Blagi rast zainteresovanosti građana za politiku
Veliki broj građana Srbije (70 procenata) veruje da političari njima treba odgovaraju i da polažu račun pokazuje istraživanje “Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2015” koje je predstavljeno povodom Međunarodnog dana demokratije.
Istraživanje već treću godinu za redom sprovodi Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) u okviru inicijative Otvoreni parlament u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom.
Rezultati pokazuju blagi porast zaintersovanosti građana za politiku u odnosu na prethodne godine kada je nezaintersovanost stalno rasla. Skoro svaki treći građanin Srbije zainteresovan je za politiku i druge teme u vezi sa političkim sistemom i nosiocima vlasti dok je 2014. godine tek četvrtina građana bila zaintersovana.
Ipak uprkos blagim naznakama pozitivnih promena, još uvek manje od trećine građana učestvuje u političkom životu Srbije, ili bar veruje u efikasnost građanskog učešća. Kao i prethodnih godina, jedini politički angažman u kome učestvuje više od polovine građana je glasanje na izborima.
„Veoma je važno da građani budu svesni svojih prava i da znaju da demokratija nisu samo izbori, već je demokratija ono što se dešava između dva izborna ciklusa. Svi zajedno, od političara do građana, treba da se zapitamo zašto nismo spremni da učestvujemo u demokratskim procesima i kako da promenimu tu činjenicu“ izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost.
Mali procenat građana aktivno je angažovan u političkom životu Srbije, ali se, u odnosu na prethodne godine procenat angažovanih donekle povećao. U 2015. godini 12 odsto građana je pokrenulo neku inicijativu ili su učestvovali u rešavanju nekog problema u lokalnoj zajednici dok je u 2014. godine tek 7 odsto građana bilo aktivno. Kao i prethodnih godina, akcija u kojoj su građani najčešće učestvovali je potpisivanje peticije (15 odsto).
Svaki peti građanin izražava želju da utiče na odluke vlasti na nacionalnom nivou, ali kada je u pitanju uticaj na odluke vlasti na lokalnom nivou, taj procenat se blago povećao u odnosu na prethodnu godinu (sa 25 na 28 porcenata).
Kao i prethodnih godina, poverenje građana da pojedinim konkretnim akcijama mogu da dovedu do promena je nešto veće od načelnog uverenja da obični ljudi mogu da menjaju stvari u državi. Dok je 2014. godine skoro trećina građana verovala da konkretnom akcije nešto mogu da promene, 2015. godine tek svaki četvrti građani ima poverenja u efikasnost angažmana.
„ Poverenje građana da angažovanjem kroz pojedine građanske akcije mogu da utiču na promene stvari u državi poraslo je 2014. u odnosu na 2013. godinu, što se najverovatnije može tumačiti posleizbornim optimizmom da bi ove godine opet došlo do pada entuzijazma”, izjavila je Svetlana Logar, direktorka istraživanja Ipsos Strategic Marketinga.
“Jedan deo nalaza je očekivan, pogotovo na lokalnom nivou, jer vidimo iskuljučenost građana. Tu je pre svega reč o manjku entuzijazma, političkoj kulturi i sl., a sa druge strane reč je o netransparentnom političkom procesu. U tom smislu, u nalazima vidimo da građani reaguju na odluke koje su već donešene”, objašnjava docent Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka.
Većina građana, kao i prethodnih godina, ocenjuje da o temama u vezi sa politikom, političkim sistemom i radom nosilaca vlasti u Srbiji, ne zna ništa ili zna malo. Čak 78 odsto građana ocenilo je da nije dobro informisano o politici u Srbiji, o Skupštini Srbije, o ulozi samih poslanika, o republičkoj Vladi, o lokalnoj samoupravi, o sistemu uređenja vlasti u Srbiji, o Vladi AP Vojvodine.
