Medijski monitoring stranih aktera

Pristrasnost u izveštavanju o stranim akterima u srpskim medijima glavni su nalaz Crtinog medijskog monitoringa za 2024. godinu. Dok Rusija i Kina prednjače u afirmativnom tonu izveštavanja, EU, SAD i NATO su dominantno predstavljani u negativnom svetlu. Ključni događaji, poput predsedničkih izbora u Rusiji i posete kineskog predsednika Srbiji, dodatno su pojačali postojeće trendove.

Manipulacije u medijima igraju značajnu ulogu u oblikovanju ovakvih narativa, pri čemu se diskreditacija Zapada i afirmacija Istoka prepoznaju kao dominantni obrasci. Iako je rat u Ukrajini privremeno umanjio pozitivno izveštavanje o Rusiji, trendovi iz 2024. godine ukazuju na povratak afirmativnog tona izveštavanja koji je dominirao u periodu pre početka rata. Kina, za razliku od Rusije, uživa stabilno pozitivan medijski tretman, uz blagi, ali konstantan rast nakon 2020. godine. S druge strane, Zapadni akteri su godinama unazad dominantno predstavljani u negativnom svetlu, čime se učvršćuje dihotomija između pozitivnog oslikavanja Istoka i negativnog portretisanja Zapada.

Afirmacija Istoka, kritika Zapada

Podaci Crtinog medijskog monitoringa ukazuju na značajne razlike u učestalosti pominjanja stranih aktera u srpskim medijima. Sjedinjene države i Rusija dominiraju u medijskom prostoru, dok su EU, NATO i Kina daleko manje prisutni. Ovakva zastupljenost nije slučajna – ona reflektuje kako aktuelna dešavanja na međunarodnoj sceni, tako i specifičan fokus domaćih medija koji ovim zemljama pridaju veći ili manji značaj. (Grafikon 1)

Ipak, uvidom u ton izveštavanja medija o stranim akterima dobija se potpuna slika. Medijska slika stranih aktera u Srbiji jasna je i snažno polarizovana. Dok Rusija i Kina uživaju gotovo isključivo afirmativno izveštavanje, EU, SAD i NATO su često predstavljani u negativnom svetlu. (Grafikon 2)

Međunarodne posete kao okidači

Podaci za 2024. godinu ukazuju na značaj različitih događaja koji pojačavaju zabeležene trendove tokom godine. U 2024. Crtin medijski monitoring je prepoznao tri ovakva događaja. Predsednički izbori u Rusiji su u domaćim medijima doveli do značajnog povećanja članaka i priloga koji sadrže pro-ruske sentimente, a isti efekat po pro-kinesko izveštavanja imala je i poseta kineskog predsednika Srbiji u maju 2024. 

Sa druge strane, iako je poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca iz jula 2024. dovela do većeg broja medijskih priloga u kojima je EU predstavljena pozitivno, ukupni brojevi za EU nisu ni blizu brojeva medijskih priloga koje beleže Kina i Rusija pri vrhuncu pozitivnog izveštavanja o ovim zemljama (pozitivno za EU – 82 u odnosu na pozitivno za Rusiju – 390 i Kinu – 373). (Grafikon 3)

Značaj manipulacija

Crta godinama posvećuje posebnu pažnju manupilacijama informacijama u medijskom prostoru. Ukrštanje članaka i priloga u kojima su prepoznate manipulacije sa tonalitetom može se tumačiti i kao orkestrirani pokušaj diskreditacije Zapadnih aktera i glorifikacije Kine i Rusije. Analiza tonaliteta u ovim medijskim člancima i prilozima najvernije oslikava ranije prepoznatu dihotomiju. (Grafikon 4)

Prijatelji sa Istoka

Iako je rat u Ukrajini doveo do smanjenja u pozitivnom izveštavanju o Rusiji, kako je sukob odmicao, pozitivno izveštavanje o Rusiji počelo je da se približava vrednostima zabeleženim u godinama pre početka rata. Sa druge strane negativno izveštavanje o Zapadu je kontinuirano, ali se od 2021. godine dodatno pojačalo. (Grafikon 5)

Za razliku od Rusije, Kina uživa kontinuirano pozitivno oslikavanje u srpskim medijima (Grafikon 6), a nakon 2020. godine i pojave Korona virusa, pozitivno izveštavanje beleži blag, ali konstantan rast.

Metodologija

Medijski monitoring stranog uticaja, koji realizuje Crta, svakodnevno sprovodi tim dobro obučenih monitora medija.

Uzorak obuhvata četiri najčitanija lista (Blic, Informer, Kurir i Večernje novosti), vesti objavljene od 17 do 23 časa na četiri informativna onlajn portala (blic.rs, b92.net, kurir.rs i novosti.rs), centralne vesti i segment prelistavanja štampe u jutarnjim emisijama na najgledanijim televizijskim kanalima sa nacionalnom pokrivenošću (RTS 1, TV Pink, TV Prva i Happy TV).

Fokus analize je na tonu izveštavanja o pet stranih entiteta: EU, SAD, NATO, Rusija i Kina. Tonalitet izveštavanja meri se na skali u rasponu od negativnog, preko neutralnog do pozitivnog, pri čemu negativan ton odražava nepovoljno izveštavanje o stranim subjektima, neutralni ton podrazumeva iznošenje činjenica bez pejorativnog ili afirmativnog izveštavanja, a pozitivan ton afirmativno ili pozitivno, pristrasno izveštavanje o pomenutim stranim akterima.

Jedinica analize je pominjanje u medijskim tekstovima, dok su teme analize Politika, Vojska, Ekonomija, Kosovo, Prošli sukobi 1990-99, kultura, ljudska prava i zdravlje.

Ukupan broj medijskih priloga analiziranih u periodu od 01. januara do 30. septembra 2024. iznosu 22.201.

Punu prezentaciju pogledajte ovde.