Kako snimak nije dovoljan dokaz izborne nepravilnosti?

Više javno tužilaštvo u Beogradu obavestilo je Crtu da je odbacilo krivičnu prijavu koju je podnela protiv više NN lica zbog grubih nepravilnosti tokom parlamentarnih i lokalnih izbora 2020. godine na jednom biračkom mestu u Ubu. 

Međutim, Crta je od tužilaštva dobila samo šturo obaveštenje, ali ne i rešenje o odbacivanju krivične prijave u kojem se nalazi obrazloženje, pa je ostalo nejasno iz kojih razloga je odbačena.

Nakon što se u javnosti pojavio snimak sa biračkog mesta broj 49 u Ubu (Osnovna škola, Bogdanovica), na kojem se vidi kako je nepoznata žena povredila tajnost glasanja u odnosu na veći broj građana, Crta je 25. juna prošle godine protiv više NN lica podnela krivičnu prijavu zbog postojanja osnova sumnje da su učinili sledeća krivična dela:

• Povreda tajnosti glasanja iz člana 160. Krivičnog zakonika;
• Povreda prava glasanja iz člana 155. Krivičnog zakonika;
• Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem iz člana 156. stav. 1. Krivičnog zakonika.

Međutim, u obaveštenju se samo navodi da je tužilaštvo donelo rešenje o odbačaju Crtine krivične prijave protiv NN lica zbog izvršenja krivičnog dela Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem iz člana 156. stav. 1. Krivičnog zakonika jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.

Druga dva krivična dela koja su navedena u Crtinoj krivičnoj prijavi, povreda tajnosti glasanja i povreda prava glasanja, se u obaveštenju Višeg javnog tužilaštva ne spominju.

Budući da Crti nije dostavljeno rešenje o odbacivanju krivične prijave, Crta je zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja zahtevala od tužilaštva ovaj dokument, kako bismo se uverili iz kojih je razloga krivična prijava odbačena. Tužilaštvo je odbilo da postupi po ovom zahtevu, odnosno odbilo je da dostavi Rešenje o odbacivanju krivične prijave, pa se Crta  žalila Povereniku za informacije  od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Pomenuti video snimak, koji je uz krivičnu prijavu dostavljen tužilaštvu, nastao je na samom biračkom mestu u Ubu. Na njemu se vidi kako nepoznata žena prilazi većem broju birača koji sa glasačkim listićem odlaze iza paravana koji služi da bi se obezbedila tajnost glasanja i sugeriše im koju listu da zaokruže na glasačkom listiću. 

Nakon toga je više puta oduzimala glasački listić od birača, proveravala za koga su glasali i umesto birača ih ubacivala u glasačku kutiju.

Sve ovo, kako se vidi na snimku, radila je javno, nije se krila od članova biračkog odbora i niko je nije upozoravao da postupa suprotno propisima.

Zakon inače zabranjuje, izuzev članovima biračkih odbora, duže zadržavanje na biračkom mestu. Na snimku sa biračkog mesta se osim pomenute žene vidi i veća grupa građana.

Sve to ukazuje da povreda glasanja nije jedino krivično delo koje je izvršeno tom prilikom i da postoji sumnja da je većem broju birača nuđena, data ili obećana nagrada kako da glasaju na lokalnim i parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine.

Na osnovu snimka se može zaključiti i da svi prisutni postupaju po prethodnom zajedničkom planu i sa direktnim umišljajem usmerenim na kršenje tajnosti glasanja i eventualno potkupljivanje birača i uticanje na njihovu izbornu volju.

Ove sumnje, osim snimkom, mogu biti potkrepljene i samim rezultatima lokalnih izbora za odbornike Skupštine opštine UB jer su svi birači koji su izašli na izbore na tom biračkom mestu glasali za Srpsku naprednu stranku. Na drugim mestima u Ubu nije bilo takvih primera.

Upravo je sprečavanje pritisaka na birače i obezbeđivanje njihove slobode izbora jedna su od pet ključnih promena koje je predložila Crta kako bi izbori bili pošteni i slobodni. Da bi se ovo ostvarilo, neophodno je prvo sprečiti pritiske na zaposlene u javnim preduzećima i javnoj upravi, ali i obezbediti aktivniju ulogu javnog tužilaštva u izbornom procesu.