Beogradski izbori – prvi čovek prestonice, treći Srbije

Beograđani su samo jednom posle Drugog svetskog rata direktno na neposrednim izborima birali gradonačelnika srpske prestonice. Ti izbori održani su 19. septembra 2004. godine. Za gradonačelnika je tada izabran kandidat Demokratske stranke Nenad Bogdanović koji je u drugom krugu dobio više glasova od tadašnjeg generalnog sekretara Srpske radikalne stranke i aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Bogdanović je osvojio 50,19%, a Vučić 48,40% glasova.

Ovi beogradski izbori bili su prvi koji su održani po novom zakonu o lokalnim izborima, usvojenom posle petooktobraskih promena, i kojem je ustanovljena funkcija gradonačelnika. 

Do tada, odbornici su se birali po većinskom sistemu, a izraz gradonačelnik se koristio za onoga ko je u stvari bio izabran za predsednika Skupštine grada Beograda. 

Zbog ogromne moći koja je posle usvajanja novog zakona bila skoncentrisana u funkciji gradonačelnika Beograda, kao i zbog toga što ga je praktično bilo teže smeniti nego predsednika Srbije, prvi čovek prestonice proglašen je trećim čovekom u državi.

Prva gradonačelnica

Izbori posle kojih je po prvi put na čelo Beograda došla žena održani su 31. maja 1992. godine, istog dana kad i izbori za Veće građana novoformirane SR Jugoslavije, referendum o zastavi i predreferendumsko izjašnjavanje o himni i grbu. Sve ove izbore opozicija okupljena oko DEPOS-a je bojkotovala. 

Za predsednicu Skupštine grada Beograda izabrana je Slobodanka Gruden ispred SPS, ali je nakon unutarstranačkih previranja i jednog njenog javnog nastupa smenjena i na njeno mesto je došao Nebojša Čović.   

Prvi demokratski gradonačelnik Beograda bio je Zoran Đinđić koji je na to mesto izabran 21. februara 1997. godine i to posle tromesečnih protesta zbog izborne krađe na izborima koji su održani 3. novembra 1996.  Na čelu prestonice ostao je do 30. septembra. Smenjen je nakon raspada koalicije “Zajedno”, glasovima odbornika SPO-a, SRS-a, SPS-a i JUL-a. Za vreme Đinđićeog mandata skinuta je petokraka sa zgrade Starog dvora u kojoj se nalazi Skupština grada.

Nakon Đinđića, za gradonačelnika je izabran Vojislav Mihailović iz SPO-a, ali tek janaura 1999. Do tada je v.d. predsednika Skupštine grada Beorgada bio Milan Božić, takođe iz SPO.

U godini političkih promena, 2000. istog dana, 24. septembra, pored izbora posle kojih je došlo do petooktorbarskih promena, održani su još jedni beogradski izbori na kojima su najviše odborničkih mesta osvojili kandidati koalicije DOS. Za gradonačelnika je izabran Milan St. Protić, da bi ga, nakon što je izabran za ambasadora u SAD, zamenila Radmila Hrustanović koja će Beograd voditi sve do već pomenutih izbora 2004. i pobede Nenada Bogdanovića.

Na beogradske izbore 2004. na kojima se prvi put direktno birao gradonačelnik, a odbornici po proporcionalnom sistemu, izašlo je tek nešto više od trećine upisanih birača, a odborničku većinu formirali su DS, DSS i G17 Plus. 

Inače, pred ove izbore usvojen je novi Statut grada Beograda kojim je smanjen broj odbornika gradske skupštine sa 110 na 90, ali će ovaj broj odbornika biti vraćen pred naredne izbore usvajanjem Zakona o glavnom gradu.  

Neizvesne većine

Već na naredim izborima 2008. godine gradonačelnik se nije birao direktno, već iz redova odbornika Skupštine grada, pa je tako prvi čovek Beograda postao Dragan Đilas. Izboru Đilasa prethodile su političke turbulencije. SRS, DSS-NS, SPS i PUPS već su bile potpisale koalicioni sporazum prema kojem je gradončelnik trebalo da bude Aleksandar Vučić. Međutim, u poslednjem trenutku većinu će formirati DS, DSS-NS i SPS-PUPS. 

I posle izbora održanih 6. maja 2012. godine DS će uspeti da formira većinu sa istim strankama, iako je na republičkom nivou, kao i na mestu predsednika, došlo do promene vlasti. Đilas će ostati gradonačelnik, ali će sa tog mesta biti smenjen godinu dana kasnije, a Beogradom će do narednih izbora 2014. upravljati privremeno veće. 

Posle izbora 2014. za gradonačelnika Beograda izabran je Siniša Mali, a na tom mestu će ga 2018. zameniti Zoran Radojičić.

Izbori za odbornike Skupštine grada Beograda koji su održani 4. maja 2018. bili su prvi beogradski izbori od početka višestranačja u Srbiji koji su održani samostalno, a ne zajedno s parlamentarnim, predsedničkim ili lokalnim izborima u celoj zemlji. Izveštaj Posmatračke misije Crte o ovim izborima možete pročitati ovde.