POINT konferencija (Political Accountability and New Technologies) , osma po redu, održava se ove godine u Sarajevu i u okviru više od 30 panela i radionica, ugostiće stručnjake i predstavnike organizacija civilnog društva širom Balkana, koji  koriste nove tehnologije u zagovaranju odgovornog, transparentnog i sigurnog društva. Govornici će diskutovati o aktuelnim političkim pitanjima i angažovanju civilnog društva.

U okviru prvog panela, Ivana Markulić ispred organizacije CRTA, zajedno sa Blerinom Ramaj iz organizacije Open Data Kosovo, Milicom Kovačević iz Centra za Demokratsku Tranziciju iz Crne Gore, Danirom Karović iz U.G. “Zašto ne” iz Sarajeva,  Sarom Malosmani iz organizacije Mjaft! iz Albanije, i Milom Josifovskom iz Fondacije Metamorphosis iz Makedonije, otvorile su konferenciju i poželele dobrodošlicu svim učesnicima.

„Zemlje Zapadnog Balkana mogu mnogo naučiti jedna od druge, jer se svi susrećemo sa istim društvenim i institucionalnim izazovima. ActionSEE program je primer kako se organizacije mogu još intenzivnije umrežiti. Jedino zajedničkim radom i međusobnom podrškom možemo stvoriti promene i učiniti društvo boljim“, izjavila je Ivana Markulić.

POINT 8.0 konferenciju organizuje mreža organizacija civilnog društva ActionSEE koju čine U.G. “Zašto ne” iz Sarajeva; CDT (Centar za demokratsku tranziciju) iz Crne Gore; CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost) iz Srbije, Fondacija Metamorphosis iz Makedonije u saradnji sa NED-om (National Endowment for Democracy); BTD-om (The Balkan Trust for Democracy); TechSoup Fondacijom iz Poljske, Ambasadom SAD-a u BiH,  mrežom Digital Communications, mrežom Outriders iz Poljske, organizacijom GONG iz Hrvatske, mrežom TransparenCEE, i fondacijom Friedrich Naumann Stiftung.

POINT  nastoji da bude platforma za civilno društvo u korišćenju novih tehnologija – alat za edukaciju o korišćenju novih tehnologija i socijalnih mreža; forum za razmenu mišljenja i iskustava; inkubator za razvoj ideja, projekata i strategija; virtualno mesto za umrežavanje i informisanje svih socijalno svesnih korisnika interneta; kao i socijalna mreža za upoznavanje i traženje partnera i saradnika i izgradnju koalicija.

Prenos svih panela možete pratiti ovde.

 

Freedom House kao svetska nezavisna organizacija, za 2018.godinu objavila je da je status Srbije iz slobodne promenjen u zemlju sa ograničenom slobodom.  Svedoci smo prilično značajne i brze centralizacije moći u rukama jedne grane vlasti, tj. izvršne vlasti, kao i zatvaranja institucija pred javnim interesom. Institucije u Srbiji i mehanizmi koji su osmišljeni kako bi štitili građane i javni interes, u stvari služe nekim drugim uticajima“, izjavio je Raša Nedeljkov programski direktor Centra za istraživanje, odgovornost i transparentnost (CRTA) i otvorio drugi dan međunarodne konferencije „Civilno društvo za odgovornu vlast“ u Beogradu.

Predsednik Upravnog odbora Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobodu Filipe Markeš rekao je da demokratija prolazi kroz krizu i da je pitanje koju reformu primeniti kako bi ona postala bolja. „Sudska vlast je najranjivija od sve tri grane vlasti i  treba je štiti, jer bez nezavisnog sudstva koje će štiti pojedinačna prava građana demokratija nije moguća”, istakao je Markeš.

Govorilo se i o problematičnoj medijskoj situaciji u Srbiji, gde mediji sve češće predstavljaju odskočne daske za lične interese nosilaca moći.  „Mediji su napustili svoju publiku, a to su građani i građanke Srbije. Zato su građani izgubili poverenje i oslonac, što rezultira činjenicom da ne osećaju potrebu da brane medije. Nekadašnju značajnu ulogu medija kao četvrtog stuba demokratije, već dugi niz godina zamenila je uloga prvog stuba vlasti ”, izjavila je Danica Vučenić.

„Srbija mora postati svesna da jedino ako građani pokažu volju i interesovanje da promene institucije i obezbede vladavinu prava to će biti i ostvareno, jer država postoji zbog građana, a ne građani zbog države”, naglasio je Florian Biber, koordinator Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) i profesor u Centru za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu.

Posebna pažnja bila je usmerena na izmenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. „Pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji nije bio loš, ali bolje je zadržati stari zakon u toj oblasti nego usvajati nova rešenja koja nisu u skladu sa demokratskim vrednostima, jer predviđaju da privredna društva koja se finansiraju iz budžeta ne moraju da dostavljaju tražene podatke”, ocenio je Primož Vehar viši savetnik SIGMA iz Slovenije.

Konferencija je zatvorena panelom u okviru koga su učesnici predstavili svoje zaključke do kojih su došli kroz radne grupe, pokrivajući pet različitih tema značajnih za razvoj demokratije: kontrolna i zakonodavna uloga Parlamenta, uloga i uticaj nezavisnih institucija, proces ustavnih promena, slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštita javnog interesa i medijski pluralizam.

Novak Pešić programski koordinator Crte je istakao da građani više nemaju pristup parlamentu kroz mehanizme koji su ranije postojali i da je  potrebno stvoriti jače veze među poslanicima i građanima, kao i povratiti međusobno poverenje. Takođe, viša savetnica za analizu javnih politika A11 inicijative za ekonomska i socijalna prava Milica Marinković, dodala je da je potrebna bolja saradnja i povezanost institucija i građana,  kao i veća transparentnost kada je u pitanju unutrašnji rad institucija.

Zamenica predsednika Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja Vida Petrović Škero je naglasila da je apsolutno neophodna šira promena ustava, jer ako se samo deo ustava menja, to ne donosi sklad. Zlata Đorđević kao projektna koordinatorka Transparentnosti Srbija je dodala da bi Poverenik u svojstvu nezavisne i odgovorne institucije, trebalo da ima i inspekcijska ovlašćenja, kao i ovlašćenje da  pokreće prekršaje, sankcije i kazne.

Panel je završen osvrtom na medijsku scenu u okviru koga je izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije Ivana Stevanović, izjavila da spona između građana i javnih medijskih servisa nije funkcionalna u ovom trenutku, a da je neophodno definisanje medijskog pluralizma u smislu medijskog sadržaja koji nije dovoljno utemeljen u zakonu.

Međunarodna konferencija je okupila preko stotinu domaćih i regionalnih stručnjaka. Na skupu su predstavljeni i nalazi pet istraživanja u različitim oblastima. Konferencija je deo projekta koji CRTA sprovodi zajedno sa Transparentnost Srbija, Centrom za pravosudna istraživanja, Fondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu.

 

Celokupni snimak prvog panela možete pogledati ovde.

„Demokratiju treba shvatiti kao kretanje, kao jedan proces, a ne kao monolit. Svi koji pokušavaju da se približe idealu demokratskog sistema zapadaju u frustraciju, jer smatraju da je neće dostići kao takvu. Do jake i stabilne demokratije ima mnogo stepenica i koraka, jer demokratija je napredak“, izjavio je Dušan Reljić šef briselske kancelarije  iz Nemačkog instituta za međunarodnu saradnju i bezbednost i time otvorio konferenciju „Civilno društvo za odgovornu vlast“.

Prvi dan konferencije započet je panelom „Demokratija: jedina igra u gradu?“, u okviru koga su se govornici Marika Đolai – konsultatkinja za međunarodni razvoj i politička analitičarka za Zapadni Balkan i Evroaziju, Srđan Cvijić – viši analitičar javnih politika Instituta za evropske politike Fondacije za otvoreno društvo, Jovana Marović – izvršna direktorka Politikon mreže i Dušan Reljić – šef briselske kancelarije Nemački institut za međunarodnu saradnju i bezbednost, složili da je opalo poverenje u organizacije civilnog društva, da je potrebno da se radi direktno sa građanima, kao i da do 2025. godine institucije treba da budu nezavisne, a mediji slobodni, pri čemu fokus treba pomeriti sa donošenja na sprovođenja zakona.

„Ideja ovog okupljanja je da nakon širokog kruga konsultacija, dođemo do okvira koji može poslužiti da shvatimo kakvo demokratsko društvo želimo i to u perspektivi za 2025.godinu. Zato ćemo govoriti o receptu za demokratiju, o kreiranju dijaloga i pokušati da pokrenemo što više tema koje se tiču razvoja demokratskog društva. Takođe, u okviru ove inicijative, analizirali smo stanje demokratije kroz pet oblasti, što je dodatno doprinelo razumevanju problema i izazova sa kojima se demokratija danas suočava“, izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka Crte.

Konferencija je deo inicijative, koju CRTA sprovodi zajedno sa četiri partnerske organizacije –  Transparentnost Srbija, Centrom za pravosudna istraživanja, Fondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu.

Glavne teme diskusija tokom dvodnevne konferencije su savremeni izazovi koji utiču na smanjenje kvaliteta demokratije – poput narušavanja nezavisnosti pravosuđa, opadanja kvaliteta rada parlamenta, pogoršanja položaja nezavisnih organa, kršenja slobode medija i ograničavanja prava na informacije od javnog značaja.

Cilj konferencije je da pokrene dijalog u vezi sa aktuelnim stanjem demokratije u Srbiji, regionu i Evropi, sa namerom da se razviju preporuke za prevazilaženje postojećih problema. Skup okuplja predstavnike civilnog društva, akademske zajednice, eksperte iz oblasti javnih politika, sudije, novinare, predstavnike  javnih institucija i međunarodne zajednice koji su spremni da aktivno zagovaraju demokratsku i odgovornu javnu vlast.

U okviru drugog panela „Stanje demokratije u Srbiji“,  Tara Tepavac ispred Crte, Danilo Ćurčić – programski koordinator A11 Inicijative za ekonomska i socijalna prava, Vida Petrović Škero – zamenica predsednika Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja, Nemanja Nenadić – programski direktor Transparentnosti Srbija i Rade Đurić ispred Slavko Ćuruvija fondacije, predstavili su najveće neregularnosti koje utiču na razvoj i jačanje demokratskog sistema u Srbiji.

Ukazano je na to da je republički parlament u potpunosti u rukama izvršne vlasti, da je donošenje zakona po hitnoj proceduri postala ustaljena praksa, kao i da se primećuje znatan izostanak debate, javnog slušanja a i podnošenje brojnih amandmana na zakone i u postavljanju poslaničkih pitanja.

Zatim, istaknuto je da u pisanju amandmana na Ustav u oblasti pravosuđa, „prvi put u istoriji Srbije“ nisu učestvovali eksperti, da se zapravo ne zna ko ih je pisao, osim da je to urađeno u Ministarstvu pravosuđa.

Takođe, Parlament nije zainteresovan za saradnju sa nezavisnim institucijama i od 2014. ne razmatra njihove izveštaje o radu, niti prihvata njihove predloge zakona.

Aktuelna tema oko izbora Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je još jednom pokazala svoj značaj, jer je istaknuto da su određene izmene Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja vrlo sporne, jer tim izmenama Povereniku prestaje mogućnost da državnim organima izriče novčane kazne zbog nepoštovanja rešenja te institucije.

Zaključak ovih analiza završen je celokupnim pregledom medijske sfere u Srbiji u kojoj izostaje ozbiljan nadzor kontrole rada medija i obezbeđivanja medijskog pluralizma od strane Ministarstva kulture, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i REM-a.

Treći panel je okupio već pomenute stručnjake koji su zajedno sa Ivanom Jovanovićem – šef deska u Blicu, izneli svoje zaključke i neophodne mere koje bi trebalo preduzeti kako bi se ostvarili zamišljeni ciljevi u kreiranju demokratskog društva.

Zaključci prvog dana biće detaljnije razmatrani u okviru pet radnih grupa tokom drugog dana konferencije, sa ciljem da  se različiti predlozi i perspektive uključe u finalni izveštaj sa konferencije o stanju demokratije.

Centar za istraživanje, odgovornost i transparentnost (CRTA) organizuje konferenciju “Civilno društvo za odgovornu vlast”, koja se održava 4. i 5. februara 2019. godine u Hotelu Metropol u Beogradu. Konferencija je deo projekta koji CRTA sprovodi zajedno sa četiri partnerske organizacije, Transparentnost Srbija, Centrom za pravosudna istraživanja, Fondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu.

 

Održavanjem konferencije želi se podstaći otvoren,  participativan  i  na  činjenicama  zasnovan  dijalog  o  javnim politikama koje se tiču tema od ključnog značaja za procese demokratizacije i evropeizacije. Poseban fokus biće usmeren ka identifikovanju stanja demokratije u Srbiji, faktora koji utiču na opadanje njenog kvaliteta, kao i iskustvima iz uporedne prakse, kako bi se podstakao razvoj novih narativa o demokratiji.

 

Savremeni  izazovi  koji  doprinose  smanjenju  kvaliteta  demokratije  u  Srbiji  –  poput  narušavanja  nezavisnosti pravosuđa  putem  ustavnih  promena,  opadanja  kvaliteta  rada  parlamenta,  pogoršanja  položaja  nezavisnih  organa, kršenja slobode medija i prava na  informacije od javnog značaja – biće glavne teme diskusije. Vodeći se nalazima istraživanja  sprovedenih  u  okviru  ovog  projekta,  želimo  da  pokrenemo  dijalog  u  vezi  sa  aktuelnim  stanjem  sa namerom da razvijemo preporuke za prevazilaženje problema u ovim oblastima.

 

Ko brani demokratiju? Kako  je možemo odbraniti,  i šta  preporučiti institucijama i kreatorima javnih politika? Cilj  ove konferencije jeste da okupi različite aktere u potrazi za ovim ne tako jednostavnim odgovorima, uključujući predstavnike civilnog društva i akademske zajednice, sudije, novinare, eksperte iz oblasti javnih politika, predstavnike javnih institucija i međunarodne  zajednice  kako  iz  Srbije,  tako  i širom  Evrope,  koji  su  spremni da  aktivno  zagovaraju demokratsku  i odgovornu javnu vlast.

 

Konferencija  će  biti  podeljena  u  dva  dela,  sa  prvim  delom  koji  će  prvog  dana  uključiti  učesnike  u  dijalog  o  stanju demokratije, identifikovati ključne probleme i ponuditi moguće pristupe za podršku odgovornoj vlasti. Zaključci sa prvog dana biće  detaljnije razmatrani  u okviru  pet radnih grupa tokom drugog  dana konferencije, sa ciljem da  se različiti predlozi i perspektive uključe u finalni izveštaj sa konferencije o stanju demokratije.

 

Da li želite da naučite više o osnovnim pojmovima vezanim za politički i izborni sistem Srbije i kako se usvajaju zakoni, šta sadrže važeće parlamentarne procedure i kako se primenjuju u praksi? Da li želite da saznate više o tome kako funkcionišu nezavisne institucije i sudstvo ali i da naučite da pišete predloge javnih politika? Da li želite da se usavršavate i napredujete u oblastima svojih interesovanja uz mentorsku podršku? Ukoliko želite, prijavite se na konkurs za ,,Akademiju demokratije”.

Program je namenjen studentima diplomskih/postdiplomskih studija,  mladim aktivistima političkih partija, aktivistima organizacija civilnog društva i novinarima (uključujući i studente novinarstva).

Dvosemestralni program biće održan u periodu od oktobra 2018. do aprila 2019. godine i obuhvata:

 

PRIJAVLJIVANJE

Konkurs je otvoren od 15. avgusta i traje do 15. septembra 2018. godine.

 

Kompletan tekst konkursa možete pogledati ovde.

U okviru Inicijative Otvoreni parlament, Centar za istraživanje transparentnost i odgovornost (CRTA)
uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, upisala je  drugu generaciju polaznika “Škole demokratije”.

 

 

U „Školi demokratije“ polaznici će se upoznati sa osnovnim pojmovima vezanim za politički i izborni sistem Srbije, kako se usvajaju zakoni, šta sadrže važeće parlamentarne procedure i kako se
primenjuju u praksi. Saznaće više o omladinskoj politici, ljudskim pravima i rodnoj ravnopravnosti ali i naučiti da pišu predloge javnih politika.

 

 

Program je namenjen studentima diplomskih/postdiplomskih studija, mladim aktivistima političkih partija, aktivistima organizacija civilnog društva i novinarima (uključujući i studente novinarstva).

 

 

Tri modula predavanja, koji će biti održani tokom oktobra i novembra 2017. godine, obuhvataju:

 

Ukupno 20 polaznika učestvuje u programu (5 studenata, 5 aktivista organizacija civilnog
društva, 5 aktivista omladine političkih partija i 5 novinara)

 

 

Cilj inicijative „Otvoreni parlament“ je povećanje javnosti rada parlamenta, informisanje građana o
radu parlamenta i uspostavljanje redovne komunikacije između građana i njihovih izabranih
predstavnika.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) , organizovala je sastanak “Partnerstvo za otvorenu upravu u lokalnim sredinama“ u Maloj sali Skupštine Grada Vranja. Ovaj sastanak organizovali smo uz podršku uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

 

Sastanak je namenjen predstavnicima lokalnih samouprava u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu, kao i udruženjima građana, u cilju predstavljanja inicijative „Partnerstvo za otvorenu upravu“ i aktuelnog Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu u Srbiji. Na sastanku će biti predstavljena konkretna rešenja iz oblasti delovanja lokalnih vlasti, informisanja građana, fiskalne transparentnost, dostupnosti javnih usluga građanima i otvorenih podataka.

 

Kroz razgovor o mogućnostima primene predstavljenih rešenja i različitim iskustvima i primerima dobre prakse diskusija će biti usmerena na značaj saradnje između institucija i civilnog društva na unapređenju mehanizama otvorene uprave na lokalnom nivou.

 

Uvodna obraćanja su održali:

 

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), organizovala je sastanak “Partnerstvo za otvorenu upravu u lokalnim sredinama“ u Svečanoj sali Skupštine grada Užica. Ovaj sastanak organizovali smo uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

 

Sastanak je namenjen predstavnicima lokalnih samouprava u Zlatiborskom okrugu, kao i udruženjima građana, u cilju predstavljanja inicijative „Partnerstvo za otvorenu upravu“ i aktuelnog Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu u Srbiji. Na sastanku će biti predstavljena konkretna rešenja iz oblasti delovanja lokalnih vlasti, informisanja građana, fiskalne transparentnost, dostupnosti javnih usluga građanima i otvorenih podataka.

 

Kroz razgovor o mogućnostima primene predstavljenih rešenja i različitim iskustvima i primerima dobre prakse diskusija je bila usmerena na značaj saradnje između institucija i civilnog društva na unapređenju mehanizama otvorene uprave na lokalnom nivou.

 

 

Uvodna obraćanja su održali:

 

 

 

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), organizovala je sastanak „Partnerstvo za otvorenu upravu u lokalnim sredinama – predstavljanje Modela akcionog plana“  u Multimedijalnoj sali Skupštine grada Zrenjanina. Ovaj sastanak organizovali smo uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

 

Sastanak je namenjen predstavnicima lokalnih samouprava u Srednjebanatskom okrugu, kao i predstavnicima gradskih uprava Novog Sada i Pančeva. Cilj sastanka je predstavljanje Modela lokalnog akcionog plana za Partnerstvo za otvorenu upravu (MLAP POU) predstavnicima lokalnih samouprava i prikupljanje komentara i predloga za unapređenje modela, ali i konkretnih predloga mera/aktivnosti koje se mogu naći u MLAP-u.

 

Udruženje CRTA je uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, pokrenula inicijativu Partnerstva za otvorenu upravu (POU) na lokalnom nivou u junu 2017 čiji je cilji da se stvori osnov za lokalni doprinos i angažovanje lokalnih samouprava u kreiranju lokalnih akcionih planova zajedno sa civilnim društvom.

 

U tom smislu, CRTA je održala dva radna sastanka sa predstavnicima lokalnih samouprava u Vranju (29. juna 2017.) i Užicu (07. jula 2017.) u cilju predstavljanja POU inicijative i pronalaženja efikasnih rešenja koja se mogu primeniti u radu lokalnih samouprava.

 

Na osnovu prikupljenih dobrih praksi iz regiona i sveta, kao i na osnovu prikupljenih komentara sa održanih radionica, CRTA je i 20.septembra 2017. godine u Zrenjaninu predstavila MLAP, kao i Uputstvo za izradu u cilju prikupljanja mišljenja i komentara predstavnika lokalnih samouprava i civilnog društva Mačvanskog i Sremskog okruga.

 

Na sastanku su predstavljena i konkretna rešenja iz oblasti delovanja lokalnih vlasti koja se mogu naći u Lokalnom akcionom planu za Partnerstvo za otvorenu upravu iz oblasti  informisanja građana, fiskalne transparentnosti, dostupnosti javnih usluga građanima i otvorenih podataka.

 

Uvodna obraćanja su održali:

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), organizovala je događaj “Partnerstvo za otvorenu upravu u lokalnim sredinama – predstavljanje Modela akcionog plana“ u Hotelu ‘Sloboda’ u Šapcu. Ovu prezentaciju organizovali smo uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

 

Događaj je namenjen predstavnicima lokalnih samouprava, medija i organizacijama civilnog društva u Mačvanskom i Sremskom okrugu. Cilj događaja je predstavljanje Modela lokalnog akcionog plana za Partnerstvo za otvorenu upravu (MLAP POU) predstavnicima lokalnih samouprava i organizacijama civilnog društva kao i prikupljanje komentara i predloga za unapređenje modela, ali i konkretnih predloga mera/aktivnosti koje se mogu naći u MLAP-u.

 

Udruženje CRTA je uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, pokrenula inicijativu Partnerstva za otvorenu upravu (POU) na lokalnom nivou u junu 2017 čiji je cilji da se stvori osnov za lokalni doprinos i angažovanje lokalnih samouprava u kreiranju lokalnih akcionih planova zajedno sa civilnim društvom.

 

U tom smislu, CRTA je održala tri radna sastanka sa predstavnicima lokalnih samouprava u Vranju (29. juna 2017.) Užicu (07. jula 2017.) i Zrenjaninu (20.septembra 2017.) u cilju predstavljanja POU inicijative i pronalaženja efikasnih rešenja koja se mogu primeniti u radu lokalnih samouprava.

 

Na osnovu prikupljenih dobrih praksi iz regiona i sveta, kao i na osnovu prikupljenih komentara sa održanih radionica, CRTA je i 05.10.2017. godine u Šapcu predstavila MLAP, kao i Uputstvo za izradu u cilju prikupljanja mišljenja i komentara predstavnika lokalnih samouprava i civilnog društva Mačvanskog i Sremskog okruga.

 

Na sastanku su predstavljena i konkretna rešenja iz oblasti delovanja lokalnih vlasti koja se mogu naći u Lokalnom akcionom planu za Partnerstvo za otvorenu upravu iz oblasti  informisanja građana, fiskalne transparentnosti, dostupnosti javnih usluga građanima i otvorenih podataka.

 

Uvodna obraćanja su održali: