(Od)blokirana Srbija: Sloboda okupljanja

„Sloboda je ono što činiš s onim što ti je učinjeno“ – Žan-Pol Sartr

Masovna građanska, studentska i đačka okupljanja, koja se protežu od gradskih ulica do amfiteatara i učionica, u suštini i formi izražavaju osnovna ljudska prava i demokratske vrednosti koje su svi dužni da uvažavaju, a država da štiti. Mirni protesti građana i blokade obrazovnih ustanova demokratski su odgovor na ukorenjene nepravde i nezakonitosti,  zahtev za promene koje bi omogućile pravičnost, bezbednost i odgovornost u društvu.

Uprkos jasnim odredbama domaćih i međunarodnih propisa, fundamentalna ljudska prava i slobode bivaju ugroženi. Na građane i studente, koji ćutnjom izražavaju tugu i pijetet za stradale, te podsećaju da je zbog neodgovornosti i nezakonitog postupanja izgubljeno 15 života, nasrću nimalo slučajni nasilnici, instruisani huligani i politički provokatori. Dok jedni mirno stoje, drugi napadaju vozilima, pesnicama, pretnjama i uvredama.

Sloboda okupljanja: pravo građana

Ustavne i međunarodne garancije prava na slobodno izražavanje i okupljanje omogućavaju građanima da se slobodno okupe u mirnom izražavanju stavova, mišljenja i zahteva, bez straha od represije ili pretnje koja bi usledila od države ili bilo kog činioca društva. Sloboda izražavanja zajemčena je Ustavom Republike Srbije, kojim se u članu 46. „jemči sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje”. Takođe, član 54. proklamuje da je mirno okupljanje građana slobodno. U skladu sa Zakonom o javnom okupljanju, ne prijavljuju se spontana mirna okupljanja kao neposredna reakcija na određeni događaj.

Isto tako, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (EKLJP) u članu 11. predviđa slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruživanja radi zaštite sopstvenog interesa. Važno je napomenuti da je Evropski sud za ljudska prava u više presuda istakao da spontani mirni skupovi uživaju zaštitu EKLJP i da su vlasti dužne da pokažu toleranciju i u slučajevima kada oni ometaju svakodnevne aktivnosti ili uzrokuju neugodnosti – ometanje funkcionisanja javnog prostora potpada pod slobodu izražavanja.

Sloboda okupljanja: dužnost države

Osim obaveze da se suzdrži od ograničavanja prava na okupljanje, država i njeni organi dužni su da aktivno obezbeđuju građanima uslove za uživanje zajemčenih prava. Država je, pre svega, obavezna da predupredi nasilje prema učesnicima mirnog skupa, a ako do ugrožavanja sigurnosti ipak dođe, na nadležnim organima je da hitno identifikuju izvršioce i primene odgovarajuće pravne mehanizme. 

Na osnovu EKLJP, pravo na život je neprikosnoveno, zabranjeno je svako nečovečno ili ponižavajuće postupanje, a svaka osoba ima pravo na slobodu i bezbednost. Država, između ostalog, ima obavezu da pruži konkretnu zaštitu i tehničku pomoć okupljenima, te da obezbedi njihovu sigurnost. 

Neopravdana ograničenja vox populi

Sva ljudska prava i građanske slobode podležu određenim zakonskim ograničenjima. Danas smo, međutim, svedoci da se pravo građana na okupljanje i izražavanje faktički ograničava – neosnovano i nepotrebno. S tim u vezi, treba imati u vidu da je Evropski sud za ljudska prava u relevantnim presudama istakao da neopravdana ograničenja imaju negativan efekat na društveni poredak, odvraćajući građane od učešća u demokratskim protestima. Sprečavanje mirnog okupljanja građana i narodnih poslanika ispred državnih institucija, uz neprimerenu i neproporcionalnu upotrebu sile, neopravdano je s aspekta pravne teorije i prakse.

Neprimeren je način sprovođenja pravnih postupaka povodom incidenata na protestima, odnosno hitro pritvaranje demonstranata i, s druge strane, odugovlačenje s otkrivanjem i hapšenjem onih koji su bili nasilni prema učesnicima protesta.

Na delu je diskriminacija kada se mirnim demonstrantima onemogućava okupljanje, a pozdravlja se agresivno delovanje pojedinaca, koje se kvalifikuje kao spontana reakcija nezadovoljnih građana.

Protestuje se i zbog grube diskriminacije koju vrše mediji s nacionalnim dometom, uskraćujući javnosti pravo da bude istinito, nepristrasno i blagovremeno informisana o aktuelnim demonstracijama, istovremeno koristeći retoriku koja može da podstakne dalju polarizaciju ili nasilje. 

Podizanje glasa svih generacija i esnafa nas podseća da sloboda nije apstraktno pravo koje je građanima dato i koje oni pasivno prihvataju, već okvir za konkretno suočavanje s događajima, javnu reakciju i aktivno delovanje zarad promena.

Isidora Fürst

diplomirana pravnica i studentkinja master studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu