Šta kada je i privid izbrisan?

Izložba “Brisanje privida” koju su, oslanjajući se na završni izveštaj Posmatračke misije Crte, priredili Centar za kulturnu dekontaminaciju i Crta, oslikava stanje u društvu pre i nakon decembarskih izbora prošle godine. Ona nije samo prostor za posmatranje, već i poziv na kritičko promišljanje o demokratskim procesima, integritetu izbora i važnosti transparentnosti u političkim sistemima. Izbori u Srbiji nisu odrazili volju građana i građanki.  Bili su pokušaj legitimizacije nedemokratskog poretka koji se završio u ukidanju čak i privida demokratičnosti. Posmatrači Crte svedočili su drastičnom gaženju prava birača. Postavka je koncipirana na način da pokazuje segmente izborne manipulacije. 

 

Kutija

Centralni element izložbe – “kutija” od tila – interpretacija je zapitanosti o tome šta je birački spisak. Glavni motiv na zavesama koje zaklanjaju deo izložbenog prostora jesu pozivi za glasanje upućeni na “pogrešne” adrese. Građani su Crti dostavljali pozive koji su stizali poštom za ljude koji nikada nisu živeli tu i ti sporni papirići su pretvoreni u eksponat.

Manipulacija biračkim spiskom ključni je mehanizam izbornog inženjeringa. Istraživanja Crte su pokazala da je desetinama hiljada ljudi dodeljeno fiktivno prebivalište kako bi glasali na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda. 

“Unutar kutije” posetioci izložbe mogu da provere da li su upisani u online verziju biračkog spiska i na kojem biračkom mestu mogu da glasaju. Drugim rečima, mogu da se poigraju prividom transparentnosti zvanične evidencije birača. 

Potpuni uvid u birački spisak nije dostupan javnosti. Svako može da vidi gde mu je biračko mesto, ali nije moguće proveriti, na primer, da li u sopstvenoj kući imate još nekog birača za koga ne znate. 

Takve informacije, uz izgovor o zaštiti podataka o ličnosti, nisu dostupne ni stručnim organizacijama koje se bave praćenjem izbora. Stvoren je utisak transparentnosti gde je birački spisak načelno otvoren, ali je i dalje moguće njime manipulasati, odnosno fiktivno prijavljivati birače. 

Lelujavost konstrukcije od tila asocira na nestabilnost i neuhvatljivost biračkog spiska koji bi morao da bude podrazumevajući i osnovni element za sprovođenje izbora. 

 

Vitrina I

Deo postavke čine fotografije koje su posmatrači napravili na biračkim mestima i u njihovoj okolini. U vitrini sa leve strane su slike izbornih nepravilnosti –  primeri flagrantnog kršenja biračkog prava poput nadziranog glasanja, migracije birača i kupovine glasova. Posebnu pažnju javnosti privuklo je  masovno premeštanje birača iz drugih delova Srbije i zemalja regiona. U Beogradskoj areni napravljen je prihvatni centar za putujuće glasače. Prizori iz arene ukazuju na stepen izbornih manipulacija i rušenje kredibiliteta izbornog procesa. 

U vitrini je i primerak Službenog lista grada Beograda, sa zvaničnim rezultatima gradskih izbora. Objavljen je 18. januara, ali nosi lažni datum – 3. januar. Svrha tog čina bez presedana, u izvođenju jedne državne institucije, bila je da se spreči opozicija da u zakonskom roku pripremi i podnese žalbu Ustavnom sudu.

Vitrina II

Razmere zloupotreba fiktivnih prebivališta naziru se iz primera kao što je Danijelova 9 na Voždovcu. Na izloženim fotografijama vidi se nedovršeni i neuseljeni objekat na toj adresi, u kojem, ako bismo verovali biračkom spisku, živi 129 birača. U istoj beogradskoj opštini posmatrači su fotografisali i kuću u kojoj su se tokom izbornog dana skupljali ljudi radi preuzimanja rešenja o promeni prebivališta. Privid je obrisan, demokratija ne fukcioniše, građani gube suverenitet. 

 

Kartoteka 

Delovi ispovesti ljudi koji su pretrpeli neku vrstu političkog pritiska čine ovaj segment postavke.  Građani su svedočili o ucenama i pretnjama koje su im upućivali pretpostavljeni u javnim preduzećima i državnim ustanovama, službenici centara za socijalni rad čiji su korisnici, stranački aktivisti… Svedočanstva su uglavnom anonimna i predstavljena su kao svojevrsni institucionalni arhiv. 

Posebno je potresna ispovest trudne žene kojoj je uskraćen humanitarni paket s hranom jer nije mogla da ide na partijski miting. Očigledno, uspešna kampanja je važnija od poštovanja ljudskog dostojanstva. Broj svedočanstava o pritiscima je još jedan pokazatelj da je iluzija slobode izbora ogoljena. Cilj izložbe nije da obriše privid i otkrije stvarnost, već da pokaže da privida nema i da građani postaju toga svesni.

Posetioci su pozvani ne samo da posmatraju eksponate, već i da  interaktivno doprinesu izložbi tako što će podeliti sopstvena iskustva o pritiscima koje su pretrpeli.

Mediji

Medijska cenzura je najperfidniji vid ukidanja poštene izborne utakmice. Građani su uskraćeni za informacije koje bi im pružile punu sliku o političkim procesima u zemlji. U tom smislu, važan segment izložbe jeste selekcija sadržaja televizija s nacionalnom pokrivenošću. 

Većina medija služi kao instrument propagande, sasvim podređen partijskim interesima, bez namere da pruža objektivne informacije. Najgledanije emisije krše bazične standarde novinarstva, pa tako vidimo i kako pravdaju ubistvo Slavka Ćuruvije ili pozivaju na linč kritičara vlasti. Rezultat je društvo nasilja i netrpeljivosti. Fragmente medijske deponije prati zastrašujući zvuk, kao eho društva uplašenog mržnjom sa nacionalnih televizija. Ta bela buka istovremeno je i krik javnosti željne profesionalnosti i etičnosti. Sadržaj je toksičan i opasan, uznemirujuć i katarzičan. 

Snimci sa terena

“Ja sam iz Višegrada i ovde glasam… jedva čekam da oni skupe ove ljude pa da se vratim kući. Ovde nas ima 50, ali na ovom mestu glasa samo nas troje.” To je delić jedne od priča koje su zabeležene tokom izbornog dana u Beogradu, a vidimo ih u video zapisima koje su napravili posmatrači i građani. Tokom celog izbornog dana glavni grad je bio pun glasača koji ne žive u Beogradu, ali glasali su za beogradsku vlast. Na kraju postavke predočeni su snimci ljudi koje često (nesrećno) nazivamo fantomskim biračima. Nisu, naravno, problem ti ljudi – problem su manipulacije iz paketa izbornog inženjeringa. 

Pojava tzv. fantomskih birača ima ozbiljne posledice po integritet izbornog procesa jer po pravilu dovodi do manipulacija rezultatima ili nedemokratskog izbora.

Snimljeni ljudi deluju uplašeno i uznemireno, kao da žele da što pre završe s prljavim poslom na koji su prisiljeni. Njihov boravak u Beogradu je prepun tenzičnih situacija s građanima koji pokušavaju da brane kredibilitet izbora. Zloupotrebljeni glasači su često žrtve siromaštva kojima ovo društvo duguje empatiju i brigu. Prepušteni sebi i ignorisani od sistema, postaju laka meta za političku instrumentalizaciju. U jednom od svedočanstava, aktivistkinja za prava Roma kaže da centri za socijalni rad ucenjuju pripadnike te zajednice ukidanjem socijalne pomoći u slučaju da ne daju siguran glas. 

 

Šta kada je i privid izbrisan?

Ostaje borba.

Za koga?

Za nas.

 

Branko Petković,

član kreativnog tima Crte