Mesne zajednice; vodič za građane

O mesnim zajednicama

 

 

Šta je mesna zajednica?

 

Mesna zajednica je prostor za zajedničko delovanje građana iz istog kraja – sela, naselja ili dela grada. Kroz nju ljudi mogu da pokreću inicijative i rešavaju važne probleme u svom okruženju, poput komunalne infrastrukture, osvetljenja, vodovoda, smeća i drugih stvari koje utiču na svakodnevni život.

To je kao „mala skupština“ građana iz komšiluka.

U Srbiji ima preko 4000 mesnih zajednica. *Informacije u ovom tekstu se ne odnose na način funkcionisanja mesnih zajednica na teritoriji Grada Beograda. Neophodno je konsultovati odluke za pojedinačne mesne zajednice za dobijanje konkretnijih informacija.*

 

Mesne zajednice su pravna lica koja se formiraju radi zadovoljavanja potreba i interesa od neposrednog značaja za građane sa određenog područja.

 

 

Da li je mesna zajednica vlast?

 

Mesna zajednica nije vlast. Nema moć da donosi zakone, ali može da predlaže, pokreće inicijative i da prenosi zahteve građana opštini ili gradu.

 

Kako se finansira mesna zajednica?

 

Mesna zajednica se najčešće finansira iz opštinskog budžeta. To znači da novac koji građani uplaćaju kroz poreze opština može da dodeli mesnoj zajednici za određene potrebe.

Ali to nije jedini izvor. Mesna zajednica može dobiti novac i:

• iz samodoprinosa – kada se građani dogovore da odvajaju deo prihoda za nešto konkretno (npr. asfaltiranje puta),
  
• kroz donacije i poklone (npr. od firmi, udruženja, građana),
  
• preko naplate usluga koje sama organizuje (npr. iznajmljivanje sale, štampanje, lokalne manifestacije).

 

Ko vodi mesnu zajednicu?

 

To radi savet mesne zajednice. Savet ima obično pet do 15 ljudi, koje biraju građani na izborima. Članovi saveta mesne zajednice treba da brinu o potrebama ljudi u kraju, pokreću akcije (npr. uređenje parka, organizovanje pomoći starima), prenose zahteve opštini ili gradu. Tačan broj članova se utvrđuje Statutom mesne zajednice.

Savet mesne zajednice odlučuje i o korišćenju budžeta mesne zajednice, ali opština mora da da saglasnost na finansijski plan.

 

Savet mesne zajednice je osnovni predstavnički organ građana u mesnoj zajednici, koji, između ostalog donosi finansijski plan i programe razvoja, te predlaže mere za razvoj i unapređenje komunalnih i drugih delatnosti na području mesne zajednice.

 

O izborima za članove saveta mesne zajednice

 

 

Šta su izbori za članove saveta mesnih zajednica?

 

U mesnim zajednicama se organizuju izbori za članove Saveta – to su ljudi koji predstavljaju mesnu zajednicu. Članovi Saveta se biraju na mandat od četiri godine. 

• Izbore raspisuje predsednik Skupštine grada ili opštine.
• Građani glasaju tajno, svako ima jednako pravo glasa.
• Izbori se sprovode po pravilima koja su propisana u Statutu mesne zajednice i opštinskoj ili gradskoj odluci.
• Glasa se u okviru svoje mesne zajednice, kao posebne izborne jedinice. Glasanje traje ceo dan.

 

Ko ima pravo da glasa i da se kandiduje?

 

Možeš da glasaš ako si punoletan i imaš prebivalište u mesnoj zajednici.

Proveri da li si upisan u birački spisak na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave: https://upit.birackispisak.gov.rs/

Možeš da se kandiduješ ako si punoletan, imaš prebivalište u toj mesnoj zajednici i prikupiš potreban broj potpisa podrške od komšija (broj propisan u Statutu).

 

Gde i kada se glasa?

 

Izborna komisija i opštinska/gradska uprava određuju biračka mesta. Informacije se objavljuju:

• na oglasnoj tabli mesne zajednice (najkasnije 20 dana pre izbora),
• i dodatno pet dana pre izbora, sa tačnim datumom, vremenom i adresom.

 

Kako izgleda izborna lista?

 

Lista sadrži:

• ime i prezime kandidata,
• godinu rođenja,
• zanimanje i adresu.

Lista mora ravnomerno predstavljati sve delove mesne zajednice (npr. ako mesna zajednica obuhvata tri sela, bilo bi poželjno da kandidati dolaze iz svih sela, a ne samo iz jednog).

 

Ko sprovodi izbore?

 

• Izborna komisija – planira i nadgleda ceo proces,
• Birački odbor – vodi glasanje na biračkom mestu.

Statutima ili odgovarajućim opštinskim/gradskim odlukama je najčešće predviđeno da Izbornu komisiju imenuje Savet MZ ili Skupština grada. Ona najčešće ima predsednika, zamenika, dva člana i njihove zamenike.

Birački odbor imenuje Izborna komisija i čine ga predsednik, zamenik i četiri člana sa zamenicima.

Napomena: Ove informacije treba blagovremeno proveriti uvidom u opštinsku/gradsku odluku i odgovarajuće statute MZ, jer je moguće da se pravila organizovanja izbora razlikuju od opštine/grada do opštine/grada.

 

Ko broji glasove i kako se objavljuju rezultati?

 

Birački odbor broji glasove i pravi zapisnik. U roku od 12 sati od zatvaranja glasačkog mesta, dostavlja rezultate Izbornoj komisiji, koja u naredna 24 sata objavljuje rezultate na oglasnoj tabli mesne zajednice.

 

Šta ako mislim da je bilo nepravilnosti?

 

Ako sumnjaš da je bilo problema u toku izbora, imaš pravo da podneseš prigovor Izbornoj komisiji. To može učiniti svaki birač ili kandidat, u skladu sa pravilima iz Statuta mesne zajednice. Nažalost, statuti nisu uvek javno dostupni, pa nije lako znati tačno sve rokove i uslove.

 

Da li i kako mogu da posmatram izbore za članove Saveta mesne zajednice?

 

Da, građani i organizacije mogu posmatrati izbore za savete mesnih zajednica, ali pravila za to zavise od lokalnih propisa, stoga obavezno moraš da proveriš odluke za svoju mesnu zajednicu.

 

Šta posmatrači rade?

 

Posmatrači prate sve faze izbornog procesa kako bi se mogli da informišu javnost da li su izbori bili fer i da li je proces bio transparentan. Oni nemaju pravo da utiču na proces, ali mogu izveštavati o nepravilnostima.

 

Preporuke za građane i organizacije koji žele da budu posmatrači:

 

Građani i organizacije zainteresovani za posmatranje izbora za savete mesnih zajednica treba da:​

• Kontaktiraju izbornu komisiju mesne zajednice ili opštinsku/gradsku upravu kako bi se informisali o mogućnostima i procedurama za posmatranje izbora.​
• Pročitaju relevantne lokalne akte (statute mesnih zajednica, odluke skupština opština) kako bi se upoznali sa pravilima i uslovima za posmatranje.​
• Ukoliko je potrebno, podnesu formalni zahtev za akreditaciju kao posmatrači, u skladu sa lokalnim propisima.

 

Građansko učešće i problemi u radu mesnih zajednica

 

Kako da nešto predložim ili pokrenem inicijativu?

 

Možeš:

• Doći na zbor građana organizovan od strane MZ (sastanak komšija),
• Pokrenuti građansku inicijativu (tj. skupiti potpise podrške incijativi),
• Poslati predlog Savetu MZ ili opštini,
• Učestvovati u referendumu (ako se organizuje).

 

Kako da saznam nešto o svojoj mesnoj zajednici?

 

Nekada je to teško, jer:

• mnoge mesne zajednice nemaju sajt, 
• neke nemaju zvaničan kontakt koji je javno dostupan, radno vreme, pa ni prostoriju.

 Šta možeš da uradiš:

• Pitaj komšije da li znaju ko predstavlja mesnu zajednicu,
• Idi do opštine i traži kontakt osobe,
• Pogledaj na sajtu opštine (ako postoji deo o mesnu zajednicu),
• Traži mesnu zajednicu na društvenim mrežama (neke MZ imaju svoje stranice).

 

Ko može da koristi prostorije mesnih zajednica?

 

Građani mogu koristiti prostorije mesne zajednice za aktivnosti od javnog interesa, ali je potrebno podneti pisani zahtev Savetu mesne zajednice. Odluku o korišćenju donosi Savet, u skladu sa lokalnim pravilima. U praksi, pristup prostorijama može biti ograničen, pa se preporučuje da se građani blagovremeno informišu o uslovima korišćenja kod svoje mesne zajednice.

 

Koji su problemi u radu mesnih zajednica?

 

• Niska  informisanost i učešće građana

Mnogi građani nisu dovoljno upoznati s radom mesnih zajednica, što dovodi do slabog učešća u njihovim aktivnostima. 

• Nedostatak transparentnosti

Građani često nemaju pristup informacijama o radu mesnih zajednica. 

•  Finansijski problemi

Neke mesne zajednice suočavaju se s ozbiljnim finansijskim poteškoćama, uključujući blokirane račune i dugovanja.

• Nepostojanje adekvatne infrastrukture mesnih zajednica

Neke mesne zajednice nemaju adekvatne prostorije za rad ili ih nemaju uopšte.

• Zatvorenost prema građanskim inicijativama

Mesne zajednice su često zatvorene za građanske inicijative i neformalna udruženja, što otežava participaciju građana u lokalnim pitanjima. ​

• Politički uticaj i partijska kontrola

Mnoge mesne zajednice deluju kao “partijske ispostave” – aktiviraju se samo pred izbore, pa ljudi imaju utisak da su to stranačke kancelarije, a ne mesta za građane.