Urušavanje i rušenje
Normalizovali smo da se javnim novcem ubijaju građani.
Kako drugačije objasniti to što dve nedelje nakon što je rušenjem dela železničke stanice ubijeno 14 ljudi, niko zbog toga još nije u pritvoru, a tužilaštvo je tiho i nevidljivo kao da ga nema i kao da se ništa ne dešava.
Za to vreme pritvoreni su građani koji s pravom protestuju, zahtevajući odgovornost za korupciju koja je dovela do toga da ljudi ginu na mestu koje postoji da bi im pružilo zaštitu i olakšalo život.
Sloboda podrazumeva odgovornost. Ali, nama građanima se ukida sloboda kako bi država mogla da bude što neodgovornija.
Normalizovali smo da je zapravo malo, nedovoljno građana koji vrište šta je s istragom, ko je priveden?
Normalizovali smo da javni medijski servis ne pita neprestano tužioca gde su osumnjičeni. Retko ko i zna ime tužioca zaduženog za ovaj, može li se reći, slučaj. Ili su rušenja postala pravilnost, „slučajna“ kao ono na Čuburi, ili namenska, kao ono u Savamali pod fantomkama.
Normalizovali smo da nam jedan čovek govori o svemu, kao da je sve baš o njemu i da svaku nacionalnu katastrofu (a smrt 14 ljudi to svakako jeste) tretira kao povod za referendum o njegovoj nepogrešivosti.
Crta odavno diže crvenu zastavicu zbog nekažnjivosti koja ruši integritet izbora. Naravno da je mnogo šokantniji, iako nije sasvim neočekivan, prizor nekažnjivosti koja ruši beton na glave ljudi.
Nisu daske trule samo u institucijama koje se navodno staraju o biračkom spisku, trule su i u onim koje su odgovorne za objekte koje svakodnevno koriste hiljade ljudi.
Tužioci koji ne gone zbog kupovine glasova i pritisaka na birače isti su kao tužioci koji treba da gone za smrt 14 ljudi.
Po važećim zakonskim propisima, vrlo je uzak krug lica neposredno odgovornih za rekonstrukciju objekta koja je mogla dovesti do urušavanja nadstrešnice: odgovorni projektant, tehnička kontrola, odgovorni izvođač i stručni nadzor radova.
Među navedenima sigurno se nalazi bar jedan osumnjičeni. Nejasno je zašto tužilac još nije naložio hapšenja osumnjičenih.
Javnost ima pravo da zna da li je tužilac našao bar jednog osumnjičenog.
Ako nije, javnost je s pravom uznemirena da istraga ne ide dobro, da se vreme koristi za uklanjanje tragova, uništavanje dokaza, dogovaranje iskaza…
Neka lica jesu pozvana da u svojstvu građana daju obaveštenja, ali nikome nije određeno zadržavanje iako se radi i o onima koji su na visokim položajima i mogli bi da utiču na svedoke i izmenu dokaza.
Podrivanje demokratije na koje ukazujemo godinama dovelo je do urušavanja države čija neodgovornost, nestručnost i netransparentnost sada već doslovno pada po nama.
Ako se tužilaštvo urušava pod težinom partijskih interesa, to ne znači da imamo jaku vlast nego slabu državu.
