Više organizacija uputilo je danas zahtev nadležnom skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje da odgovori da li je pokrenut postupak izbora Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ko su mogući kandidati kao i da javno objavi biografije kandidata.

Ti odgovori predstavljaju minimum transparentnosti svakog izbornog procesa, dok su standardi otvorenosti i inkluzivnosti postupka za izbor Poverenika daleko viši u svim evropskim zemljama. Da podsetimo, prošlo je mesec dana kako je 70 organizacija uputilo nadležnom odboru inicijativu za hitno otvaranje postupka, dok je više organizacija predložilo kriterijume za izbor i sprovođenje procesa koji osigurava da građani Srbije dobiju nezavisnog i stručnog Poverenika. Oba predloga nadležni odbor nije razmatrao, a u međuvremenu je istekao mandat Rodoljubu Šabiću.

Organizacije apeluju i na potencijalne kandidate da se lično založe za sopstveno javno predstavljanje, jer je za njihov rad na zaštiti prava, pored stručnosti i priznatog ugleda, ključno poverenje.

Partneri za demokratske promene Srbija

Transparentnost Srbija

SHARE fondacija

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA)

Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)

Biro za društvena istraživanja (BIRODI)

Fondacija za otvoreno društvo Srbija

U idealnim konceptima demokratije i upravljanja, država predstavlja građane i služi građanima; kroz nju se daje garancija i zaštita ljudskim pravima i slobodama. Nažalost, država tu ulogu ne ispunjava uvek, a u nekim slučajevima radi upravo suprotno i šteti građanima kojima je potrebna zaštita. Država se tako ponekad upušta u implicitnu ili čak eksplicitnu kriminalnu aktivnost. Pred vama je istraživanje o korupciji i organizovanom kriminalu koje smo smestili u kontekst pristupanja Srbije Evropskoj Uniji i (ne)ispunjavanja političkih kriterijuma. Da li su zakoni ti koji su loši, ili je loše to što se oni u praksi sve manje primenjuju, šta rade nezavisni organi, a šta tužilaštvo i policija, dokle smo stigli i da li tapkamo u mestu, pitanja su na koje smo pokušali da odgovorimo.

Istraživanja pokazuju da preko 80% građana nema poverenje u pravosuđe. Građani se sa posledicama reforme pravosuđa suočavaju svakodnevno. Ostvarivanje pravde u Srbiji se čeka dugo, sudska praksa je nepredvidiva a u sudovima stoji više od milion nerešenih predmeta. Sudije sude na osnovu međusobno neusklađenih propisa koji se često menjaju. Reforme koje su i formalno započele u novembru 2018. godine kada je Vlada podnela Narodnoj skupštini Predlog za promenu Ustava trebalo bi da doprinesu osnaživanju pravosuđa u odnosu na druge dve grane vlasti.

Dezinformacije i lažne vesti, odnosno ’fake news’, nisu ništa novo – Juval Noa Harari (Yuval Noah Harari) je čak rekao da je „homo sapiens postistinita vrsta, čija moć zavisi od stvaranja izmišljotina i verovanja u njih.” Kako stalno rastu i šire se do sad neviđenom brzinom po društvenim i klasičnim ’mainstream’ medijima, privukle su  značajnu pažnju i postale  izvor velike zabrinutosti. Nedavno sprovedeno istraživanje Masačusetskog instituta za tehnologiju je pokazalo da se lažne informacije i glasine šire „značajno brže, dalje, dublje i šire nego istina“, kao i da je lažnim sadržajima potrebno šest puta manje vremena da dopru do 1500 osoba nego što je potrebno istinitim.

 

Lažni sadržaji i informacije postale su briga ne samo za stručnjake i kreatore javnih politika već i za građane širom Evrope. Istraživanje Eurobarometra iz 2018. godine pokazuje da su građani Evropske unije zbog toga sve više zabrinuti i da oko 85% Evropljana smatra da su dezinformacije problem za demokratiju. A to je sasvim opravdano, imajući u vidu nesagledive posledice koje pogrešne informacije mogu da imaju, naročito po ranjive i nekonsolidovane demokratije. Prema Indeksu medijske pismenosti iz 2018. godine, Zapadni Balkan i Turska zauzimaju najnižu poziciju u odnosu na 35 evropskih zemalja, pri čemu Srbija i Crna Gora beleže pogoršanje rezultata u odnosu na prethodne godine.

 

Rezultati analize Regionalnog monitoringa medija u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji, koju je izradila CRTA, potvrđuju te nalaze: značajan procenat vesti objavljenih u ove četiri zemlje Zapadnog Balkana nema jasne izvore, niti citate, a karakteriše ih pristrasno izveštavanje. To su tipične osobine dezinformacija i lažnih vesti. Nalazi su pokazali da trećina vesti i medijskih izveštaja u Srbiji, najčešće obojenih proruskim, antievropskim ili antiameričkim porukama, nema navedene izvore (odnosno autori su nepoznati), dok skoro polovina članaka u Makedoniji sadrži neimenovane izvore.

 

Informacije u medijima i članci u kojima nije naveden izvor, ili koji sadrže citate neimenovanih izvora su naročito opasni kada se tiču tema u vezi sa politikom ili međunarodnim odnosima. Primera radi, izveštavanje medija u Srbiji je pretežno pozitivno kada se govori o Rusiji i pretežno neutralno kada se govori o Evropskoj uniji. Upravo se dezinformacijama može delotvorno uticati na javno mnjenje. Monitoring medija koji je CRTA u 2017. godini sprovela u oblasti međunarodnih odnosa je pokazao da su politika i vojna pitanja najčešće teme u člancima proruske i antiameričke orijentacije i da je većina članaka koji potencijalno sadrže lažne vesti obojena nekom vrstom antizapadnjačkog tona. U Srbiji se Rusija često smatra zemljom koja daje najveću podršku, dok manje od četvrtine građana prepoznaje da je Evropska unija jedan od najvećih donatora u zemlji. Međutim, u stvarnosti EU pruža najveću podršku, a odmah za njom Sjedinjene Američke Države kao i neke od evropskih zemalja pojedinačno, poput Nemačke ili Švedske. Javni imidž Rusije u Srbiji oblikuje i regionalna redakcija ruske državne novinske agencije Sputnjik, koja se nalazi u Beogradu, a čiji uticaj ne treba potcenjivati imajući u vidu bogat radio program, besplatne sadržaje i prisustvo na internetu. Ovaj tip jednostranog izveštavanja ima nažalost sve veći uticaj u formiranju javnog mnjenja.

 

Informacija predstavlja temelj na osnovu kog pojedinac razume stvarnost, što je čini jednim od ključnih elemenata funkcionalne demokratije. Uloga medija ovde je presudna: građani se oslanjaju na informacije dobijene putem medijskih kanala da bi oblikovali svoja mišljenja i stavove prema političkim akterima. Uz to, mediji igraju važnu ulogu u držanju vlade i izabranih predstavnika odgovornim za data obećanja i činjenja. Nažalost, ovaj ključni element demokratskog sistema je istovremeno sve krhkiji i neophodno je zaštititi ga. Pored toga što polarizuju društvo i povećavaju nepoverenje u demokratske institucije i aktere, dezinformacije doprinose i opštem opadanju poverenja u društvu.

 

Kako bi se izborile sa dezinformacijama, brojne zemlje eksperimentišu u pokušaju da razviju sveobuhvatni strateški pristup. Formiraju se radna tela pri Vladi, raspravlja se o novim propisima, a tehnološke kompanije pokreću nove inicijative. Međutim, do sveobuhvatnog rešenja se ne može doći bez dugoročne podrške pouzdanim medijima koji svoje izveštavanje baziraju na činjenicama – u kombinaciji sa efikasnim i pouzdanim inicijativama za proveru činjenica (fact-checking) – kao i sistemskom podrškom podizanju medijske pismenosti građana kroz prilagođene programe obuke namenjene naročito mladim generacijama. Edukacija građana, osposobljavanje ljudi da prepoznaju lažne vesti, i rad na vraćanju poverenja u ljude, političare, društvo i demokratske sisteme je ključ za prevazilaženje ovog trenda i  stvaranje društva otpornog na dezinformacije.

 

 

*  Tekst je u originalu objavljen na engleskom jeziku u publikaciji „Hybrid and Transnational Threats“ u izdanju Friends of Europe.

U subotu 22. decembra ističe mandat aktuelnom Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljubu Šabiću, a proces izbora novog Poverenika još nije pokrenut. Organizacije civilnog društva posvećene ostvarivanju vladavine prava, demokratije i ljudskih prava ponovo pozivaju nadležni skupštinski Odbor za kulturu i informisanje da što pre pokrene proces izbora novog Poverenika i javno nude predlog razrađenih kriterijuma za izbor kandidata.

Jedan od osnovnih zahteva je da se obezbedi kompetetivni proces izbora uz mogućnost učešća i praćenja zainteresovane javnosti. Predloženi su i načini provere da kandidati i kandidatkinje nisu povezani sa političkim strankama, da nisu kršili zakone, profesionalne standarde i pravila struke, kao i da imaju relevantno stručno znanje i iskustvo u oblasti zaštite podataka o ličnosti i pristupa informacijama od javnog značaja, kao i integriteta koji je neophodan za obavljanje kontrole i nadzora rada drugih državnih organa. Pored toga, predloženo je kako osigurati da proces bude javan, otvoren za sve zainteresovane građane i udruženja i da nadležan skupštinski Odbor osigura fer takmičenje.

Ceo predlog kriterijuma za izbor novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti možete naći na ovom linku. Predloge su sačinili Partneri za demokratske promene Srbija, Transparentnost Srbija, Share fondacija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Biro za društvena istraživanja (BIRODI) i Fondacija za otvoreno društvo Srbija.

Podsećamo, Odbor za kulturu i informisanje je na sednici održanoj 26. novembra odbio da razmatra inicijativu za hitno pokretanje transparentanog procesa izbora novog Poverenika, koju je potpisalo 70 organizacija civilnog društva, medija, predstavnika poslovne, stručne i naučne zajednice.  Za predlog je glasalo 5 članova Odbora, a preostalih 8 se nije izjasnilo.

 

Mislim da nema boljeg primera za ono što pravnici i politikolozi zovu “fasadna demokratija” od Srbije. Najjednostavnije objašnjeno, to je kada formalno postoje sve demokratske tekovine – podela vlasti, izbori, civilno društvo, a zapravo, u praksi, imate apsolutno gaženje svega toga. U ovom tekstu ću se posebno osvrnuti na lokalne izbore u Lučanima koji su održani 16. decembra na kojima sam bio nezavisni posmatrač ispred organizacije CRTA – Građani na straži. Ti izbori su paradigma gorespomenute – fasadne demokratije.

 

Sa ostalim kolegama i koleginicama posmatračima ustajem nešto pre 5h ujutro kako bismo svi, tačno sat vremena pre otvaranja biračkih mesta, stigli na svoje posmatračke pozicije i pratili celokupan izborni proces tog dana u Lučanima. Biračko mesto na koje sam bio raspoređen je bilo u selu, sat vremena udaljenom od Lučana, gde smo u prvoj brzini (zbog velike količine snega i lošeg puta) prelazili kilometre da stignemo. Dok smo se polako približavali, nekoliko vozila registarskih tablica iz Pančeva i Novog Sada su nam dolazila u susret. To je prva interesantna situacija tog dana, a obeležiće čitav izborni dan – ogroman broj vozila registarskih oznaka van Lučana krstari Dragačevom. Dolazim na svoje biračko mesto, članovi biračkog odbora, naravno, svi iz istog sela, svi se međusobno poznaju, neki su i u srodstvu. Atmosfera krajnje zanimljiva i ljudi jako prijatni. Lepo me ugostili, ponudili kafom i kolačima. Međutim, upravo od tada kreću i moja prva razočaranja u ono što zovemo – slobodni i fer izbori. Sa posebnim akcentom na ovo SLOBODNI.

 

Neprekidno, tokom čitavog prepodneva, džipovi sa registarskim oznakama Pančeva, Vršca  i  Novog Sada masovno dovoze ljude da glasaju. Uglavnom nemoćne i stare meštane sela. Po njih više od četvoro izlazi iz automobila i po obavljenom glasanju vraćaju se u vozilo koje ih odvozi kući. Pored toga, tokom čitavog dana, malo udaljen od biračkog mesta, stoji parkiran automobil sa dve osobe koje sede unutra i nešto beleže. Zamenik predsednika biračkog odbora na svakih oko sat vremena odlazi do tih kola i stupa u komunikaciju sa tim ljudima. Sve ovo posmatram i od ranog jutra shvatam da ovo neće biti slobodni izbori.

 

Glasanje bez lične karte, nekorišćenje UV lampe i spreja, javno glasanje, povremeni sukobi među članovima biračkog odbora, predizborni plakati oko biračkog mesta – sve ovo posmatram, beležim i ponovo razmišljam u sebi – da li je dovoljno da samo kažemo kako u Srbiji imamo izborni proces, a kako on izgleda, očigledno, manje je važno.

 

Takođe, u više navrata čujem od predstavnika biračkog odbora izjave poput – “Tako mi je naređeno”, “Zašto ovih petoro još nisu izašli da glasaju”, “Ne bismo mi proveravali ličnu kartu, al moramo zbog ovih posmatrača iz Beograda koji nas kontrolišu”… Negde pred kraj glasanja, sasvim diskretno, prilazi mi zamenik predsednika biračkog odbora i gotovo nečujno mi govori – “Molim te, znam da je bilo mnogo nepravilnosti, ali nemoj da nam poništiš glasanje”. Ova izjava me je naročito pogodila. Na stranu to što član biračkog odobra ne zna da posmatrači nemaju ovlašćenja da poništavaju izbore, čak ni da podnose prigovore. Ta rečenica je meni značila samo to da ovde nema slobodnih izbora, da ljudi nisu slobodni, da ne glasaju slobodno, i da sve mora da se desi kako je već tamo neko isplanirao, jer ako se ne desi, ko zna šta može da bude…

 

Na kraju glasanja, zatvara se biračko mesto i članovi biračkog odbora prebrojavaju glasove. Kao posmatrač, nemam pravo da se mešam u rad biračkog odbora, te stojim sa strane i samo posmatram proces brojanja. Dok su članovi biračkog odbora bili zaneseni glasovima, primećujem da neki ljudi počinju da se okupljaju ispred biračkog mesta. Neki stoje pored prozora i posmatraju brojanje. To sve izgleda jezivo. U tim trenucima mislim – samo neka sve prođe mirno i bezbedno. Dakle i ja, na kraju dana, zaboravljam na izborna pravila i procedure, jer pod tolikim pritiskom misli su samo o tome da se sve završi mirno i bez incidenata.

 

Završio se izborni dan. Rezultati su takvi kakvi su. Narod je odlučio. Na celokupan izborni dan broj prigovora na nepravilnosti je 0, što je dovoljan argument da neko kaže – izbori su prošli u fer i demokratskoj atmosferi.

 

 

Autor je član posmatračke misije CRTA – Građanin na straži.