Obraćanje Crte na sednici Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta u Briselu

Pročitajte ceo govor Raše Nedeljkova, Programskog direktora Crte i šefa Crtine posmatračke misije na sednici Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta u Briselu održanog 5. aprila 2024. godine.

Prošli su meseci od decembarskih izbora, novi izborni ciklus je pred nama, a vlast nastavlja da poriče bilo kakav problem sa izbornim uslovima. U istom tonu, tužilaštvo poriče da je počinjeno bilo kakvo krivično delo, time nastavljajući da promoviše nekažnjivost za manipulacije i prevaru.

Izgleda da sada Vlada pruža ruku dijalogu. Vlada danas deluje odlučno u tome da ispuni preporuke ODIHR-a. Ali kako to izgleda u praksi – nakon meseci ozbiljnih napada na sve one koji su se usudili da ispitaju legalnost izbornog postupka i gledišta Vlade o prethodnim izborima, bilo da su iz redova opozicije, posmatrači izbora, aktivisti ili mediji – dva dana pre raspisivanja novih izbora u Beogradu, predsednica Skupštine organizovala je hitan sastanak svih poslaničkih grupa. Nedavno je Vlada takođe brzo oživela svoju Radnu grupu – daleko od očiju javnosti. Ova dva događaja ne mogu da nadoknade godine u kojima su izbori, pluralizam, socijalni i politički dijalog zaista bili izjedeni sistemom kroz svoje institucionalne kanale, vodeći ka konačnom cilju brisanja granice između stranke, države i predsednika.

Istorija se ponavlja. Svi „demokratski mehanizmi“ koji su danas na snazi dobro su poznati izgovori, skrivajući odbijanje dijaloga i promene u korist demokratije.

Želim da naglasim da je ODIHR uradio procenu preporuka upućenih Srbiji od 2012. godine. Kao rezultat toga, do danas je u potpunosti ispunjeno samo pet prioritetnih preporuka. Istovremeno, sve prioritetne preporuke istaknute u najnovijem izveštaju su se ponavljale, uglavnom, od 2012. godine – od odlučnih poziva na zaustavljanje pritisaka na birače, revizije biračkog spiska, povećanja transparentnosti i poverenja, do ozbiljnih problema sa regulacijom medija.

U Konačnom izveštaju ODIHR-a se navodi sledeće: „Učestalost prevremenih izbora dodatno je narušila poverenje javnosti u funkcionisanje demokratskih institucija, i zajedno sa nedostatkom političke volje, ostavila neophodne reforme neispunjenim.“

Ovo je jasan podsetnik da su svi izbori, osim jednog, bili vanredni tokom protekle decenije. Samo jedan skupštinski saziv je ispunio mandat od 4 godine. Naše društvo je izgubilo barem dve i po godine u institucionalnom vakuumu izazvanom brojnim prevremenim izborima raspisanim bez političkog ili institucionalnog opravdanja. Isti se slučaj dogodio i sa decembarskim izborima 2023. godine, uključujući i izbore u 66 lokalnih opština.

Naši donosioci odluka stvorili su prostor za manipulaciju rezultatima izbora kroz nezakonitu i nelegitimnu zloupotrebu njihove institucionalne moći.

Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija nedavno je izdao oštru kritiku nadležnih organa Srbije, ističući neuspeh naše zemlje u pružanju dovoljnih informacija o postupcima tužilaštva i Ustavnog suda u vezi sa dokumentovanim krivičnim delima povezanim sa prošlogodišnjim izborima. Komitet UN tvrdi da je ovo ozbiljno kršenje obaveza Srbije.

Ovo je još jedna međunarodna reakcija najvišeg nivoa za koju strahujemo da će biti ignorisana na osnovu iskustva manipulisanja nalazima i preporukama svih ključnih partnera Srbije – od Evropske unije, Saveta Evrope do ODIHR-a.

Neophodni preduslovi moraju biti ispunjeni pre nego što se upustimo u ostvarivanje uslova za održavanje izbora i uspostavljanja demokratije. Ti preduslovi predstavljaju suštinski dijalog koji demonstrira pravu političku volju, prihvata konstruktivnu kritiku i prestaje sa kampanjama blaćenja putem državnih institucija i medija protiv svih aktera demokratije. Nadalje, vlasti moraju hitno istražiti sve optužbe za izborne nepravilnosti i dovesti pred lice pravde počinioce, čime će pokazati svoju volju da prestanu sa kulturom nekažnjivosti. Isti postupak treba primeniti i u sprečavanju zastrašivanja birača i omogućavanju uspostavljanja jasne granice između uloge države i vladajuće stranke u izborima.

Konačno, slobodno formiranje volje birača, kao osnove slobodnih izbora, počiva na istinitim, potpunim i pravovremenim informacijama i promociji ideja i pluralizma. Otvaranje javnih servisa RTS-a i RTV-a različitim političkim opcijama i znatno veća posvećenost ovih medija obrazovanju građana prvi je korak u uspostavljanju političkog pluralizma u društvu.

Stojimo na raskrsnici promena, i pozivam našu Vladu sa porukom optimizma i dozom zabrinutosti. Neka ovo bude trenutak kada biramo dijalog nad poricanjem, akciju nad izbegavanjem. Imperativ je da okončamo cikluse spinovanja i manipulacija, pritiske na građane, civilno društvo, medije i političke aktere. Moramo krenuti putem otvorenog, inkluzivnog dijaloga sa značajnim koracima za rešavanje dubokih društvenih i političkih izazova. Kao prvi korak, građani imaju pravo da zahtevaju barem minimalnu pristojnost naših izbora.