neutralnom svetlu, negativni prikazi su učestaliji od pozitivnih. Što se tiče EU, najnegativniji prikaz se dogodio u oktobru 2022. godine, posebno u odnosu na nove pritiske u dijalogu Beograda i Prištine i navodnu energetsku krizu u EU koju su mediji predstavili kao rezultat sankcija Rusiji. U slučaju SAD, najnegativniji prikaz se dogodio u martu i aprilu 2023. u svetlu razvoja rata u Ukrajini i međunarodne politike uopšte, a manje u odnosu na unutrašnju politiku Srbije.
Metodologija
Medijski monitoring stranog uticaja, koji realizuje Crta, svakodnevno sprovodi tim dobro obučenih monitora medija.
Uzorak obuhvata četiri najčitanija lista (Blic, Informer, Kurir i Večernje novosti), vesti objavljene od 17 do 23 časa na četiri najposećenija onlajn portala (blic.rs, b92.net, kurir.rs i novosti.rs), centralne vesti i segment prelistavanja štampe u jutarnjim emisijama na najgledanijim televizijskim kanalima sa nacionalnom pokrivenošću (RTS 1, TV Pink, TV Prva i Happy TV).
Fokus analize je na tonu izveštavanja o pet stranih entiteta: EU, SAD, NATO, Rusija i Kina. Tonalitet izveštavanja meri se na skali u rasponu od negativnog, preko neutralnog do pozitivnog, pri čemu negativan ton odražava nepovoljno izveštavanje o stranim subjektima, neutralni ton podrazumeva iznošenje činjenica bez pejorativnog ili afirmativnog izveštavanja, a pozitivan ton afirmativno ili pozitivno, pristrasno izveštavanje o pomenutim stranim akterima.
Jedinica analize je pominjanje u medijskim tekstovima, dok su teme analize Politika, Vojska, Ekonomija, Kosovo, Prošli sukobi 1990-99, kultura, ljudska prava i zdravlje.
Ukupan broj medijskih priloga analiziranih u periodu od 01. jula 2022. do 30. juna 2023. je 32.958.
