Šta kaže Zakon o štrajku?

Štrajk je prekid rada koji zaposleni organizuju da bi zaštitili svoje profesionalne i ekonomske interese. O učešću u štrajku zaposleni slobodno odlučuju.

Štrajk se može organizovati kod poslodavca, u grani i delatnosti ili kao generalni štrajk. Osim toga, postoji štrajk upozorenja, koji može trajati najduže jedan sat.

Razlikuju se načini stupanja u štrajk. Kod poslodavca odluku o stupanju u štrajk donosi organ sindikata određen opštim aktom sindikata ili većina zaposlenih (50 odst zaposlenih i još jedan zaposleni), dok u grani i delatnosti odluku donosi nadležni organ sindikata na nivou države. Odluku o stupanju u generalni štrajk donosi najviši organ sindikata na nivou države.

Odlukom se utvrđuje: štrajkački odbor koji vodi štrajk, zahtevi zaposlenih, vreme početka štrajka i mesto okupljanja učesnika u štrajku ako se štrajk ispoljava okupljanjem (mesto u okviru poslovnog kruga zaposlenih koji stupaju u štrajk).

Štrajkački odbor je dužan da štrajk najavi dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk poslodavcu, najkasnije 5 dana pre dana određenog za početak štrajka, odnosno 24 sata pre početka štrajka upozorenja. U delatnostima kod kojih postoji ograničenje prava na štrajk, odluka treba da se dostavi najmanje 10 dana pre početka štrajka.

Zakonsko ograničenje prava na štrajk propisano je za delatnosti od javnog interesa i posebnog značaja za odbranu i bezbednosti, poslove neophodne za izvršavanje međunarodnih obaveza, kao i delatnosti čiji bi prekid rada po prirodi posla mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili nanese štetu velikih razmera.* Zaposleni koji obavljaju ove delatnosti mogu početi štrajk ako se obezbedi minimum procesa rada. Profesionalni pripadnici vojske nemaju pravo na štrajk.

Minimum procesa rada utvrđuje osnivač (za javne službe i javna preduzeća) ili direktor, polazeći od svih okolnosti i uzimajući u obzir stav sindikata. Direktor je, takođe, obavezan da pribavi mišljenje štrajkačkog odbora i da odredi zaposlene koji su dužni da rada za vreme štrajka, najkasnije 5 dana pre početka štrajka.

Minimum procesa rada je za neke delatnosti utvrđen zakonom (npr. Zakonom o osnovnom obrazovanju i Zakonom o srednjem obrazovanju), dok je za druge određen opštim aktima poslodavca, u skladu sa kolektivnim ugovorima. Učešće u zakonitom štrajku ne predstavlja povredu radne obaveze, a protiv zaposlenog se ne može voditi disciplinski postupak i postupak za naknadu materijalne štete. 

Zaposleni koji učestvuje u zakonitom štrajku ne može da bude otpušten zbog učešća u štrajku.

Takođe, poslodavac ne sme da spreči zaposlenog da učestvuje u štrajku niti da upotrebljava mere prinude radi okončanja štrajka. Zaposleni koji trpi zlostavljanje od poslodavca ima pravo da podnese tužbu za mobing u roku od 6 meseci od zlostavljanja.

Zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje osnovna prava iz radnog odnosa (npr. prava iz socijalnog osiguranja), osim prava na zaradu. Zaposleni koji obavljaju minimum procesa rada primaju punu zaradu.

 

Pripremili smo i odgovore na najčešće postavljanja pitanja o štrajku – 

 

1. Kako mogu da stupim u štrajk?

U štrajk možete da stupite zajedno sa polovinom zaposlenih kod Vašeg poslodavca ili nakon što sindikat čiji ste član donese odluku o stupanju u štrajk.

Ukoliko ne postoji sindikat kojem želite/možete da se pridružite, imate pravo da ga osnujete u skladu sa Zakonom o radu. Za osnivanje sindikata potrebno je najmanje mesec do mesec i po dana.

2. Da li mogu da stupim u štrajk kao prosvetni radnik, lekar itd.?

Svi zaposleni imaju pravo na štrajk, međutim, pripadnicima određenih delatnosti (prosvetnim radnicima, lekarima, vatrogascima itd.) pravo na štrajk je zakonom ograničeno obavezom da se ostvaruje minimum procesa rada.

Možete da stupite u štrajk u skladu sa propisanom procedurom, međutim, direktor može da Vas obaveže da radite kako bi bio ostvaren minimum procesa rada.

3. Koja su moja prava tokom štrajka?

Dok se nalazite u zakonitom štrajku ne možete da budete otpušteni, premda ne primate zaradu.  Ako ste u štrajku i obavljate minimum procesa rada primate punu zaradu. Takođe, tokom štrajka uživate osnovna radna prava (npr. zaštitu na radu i prava iz socijalnog osiguranja).

Imate pravo da se suprotstavite svim pritiscima koje trpite od poslodavca ili odgovornog lica i imate pravo da podnesete tužbu za mobing u roku od 6 meseci ukoliko trpite zlostavljanje.

4. Koje su moje obaveze tokom štrajka?

Tokom štrajka niste obavezni da izvršavate radne naloge, međutim ukoliko obavljate delatnost za koju je pravo na štrajk ograničeno i ukoliko budete određeni da ostvarujete minimum procesa rada, te odbijete radni nalog u okviru njega, bićete izloženi riziku da protiv Vas bude pokrenut disciplinski postupak i da dobijete otkaz.

5. Kako da odredim zahteve u štrajku ili da se pridružim zahtevima drugih ustanova?

Zahtevi su sastavni deo odluke o stupanju u štrajk. Sastavljaju ih organizatori i učesnici u štrajku.

Preporuka je da zahtevi budu formulisani u skladu sa konkretnim problemima u ustanovi ili kolektivu, međutim, uz njih je moguće dati podršku drugim učesnicima u štrajku i pokazati solidarnost zbog opšte društvene situacije.

6. Kako mogu da izrazim lični protest kada nisam učesnik u štrajku?

Iako niste organizator ili učesnik u štrajku, imate pravo da izrazite lični protest na različite načine (da održite performans, govor ili da nosite određena obeležja solidarnosti) i slobodni ste da idete na proteste, potpisujete peticije i obaveštavate javnost.

7. Da li smem da odsustvujem sa posla u znak protesta iako nisam u štrajku zajedno sa zaposlenima iz svog kolektiva?

Ako niste u štrajku, ne uživate zaštitu koju štrajk pruža (kao što je zabrana otkaza). 

Ako odsustvujete sa posla više od tri radna dana, a niste u štrajku, možete da dobijete otkaz ili neku drugu disciplinsku meru (umanjenje plate) – odluka je isključivo na poslodavcu., osim ukoliko ne dokumentujete svoje odsustvo sa posla (uverenje lekara, bolest, sprečenost za rad).

8. Šta mogu da učinim ako protiv mene bude pokrenut disciplinski postupak?

U disciplinskom postupku imate pravo da se branite i da prilažete dokaze u svoju odbranu, odnosno da podnosite dokaze koji pokazuju da postoji zakonom predviđen razlog zbog čega niste bili na poslu (bolest, ugrožena bezbednost i zdravlje na radu, itd). Ukoliko smatrate da su Vam radna prava povređena donetom odlukom u disciplinskom postupku, možete da ih zaštite i ostvarujete u radnom sporu.

 

*Delatnosti od javnog interesa su elektroprivreda, vodoprivreda, saobraćaj, informisanje odnosno radio i televizija, PTT usluge, komunalne delatnosti, proizvodnja osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvena i veterinarska zaštita, prosveta, društvena briga o deci i socijalna zaštita. Delatnosti od posebnog značaja za odbranu i bezbednost i poslove neophodni za izvršavanje međunarodnih obaveza su vojska, policija, sigurnosne službe koje vrše obezbeđenje strateških objekata, hitna pomoć i vatrogasna služba. Delatnosti čiji bi prekid rada po prirodi posla mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu velikih razmera su hemijska industrija, industrija čelika i crna i obojena metalurgija.