Bez medijske ravnopravnosti nema poštenih izbora

Da bi birači u potpunosti ostvarili svoje pravo na poštene izbore neophodno je da budu upoznati sa idejama i programima svih učesnika u izbornoj trci i da na osnovu toga odluče kome će dati svoj glas.

Međutim, takva jednaka zastupljenost političkih aktera u medijima kod nas izostaje, kaže Vladana Jaraković, koordinatorka pravnog tima Crte. Zbog toga se, kako navodi, u Crtinom predlogu pet ključnih promena za poštene i slobodne izbore našla i neophodnost ravnomerne medijske zastupljenosti.

“Kad govorimo o predizbornim blokovima u vestima, debatama u kojima se stranke predstavljaju na javnom medijskom servisu, tu nismo uočili neku drastičnu nesrazmernost u zastupljenosti stranaka. Međutim, ono što jeste problem su druge vrste programa u kojma se pojavljuju predstavnici vlasti, a u kojima nema drugih učesnika u izbornom procesu. U tim programima oni ne pozivaju direktno birače da glasaja za njih, ali promovišući rezultate svog rada nemininovno utiču na formiranje volje birača. Imali smo prenose događaja na kojima su zvaničnici otvarali neke infrastrukturne projekte, zatim premijeri ili ministri su pozivani u emisije u kojima su promovisali rezultate svog rada. Time je i njihova zastupljenost u vestima bila daleko veća”, navodi Jaraković.

 

Gde bi mogla da se postavi granica u pojavljivanju državnog funkcionera u javnosti tokom predizborne kampanje, a koji je u isto vreme i stranački lider ili funkcioner?

Takvu granicu je teško postaviti kad ona nigde nije propisana. Naravno da ne mislimo da Vlada treba da stane sa radom tokom izborne kampanje, ali ono što je problematično su događaji koji se organizuju sa ciljem da bi se kasnije napravila pozitivna medijska slika o predstavnicima vlasti i onima koji učestvuju na izborima. Crta zato predlaže da se funkcionerima tokom kampanje zabrani da prisustvuju događajima na kojma se, na primer, otvaraju ili puštaju u rad projekti koji su finansirani iz budžeta.

 

Kad govorimo o ravnomernoj medijskoj zastupljenosti, koliko u svemu tome veličina, a samim tim i relevantnost stranke, treba da ima uticaj?

U sistemima gde parlament odražava političku raznolikost i različitu volju građana takav model medijske zastupljenosti srazmerno zastupljenosti stranaka u parlamentu bi imao smisla. Ipak, u ovakvom političkom okruženju kakvo mi imamo, gde je u parlamentu zastupljen mali broj stranaka, princip stroge jednakosti i zastupljenost svih učesnika ima više smisla i to je jedna od Crtinih preporuka. U našim okolnostima ta stroga jednaka zastupljenost u medijima dala bi biračima veću mogućnost da razmisle o različitim ponudama.

 

Kako bi ta stroga jednaka zastupljenost izgledala u praksi?

Svakoj stranci koja bi učestvovala na izborima bio bi omogućen isti broj minuta i jednak način izveštavanja. Svesni smo da zbog broja izbornih učesnika sve važne poruke možda ne bi stigle do birača, ali za razliku od sadašnje situacije, birači bi mogli da vide šta je sve u ponudi. Što se tiče drugih vrsta programa, trebalo bi pokušati da se na neki način ublaži zastupljenost predstavnika vlasti, odnosno onoga što se naziva funkcionerska kampanja. Tu predlažemo da kad se izveštava o aktivnostima predstavnika vlasti to učini na jedan način koji bi obuhvatao ograničen broj minuta ili u koliko predstavnici vlasti govore o pitanjima od javnog interesa da se omogući i opozicionim strankama koje učestvuju na izborima da o tome izraze svoje mišljenje u istom tom programu.

 

Šta trenutno nedostaje u normativnim okvirima političkog oglašavanja kod nas i šta bi podrazumevalo ravnopravno političko oglašavanje? Kako uskladiti to što neke stranke imaju više novca za tu namenu, a neke manje?

Crtine medijske preporuke se zadržavaju u postojećem zakonskom okviru prema kojem ne postoji ograničen iznos koji stranke mogu da potroše na političko oglašavanje. Ako se krećemo u postojećim okvirima, onda se mora insistirati na tome da cenovnici oglašavanja budu javni pre nego što krene kampanja, ali i popusti koji se mogu ostvariti. Stranke koje imaju manje novca mogu da kupe jedan ili dva termina za emitovanje spota. Velike stranke mogu mnogo više i da na osnovu toga ostvare popust što opet stvara nejednak odnos između malih i velikih stranaka. Takođe, moramo da insistiramo da se vrati pravilo koje je onemogućavalo da se iznajmljuju termini, odnosno da se ograniči oglašavanje u toku jednog sata. Mi smo imali primer da je vladajuća stranka kupila dva termina na Pinku. To dodatno doprinosi nejednakosti jer male stranke ne mogu sebi da priušte 20 minuta u kontinuitetu na nekoj od televizija.

 

Šta bi REM tačno trebalo da radi tokom kampanje?

REM ima jedan delikatan posao da odmeri gde je granica uredničke slobode kako se ne bi narušila sloboda medija, ali i pravo birača na obaveštenost. Zakonodavni okvir iz kojeg proizilazi način na koji REM posmatra izbore mora da bude ojačan. Mora da bude jasno koje su obaveze REM-a i kako tačno prati kampanju, na koji način nas obaveštava i kako odlučuje o prijavama ili postupa po službenoj dužnosti. Takođe je važno da REM odluke donosi u kratkom i razumnom roku kako bi one imale efekat tokom izborne kampanje. Neophodno je da se kroz izmene zakona jasno naloži REM-u da kad posmatra kampanju ne posmatra samo predizborne programe već i informativne, da unapred znamo metodologiju i da svoje izveštaje objavljune na nedeljnom nivou. Ono što bi takođe bilo važno jeste da nije samo javni servis obavezan pravilnikom REM-a za izveštavnje o izborima, već i komercijalne televizije. A ne, kao do sada, da za komercijalne televizije to bude samo preporuka.

 

Gde je granica između mešanja u slobodu medija i zakonskog regulisanja njihovih obaveza?

Sloboda izražavanja ne obuhvata samo tu slobodu medija da nam prenose ideje i informacije, već ona obuhvata i naše pravo da dobijemo informaciju. Ne samo da nam je Ustavom zagarantovano pravo na poštene i slobodne izbore, već nam izborni zakoni u okviru našeg izbornog prava garantuju da budemo istinito, potpuno i blagovremeno informisani i nalažu obavezu medijima da to naše pravo poštuju. S druge strane, u medijskim zakonima se upravo nameće takva obaveza medija da izveštavaju na takav način i da dodatno obezbede zastupljenost bez diskriminacije. Ove obaveze medija zajedno doprinose tome da mi svoje izborno pravo uživamo u punom kapacitetu i mislim da je to ono što je suština izborne kampanje.

 

Sve Crtine preporuke možete pogledati ovde.