S kakvim razlozima su raspisivani vanredni izbori?
Foto – Canva
Od 2012. do danas građani Srbije su pet puta izlazili na parlamentarne izbore – i to četiri puta na vanredne. Jedini saziv koji je izdržao puni mandat izabran je 2016. godine.
U svakom od pet skupštinskih saziva vladajuća koalicija (SNS, SPS i partneri) imala je stabilnu većinu. Zašto je onda bilo toliko vanrednih izbora?
2012. SNS DOLAZI NA VLAST
Na redovnim izborima 2012. godine Srpska napredna stranka postaje najjači deo koalicije koja formira vladu. Premijer je bio lider SPS-a Ivica Dačić, a Aleksandar Vučić dobio je funkciju prvog potpredsednika Vlade.
2014. POČINJE SERIJA VANREDNIH IZBORA
Uprkos stabilnoj parlamentarnoj većini, već nakon dve godine raspisani su vanredni izbori. Predsednik Vlade Ivica Dačić predložio je predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću da raspusti skupštinu i raspiše prevremene izbore.
U obrazloženom predlogu vlade, među navedenim uspesima izvršne vlasti ističe se početak pregovora o pristupanju Srbije EU, kao ostvarenje “višedecenijskog cilja mnogih generacija”.
“Dalje ostvarivanje započetih ciljeva i reformi Vlade nalaže preduzimanje mera koje, po oceni predstavnika više parlamentarnih grupa, iziskuju najvišu političku podršku građana Srbije. S ciljem ostvarenja uslova za izjašnjavanje građana o budućem pravcu državne politike i ostvarivanja što šire društvene podrške za ubrzane reforme i modernizaciju društva, predlažemo da se Narodna skupština raspusti, održe novi izbori za narodne poslanike i saglasno volji naroda izabere nova Vlada.“
Iako nije bilo institucionalne krize, prepoznata je potreba za snažnijim legitimitetom.
Izbori su održani 16. marta, a vlada formirana 27. aprila. Koalicija je ostala gotovo nepromenjena, a za premijera je izabran Aleksandar Vučić, koji je i na poziciji prvog potpredsednika prethodne Vlade već postao najjači politički akter. Parlamentarna većina je stabilna.
2016. DRUGI VANREDNI IZBORI
Parlamentarna većina je neokrnjena, ali premijer Aleksandar Vučić predlaže predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću da raspusti skupštinu i raspiše izbore.
Ponovo se u zvaničnom obrazloženju nižu uspesi vlade koja je “u nepune dve godine uspela da spreči kolaps javnih finansija, da teškim ekonomskim reformama izvede zemlju iz recesije, kao i da otvori prva poglavlja na putu Srbije ka Evropskoj uniji…
„Vlada Republike Srbije smatra da je prva faza u uspostavljanju drugačije, moderne i uspešne Srbije okončana time što su u potpunosti stabilizovane ekonomske i političke prilike, te da je za obezbeđivanje evropskog životnog standarda i utvrđivanje jasnog i nedvosmislenog puta naše zemlje u budućnost potrebna nova snaga ujedinjene Srbije s jasnim mandatom da se reforme završe i da omoguće našoj državi da bude na ulaznim vratima evropske porodice naroda“.
Obrazloženje je, dakle, veoma slično onom iz prethodne prilike. Parafrazirano – dobro nam je, ali idemo na izbore da nam bude još bolje.
Izbori su održani 24. aprila, a jedina vlada s četvrogodišnjim mandatom formirana je tek 11. avgusta. Ponovo je Aleksandar Vučić bio premijer, ali 2017. godine on se kandiduje za predsednika Republike, te ga na čelu vlade zamenjuje Ana Brnabić.
2020. REDOVNI IZBORI KOJE OPOZICIJA BOJKOTUJE
Opozicija se krajem februara 2019. odlučila na bojkot rada Narodne skupštine, pozivajući se na nepostojanje minimalnih uslova za demokratski dijalog. Ta odluka bila je deo strategije protesta „1 od 5 miliona“ koji su trajali tokom 2018. i 2019. Kada su raspisani redovni izbori, veći deo opozicije rešio je da na njima ne učestvuje.
Izbori su održani 21. juna, i to kao prvi izlazak na birališta u Evropi tokom pandemije. U novom sazivu parlamenta gotovo da nije bilo opozicije. Vlada je formirana 28. oktobra, a premijerka je ponovo bila Ana Brnabić.
2022. VANREDNI IZBORI S VIŠE AKTERA
Posle dve godine rada skoro pa jednopartijskog parlamenta, na red ponovo dolaze vanredni izbori, koje je na obrazložen predlog Vlade raspisao predsednik Republike Aleksandar Vučić.
U obrazloženju (u koje je uvid imala redakcija Insajdera) navedeno je:
“Održavanje novih parlamentarnih izbora obezbedilo bi viši stepen demokratičnosti, smanjenje tenzija koje se stvaraju između suprotstavljenih opcija u društvu, odbacivanje isključivosti i govora mržnje i afirmisanja prava na slobodno iznošenje mišljenja….”
Navodi se i da je u periodu nakon prethodnih izbora, odnosno od 21. juna 2020. spoveden međustranački dijalog, da su unapređeni izborni zakoni i, uz velike napore najviših državnih organa, stvorena je situacija u kojoj svi politički subjekti mogu da učestvuju na izborima.
2023. VANREDNI IZBORI I SRBIJA PROTIV NASILJA
Masovna ubistva u maju 2023. izazvala su talas građanskih protesta kojima se pridružila opozicija. Zahteve “Srbije protiv nasilja” vlast je ignorisala. Deo opozicije je u septembru zatražio od predsednika Srbije Aleksandra Vučića da raspiše vanredne parlamentarne i beogradske izbore do kraja godine.
Vlast je raspisala vanredne parlamentarne i beogradske, ali i pokrajinske i lokalne izbore u trećini gradova i opština.
Ponovo je iskorišćen mehanizam raspuštanja skupštine na obrazložen predlog vlade. Slično kao i 2022. u obrazloženju se kaže:
„Održavanje novih parlamentarnih izbora u postojećim okolnostima obezbedilo bi viši stepen demokratičnosti, smanjenje tenzija koje se stvaraju između suprotstavljenih opcija u društvu, odbacivanje isključivosti i govora mržnje i afirmisanje prava na slobodno iznošenje mišljenja i stavova o određenim političkim, ekonomskim i drugim pitanjima, uključujući i dalju afirmaciju evropskih vrednosti.
Vlada je, polazeći pre svega od ovog zahteva opozicije, zauzela stav da bi sprovođenje izbornog procesa, kao jednog od osnovnih postulata demokratskog društva, bilo dobra prilika da se preispita politička snaga argumenata, dosadašnjih učinaka i planova svih činilaca na političkoj sceni i da se građanima omogući da slobodno iskažu svoju volju u kom pravcu Republika Srbija treba da se kreće.”
2025. STUDENTI TRAŽE VANREDNE IZBORE
Srbijom su se kao nikada pre raširili studentski i građanski protesti nakon pogibije 16 ljudi zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu. Vlast je uporno ignorisala studentske zahteve, što je dovelo do duboke društvene i političke krize.
Tokom šest meseci protesta došlo je do pada jedne i formiranja druge vlade, ali to nije bio odgovor na zahteve pobunjenih studenata i građana. U ranijim danima protesta predsednik Republike je govorio o vanrednim izborima kao opciji.
Zaključivši da vlast neće ispuniti njihove zahteve, studenti su 5. maja zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Čeka se jasan odgovor vlasti.
