Šuplji Dosije NVO; laži, besmislice i demodirana paranoja

Druga epizoda serijala Dosije NVO, koji se po potrebi pojavljuje, emitovana ja 27. maja 2025. na televizijama Prva i B92, pod naslovom “Efekat crnog labuda”. Nepuna 63 minuta audio-vizuelnog sadržaja (teško je identifikovati formu i žanr) proizveo je Centar za društvenu stabilnost. Nema ničeg stvarno novog u nabacanim klevetama.  Ipak, u Srbiji raste represija, a jedna ranija medijsko-propagandna ofanziva na Crtu nagovestila je upad policije u našu kancelariju. 

Gledali smo da vi ne biste morali. 

Crta se prvi put vizuelno pojavljuje u 8. minutu i 56. sekundi. 

U kadru je naš sajt, tj. stranica na kojoj najviše prostora zauzima objava  („Raste nezadovoljstvo vlašću; natpolovična podrška studentima“) od 23. aprila ove godine. Reč je o rezultatima istraživanja javnog mnjenja koje smo sproveli, poštujući sve profesionalne standarde – na dovoljno velikom, reprezentativnom uzorku za Srbiju, ne navodeći ispitanike na bilo koji odgovor. Istraživanje smo sproveli  za sopstvene potrebe, odnosno zarad objektivnog informisanja javnosti o dominantnim stavovima i raspoloženju građana o aktuelnim društvenim pitanjima. 

Tekst u off-u koji prati tu sliku kaže (boldovan deo za koji je naš sajt poslužio kao „pokrivalica“): Reč je o pažljivo osmišljenoj agendi, mreži interesa čiji je glavni cilj da oblikuje javno mnjenje, diskredituje legitimno izabranu vlast i kroz institucije građanskog društva podriva osnove političke nezavisnosti zemalja u kojima deluje. 

• Ispis CRTA pojavljuje se na ekranu i dok glas naratora govori da je „u Srbiji rad stranih službi podeljen kroz delovanje u tri faze, odnosno kolone“.
• Ubrzo narator i pomene prvi put Crtu, u 12. minutu i 33. sekundi: U ovoj epizodi posebna pažnja biće usmerena upravo ka analizi rada istraživačke mreže nevladinih organizacija koje za svoj krajnji cilj imaju pripremu terena za nastupanje poslednje operativne grupe – gerile na ulicama. Istraživačka obaveštajno- manipulativna mreža sastavljena je od niza manjih organizacija kojima upravljaju i rukovode tri najveće: Birn, Krik i Crta. 

 

Prerano osnovani

Deo sadržaja koji je direktno posvećen Crti počinje u 37. minutu i 54. sekundi. 

Naracija kaže: Crta od svog osnivanja važi za glavnu operativno-istraživačku organizaciju koja za cilj ima kreiranje pogodnog tla za sprovođenje obojene revolucije. 

Crta je osnovana pre više od 20 godina, u vreme kada Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka nisu bili na vlasti i kada spin o obojenoj revoluciji nije bio popularan u Srbiji.

Dalje se „precizira“ da je Crti cilj „konstruisanje civilnog društva po meri bezbednosnih službi Bajdenove administracije u SAD-u i Velike Britanije“. 

Crta je bila aktivna i znatno pre nego što je predsednik SAD postao Džo Bajden. Nije, naravno, starija od Velike Britanije, ali odgovorno tvrdimo da nikada, ni organizacije, ni kao pojedinci, nismo sarađivali ni s jednom bezbednosnom službom – stranom ili domaćom. Nije na nama da, u tom smislu, dokazujemo svoju nevinost. Na autorima ovog sadržaja je da dokažu da se, kako nas praktično optužuju, bavimo špijunažom.  

Navodi se da „partnerske organizacije poput Krika i Birna i mediji United grupe imaju zadatak da Crtu predstave kao zlatni standard i apsolutni autoritet kada su u pitanju ocene društveno-političkih procesa u našoj zemlji, a na prvom mestu izbora“. 

Istina je da imamo korektnu saradnju s Krikom, Birnom i medijima United grupe. Nije nam, međutim, poznato da je bilo ko od navedenih dobio zadatak (od koga?) da nas glorifikuje. Informacije i analize koje delimo posredstvom N1 televizije, na primer, rado bismo podelili i s drugim medijima, pre svega Javnim medijskim servisom građana Srbije, RTS-om. 

Prestali smo da brojimo godine koje su prošle od kada nas je RTS pitao bilo šta. Ne računa se to što smo se pojavili kao „zagonetni pojam“ u  popularnom kvizu Slagalica. Nešto drugačiji tretman imamo od RTV-a, pokrajinskog javnog servisa. U više navrata predstavnici Crte gostovali su u emisiji „Pravi ugao“, u profesionalno vođenom razgovoru. 

RTS nas ignoriše uprkos čestim izborima u Srbiji i činjenici da po međunarodnim standardima organizujemo najveću građansku posmatračku misiju. Za razliku od RTS-a, neki od najuglednijih svetskih medija redovno nam se obraćajui, posebno kada se u Srbiji odvijaju izbori: BBC, New York Times, Guardian, ZDF, RAI, Le Mond, Financial Times, Arte… spisak je dug. 

Na naše nalaze se poziva i ODIHR, Kancelarija za demokratiju i ljudska prava OEBS-a, koja takođe posmatra izbore u Srbiji. Činjenica je da su naše ocene izbornog procesa obično oštrije nego one koje daje ODIHR; mi nismo diplomatska , međunarodna organizacija, mi smo građani ove zemlje koji su direktno zainteresovani da njihova izborna volja bude poštovana i da možemo da glasamo slobodno, te da nam glasovi budu prebrojani pošteno. 

Veliki je broj domaćih medija u kojima se često pominjemo, ali na sličan način kao i u ovom Dosijeu NVO; ne postavljaju nam pitanja, ne prenose naše nalaze i argumente, nego smo samo izloženi klevetama, neargumentovanim optužbama i govoru mržnje. 

 

Ko radi s obaveštajcima? 

• Rečeno je da smo „zavisni od novca i logistike zapadnih obaveštajnih službi. 

Ta tvrdnja vizuelno je pokrivenima kadrom u kojem se vidi dao našeg sajta na kojem su, u duhu transparentnosti koju zagovaramo, objavljeni logotipi stranih donatora čiju finansijsku podršku imamo ili smo je nekad imali. Tu nema nijedne obaveštajne službe. Mnogi od naših donatora pružaju finansijsku podršku i državnim institucijama u Srbiji. 

Vlast i njoj bliski mediji već godinama nam lepe etiketu stranih plaćenika i stvaraju utisak da „plivamo u parama“. Zbog toga smo posebno ponosni i srećni da je, uprkos takvoj propagandi, veliki broj građana Srbije spreman i finansijski da podrži naš rad. 

Upravo smo zahvaljujući velikim delom donacijama građana, zatvorili finansijsku konstrukciju za posmatranje lokalnih izbora 8. juna u Zaječaru i Kosjeriću. Drugim rečima, pokrićemo troškove prevoza i ishrane posmatrača, telefonske račune, troškove kol centra, štampanja neophodnih materijala itd. 

• Targetirani su i neki od pojedinaca koji čine Crtu. Ipak, treba na ulici neko da prepozna lica koja rade protiv „suverenosti Srbije“. Nakon izlistavanja imena i likova rukovodilaca Crte, na ekranu se pojavljuje naš slajd s nalazima istraživanja javnog mnjenja, uz materijalno i gramatički pogrešan ispis: LAŽNO ISTRAŽIVANJE CRTE, DECEMBAR 2024.!

U pitanju su podaci o stavu građana o savetodavnom referendumu o poverenju predsedniku, koji je prošle godine sam predsednik predlagao. Objavili smo da većina građana ne bi podržala predsednika na takvom referendumu. Na osnovu čega se zaključuje da je taj podatak lažan ili da je „lažno istraživanje“? Referendum nije održan. Da li mi sada možemo zaključimo da je predsednik, u stvari, verovao u naše nalaze i zbog toga odustao od sopstvene ideje? 

• Kaže se da je „prilikom sprovođenja aktivnosti na samom terenu pažnja usmerena na stvaranje broja angažovanih lica kroz stvaranje piramidalnog komandnog lanca“. Teško je razumeti šta je pisac hteo da kaže, ali „piramidalni komandni lanac“ upućuje prosto na pokušaj da se opseni prostota. 

Da, Crta ima dosta saradnika „na terenu“, naročito kada je u toku posmatranje izbora. U tome nema ničega nezakonitog. Navedeno je da imamo više od 3.500 posmatrača, ali to nisu podaci koje, kako je mistifikatorski rečeno, „poseduje Centar za društvenu stabilnost“, nego podaci koje smo po završetku jedne od posmatračkih misija mi objavili. Proizvodi se utisak velikih istraživačkih napora tamo gde ih nema. 

 

Svuda vide pare 

• Objašnjava se dalje da je „druga grupa aktivnosti usmerena na diskreditaciju rada najvišeg zakonodavnog tela, Narodne skupštine Republike Srbije“. 

Činjenica je da pomno pratimo i analiziramo rad Narodne skupštine, kao ključne demokratske institucije, koju čine izabrani predstavnici nas građana. Prečesto smo zapanjeni načinima na koje parlament sam sebe diskredituje i o tome obaveštavamo javnost. Kao i većina građana ove zemlje, želeli bismo da najviše predstavničko i zakonodavno telo ima autoritet i dostojanstvo, da služi interesima građana, između ostalog, i kroz kontrolu rada izvršne vlasti.

• Sledi pozivanje na „podatke iz revizorskih izveštaja od 2011. do 2018. godine“ (dakle, autori Dosijea NVO sami sebi skaču u usta navodeći godine koje prethode uspostavljanju vlasti koju brane od Crte i obojene revolucije). 

Navode se netačni, astronomski iznosi novca koji su se slili u Crtu. Jasno je da velikom broju građana Srbije, koji jedva spajaju kraj s krajem, dovoljno spomenuti takve svote, van bilo kakvog konteksta, pa da osete averziju prema onima koji raspolažu tolikim novcem. To je namera takvog lažiranja podataka. 

Podsećamo da je pre nekoliko meseci Uprava kriminalističke policije češljala finansijsku dokumentaciju Crte i da smo joj predali više hiljada stranica kopiranih računa i drugih dokumenata. Ne mislimo da nas u postojećim okolnostima to što su nam papiri čisti štiti od daljeg progona, ali smo sasvim sigurni da bi mnogi od nas već bili iza rešetaka da su nam otkrivene bilo kakve finansijske malverzacije.

• O Crti govore neke od najmoćnijih figura vlasti – Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine,  i Miloš Vučević, predsednik Srpske napredne stranke. Oboje bivši premijeri. 

Ana Brnabić kaže da je „ovo što imamo danas“ u velikoj meri proizvod dugogodišnjeg rada Crte i drugih organizacija na stvaranju konfuzije i ukidanju granice između laži i istine. 

Nismo ni očekivali da će „ovo što imamo danas“, odnosno duboku društveno-političku krizu, prepoznati kao posledicu sistemske korupcije koja je i doslovno počela da ubija ljude. Nisu se studenti i građani pobunili zato što ih je Crta na to pozvala nego zato što su shvatili da su i sami mogli da se nađu pod novosadskom nadstrešnicom. 

Miloš Vučević govori o borbi između Trampa i „levo-liberalnog“ Brisela. 

To je, u stvari, stvaranje konfuzije i odvraćanje pažnje građana sa činjenice da nisu ni Tramp, ni Brisel , ni Crta razbili vilicu jednoj studentkinji, zbog čega je, na koncu, Vučević dao ostavku na premijersku poziciju. On dobro zna da su to počinili nasilnici iz stranke koju predvodi i koje sada, kao i predsednik države, pokušava da prikaže kao nedužne žrtve “odmetnutog” pravosuđa. 

 

Kako to protiv nasilja? 

• Kaže se da „zapaženu ulogu Crta uzima i u demonstracijama Srbija protiv nasilja“. 

Ne krijemo da smo kao pojedinci učestvovali u demonstracijama. Ne krijemo ni da smo kao organizacija kritikovali tezu vlasti da „sistem nije zakazao“ i da ubistva u „Ribnikaru“, Duboni i Malom Orašju treba da se prepuste zaboravu kao nesrećne slučajnosti. 

Posebno smo se zalagali za formiranje skupštinskog Anketnog odbora koji bi se bavio sistemskim propustima usled kojih takve tragedije nisu sprečene. Pošto je vlast uspela da sabotira tu ideju, uložili smo napor da pokrenemo inicijativu Majska platforma, oko koje se okupio veliki broj stručnjaka iz raznih oblasti, s namerom traženja efikasnog društvenog odgovora na sveprisutno nasilje. 

Kaže se da smo se bavili „profilisanjem onih koji su na demonstracijama učestvovali“. Da smo „delili upitnike učesnicima protesta“. To je tačno. Širili smo bazu građana koji, kao i mi, ne pristaju na nasilje i na neodgovornost institucija. 

Kaže se i da smo „nesumnjivo tu bazu podataka iskoristili da mobilišemo ljudstvo za trenutne blokade“. To nismo uradili iako ne bi bilo nelegitimno i da jesmo. Smatramo da vlast mora da preuzme odgovornost i za majske tragedije 2023. i za pad nadstrešnice 2024. Autori ovog audio-vizuelnog sadržaja odbijaju da vide ogromnu činjenicu da takvi užasni događaji sami po sebi „mobilišu ljudstvo“. 

Smatramo da građani imaju pravo da protestuju i da ih to ne čini ni izdajnicima, ni neprijateljima države. Naprotiv. 

 

• Posebna drskost i bestidnost je rečenica iz naracije: „Dugo očekivani okidač za njih (Crtu, op. aut.) se dogodio 2. novembra kada je pala nadstrešnica u Novom Sadu.“ 

Monstruozno je insinuirati da je takva tragedija nešto što smo nestrpljivo čekali. Monstruozna je zamena teza da Srbiju ne ugrožava korupcija zbog koje padaju javni objekti, nego nekakva spolja finansirana borba za rušenje vlasti. Izgubljenih 16 života je nacionalna tragedija. Smena vlasti nije nikakva tragedija. U demokratijama se ona podrazumeva. 

Uostalom, protesti i blokade i nisu počeli sa zahtevom da se smeni vlast. Zahtevalo se utvrđivanje odgovornosti. Zašto je to vlast prepoznala kao atak na sebe? Zašto su nasilnici morali fizički da napadnu studente FDU koji su u tišini odavali počast žrtvama? Studentske blokade su pokrenute kao odgovor na taj čin nasilja.  

Ne krijemo da od početka podržavamo studentske zahteve i da smo fascinirani efektima njihove pobune, koje vidimo u masovnom oslobađanju građana od straha i jačanju solidarnosti u društvu. Laž je, međutim, da mi „postavljamo lidere pobune“ i na bilo koji način utičemo na odluke i akcije studenata. 

 

• Istina je da je nedavno u Briselu registrovana EUCrta. Neistina je da joj je glavni cilj „narušavanje ugleda Republike Srbije“. 

U Briselu, kao i u Srbiji, često i argumentovano kritikujemo vlast. Radimo to u interesu Srbije. Između ove i bilo koje druge vlasti i Republike Srbije ne može da se stavi znak jednakosti. Vlasti se smenjuju, Republika bi trebalo da bude večna. 

 

• Imali smo, kaže se, „svesrdnu pomoć hrvatskog političara Gordana Bosanca“. 

Valjda bi sama činjenica da je neko Hrvat trebalo da uplaši građane Srbije i da kao izdajnika žigoše one koji su se s njim makar i rukovali. Uvereni smo da šovinizam tako jeftinog nivoa više ne može da ima uticaja na javnost i gotovo da žalimo one koje se kao za penu hvataju za takve pokušaje manipulacije. 

 

Mali o transparentnosti i poštenju 

–  Siniša Mali, ministar finansija, govori o problemu načina finansiranja nevladinih organizacija! 

Da li bi trebalo da se finansiramo preko „prijatelja“ koji plaćaju školarine njegovoj deci ili preko izdavanja stanova u Bugarskoj? 

• Zamera nam se na angažovanju oko utvrđivanja činjenica o „zvučnom topu“, tj. o nepoznatom sredstvu kojim je delovano protiv građana 15. marta. 

Mi smo ponosni na to angažovanje. Ponosni smo što smo u saradnji s drugim organizacijama sakupili više hiljada svedočenja građana koji su osetili dejstvo tog neidentifikovanog sredstva i što smo doprineli tome da Evropski sud za ljudska prava izrekne privremenu meru državi. Nismo dopustili da nas vlast pravi ludim kontradiktornima izjavama „mi to nemamo“ ili „imamo, ali ne koristimo“. Verovali smo građanima i sopstvenim iskustvima i nije nam bilo teško da se prihvatimo posla od koga institucije beže. 

• Tvrdi se i da je “odmetnuto sudstvo” pod kontrolom Crte. “Otkrili su” da je Pavle Dimitrijević, šef našeg pravnog tima, “od jedne službenice Ustavnog suda tražio da pregleda sednice Narodne skupštine i da proceni koliko radnji je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić učinila, a koje su, navodno, kršenje Poslovnika ili povreda Ustava. 

Ovo je baš urnebesno. Prvo, mi sami gledamo i analiziramo sednice parlamenta. Već smo ocrnjeni u ovom sadržaju zato što imamo grupu aktivnosti usmerenu na Narodnu skupštinu. 

Možda autori “Crnog labuda” nisu razumeli kako da razumeju činjenicu da smo pre više meseci Ustavnom sudu podneli inicijativu za ocenu ustavnosti za 54 zakona, usvojena na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja, održanoj krajem prošle godine. 

Javnost smo tom prilikom obavestili da smo na više hiljada strana ukazali na dug niz propusta, odnosno teških kršenja Ustava, Zakona o Narodnoj skupštini i skupštinskog Poslovnika, za koja je najodgovornija predsednica parlamenta. 

• Publici se predstavlja i “senzacionalno” otrkiće da je u januaru troje naših kolega posetilo Ambasadu Švedske. 

Šta je sporno? Nismo posetili Šilerovu. Ne krijemo da u Švedskoj imamo važne partnere i donatore. Sporno je samo ko nas je i kako uhodio da bi saznao tu ne preterano zanimljivu informaciju. 

• Nabrajaju se i naše “veze” s drugim ambasadama i međunarodnim institucijama. 

Opet, šta je sporno? Šta se dokazuje? Srećom, Srbija nije u ratu ni sa jednom zemljom. Naprotiv, zvanična politika tvrdi da nikada bolju međunarodnu poziciju nismo imali. Da li “istraživači našeg delovanja” zaista veruju da je naša zemlja i danas puna “balkanskih špijuna” koji će da krenu u krstaški pohod na pomen strane države? Mi znamo da su ti dani prošli. 

Šta je u svemu tome crni labud? To se normalnom čoveku ne da objasniti. 

 

Umesto zaključka i preporuka 

Reč je o diletantskom, vizuelno i jezički nepismenom audio-vizuleni proizvodu, koji bi javnost trebalo da ubedi da je Crta organizacija koja zarad interesa stranih sila radi na rušenju sopstvene države. 

Sadržaj je površan, optužbe neargumentovane, a podaci koji se predstavljaju kao rezultati posvećenog istraživačkog rada uglavnom su podaci koje Crta sama pruža na uvid javnosti, svesna da u njima nema ni nagoveštaja bilo čega protivzakonitog ili nečasnog. 

Računa se na neukost publike i na aktiviranje strahova koje decenijama propaganda usađuje u građane ove zemlje. Podstiče se paranoja od strane zavere protiv Srbije i održava opsesija stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima. 

Na momente je smešno, ali ne na dobar način. To što je smešno ili nevešto ne znači da je bezazleno. Na nedorastao način, stvarnost u Srbiji pokušava da se tumači u „geopolitičkom“ ključu. Pobuna građana protiv korumpiranog sistema i potčinjavanja države partijskim i privatnim interesima pokušava se prikazati kao zavesa iza koje se, u stvari, vodi neka odsudna bitka između velikih globalnih igrača –  između Trampa, s jedne, i briselskih „levo-liberalnih“ centara moći, s druge. A sve preko leđa našeg naroda. 

Crta se ne bavi geopolitikom. Naš cilj je da u svojoj zemlji imamo institucije koje sprovode zakone i štite interese građana. Da budemo suvereni građani koji na izborima mogu u miru da menjaju vlast. Ne krijemo, ipak, da želimo da vidimo Srbiju u EU i da se uglavnom finansiramo iz zapadnih izvora. To ne znači da zapadne demokratije nekritično posmatramo kao idealne. Uostalom, demokratija nikada ne može biti savršena i snaga demokratskih društava proizlazi iz svesti o toj nesavršenosti i neminovnosti stalnih promena. 

U suštini, moglo bi se reći da nema ničeg novog u tih sat i nešto etiketiranja i klevetanja. Ipak, svedoci smo jačanja represije nad građanima i stoga ne možemo bez uznemirenosti da razmišljamo o namerama zbog kojih se takav sadržaj plasira sada. Jedna ranija medijsko-propagandna ofanziva protiv Crte nagovestila je upad policije u našu kancelariju. 

Takođe, cilj je da se Crta, u najmanju ruku, diskredituje kao organizacija koja posmatra izbore, ako ne i da joj se onemogući da, u skladu s domaćim zakonima i međunarodnim standardima, sprovodi tu aktivnost. Plašimo se da vlast možda želi izbore bez svedoka. 

Problem koji vlast ima s Crtom je to što je ona svedok kome se veruje. Borimo se isključivo činjenicama i branimo uvek i pre svega javni interes. S pravom možemo reći da radimo za dobrobit Srbije.  

Svakako se ne borimo da dođemo na vlast; ta borba je legitimno pravo političkih partija. Politika u celini, međutim, nije i ne sme da bude isključivo vlasništvo stranaka. Politika iz koje su isključeni građani nije demokratska. Veruje nam kritično veliki broj građana Srbije, veruje nam se i na međunarodnom planu. Zato o nama šire laži i pokušavaju da nas zastraše. 

Danas smo na nišanu Krik, Birn i mi. Juče je bio neko drugi, sutra će biti neko novi. 

Svi smo na CRTI – između Srbije i represije.