Preporuke

PREPORUKE ZA POŠTENE I SLOBODNE IZBORE 2022.GODINE

Crtine preporuke za poštene i slobodne izbore

Kako bi izborni proces u jednoj zemlji zaslužio da se nazove demokratskim, on mora da ispuni standarde za slobodne i poštene izbore. Navedeni standardi moraju biti obezbeđeni kroz izborne propise, ali i kroz realizaciju propisa za koju je zadužena izborna administracija od integriteta. Ukoliko želimo da izbori u Srbiji budu suštinski, a ne samo formalno, demokratski, pošteni i slobodni potrebno je preduzeti konkretne mere. Crta je, nakon posmatranja izbora, sa domaćim i stranim ekspretima izradila set preporuka, koje su podeljene u pet celina, kako bi uočeni problemi bili prevaziđeni.

1. Ravnopravnost učesnika u kampanji
2. Ravnomerna medijska zastupljenost
3. Sloboda izbora i biračko pravo
4. Zaštita izbornih prava
5. Rad izborne administracije

POŠTENI IZBORI: RAVNOPRAVNOST UČESNIKA U KAMPANJI

Da bi izbori mogli biti pošteni, uslov je da učesnici u izbornoj kampanji nastupaju s približno jednakih pozicija. Srbija se potpisivanjem Kopenhagenskog dokumenta (KD) obavezala da će poštovati prava svojih građana da učestvuju u vlasti, bilo direktno ili putem predstavnika, slobodno izabranih putem poštenog izbornog procesa (KD 6). Zakoni države moraju omogućiti vođenje političkih kampanja u poštenoj i slobodnoj atmosferi, u kojoj političke partije i kandidati neće biti sprečeni da slobodno predstave svoje stavove i mišljenja (7.7). Da bi se to ostvarilo potrebno je da se: obezbedi ravnopravnost učesnika u procesu kandidovanja, spreče zloupotrebe u finansiranju izborne kampanje, i spreče zloupotrebe javnih resursa u izbornoj kampanji, kao i da se unapredi postupanje Agencije za sprečavanje korupcije u izbornom procesu. Osim toga, neophodno je obezbediti ravnopravnu medijsku zastupljenost, slobodu izbora, adekvatnu zaštitu izbornih prava i integritet izbornog procesa kroz bolje regulisanje rada izborne administracije.

#01OBEZBEDITI RAVNOPRAVNOST UČESNIKA U PROCESU KANDIDOVANJA

Nadležni organi: Ministarstvo pravde, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Narodna skupština

Građani imaju pravo da se kandiduju za političke i javne funkcije, kao pojedinci ili predstavnici političkih partija i organizacija, bez diskriminacije (KD 7.5). Kodeks dobre prakse u izbornim pitanjima Venecijanske komisije (VK) navodi da prilikom podnošenja kandidatura moraju postojati jasna pravila za proveru potpisa (VK I.1.3.iii), kao i da se provera potpisa mora okončati pre početka izborne kampanje (I.1.3.v). Posebna pravila kojim se nacionalnim manjinama predviđaju odstupanja od uobičajenih procedura u načelu nisu u suprotnosti s jednakim pravom glasa (I.2.4.b). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

#02SPREČITI ZLOUPOTREBE U FINANSIRANJU IZBORNE KAMPANJE

Nadležni organi: Agencija za sprečavanje korupcije, Narodna skupština

Država se prihvatanjem Kopenhagenskog dokumenta obavezala da obezbedi neophodne zakonske garancije koje bi političkim partijama i organizacijama omogućile da se međusobno takmiče po osnovu jednakog tretmana u odnosu prema vlastima (KD 7.6). Kodeks dobre prakse Venecijanske komisije navodi da finansiranje političkih stranaka, kandidata i izborne kampanje mora biti transparentno (VK I.2.3.d), kao i da načelo ravnopravnosti može nekada dovesti do ograničenja sredstava za političke stranke (I.2.3.e). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

#03SPREČITI ZLOUPOTREBE JAVNIH RESURSA U IZBORNOJ KAMPANJI

Nadležni organi: Ministarstvo pravde, Agencija za sprečavanje korupcije, Narodna skupština

Kopenhagenski dokument predviđa jasno razdvajanje države i političkih partija (KD 5.4). Kodeks dobre prakse ističe princip jednakih mogućnosti, obezbeđivanja ravnopravnosti stranaka i kandidata (VK I.2.3.a). Da bi se ona ostvarila, nužno je da državne vlasti imaju neutralan stav prema učesnicima, naročito u odnosu na izbornu kampanju (I.2.3.a.i) i javno finansiranje stranaka i kampanje (I.2.3.a.iii). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

#04UNAPREDITI POSTUPANJE AGENCIJE ZA SPREČAVANJE KORUPCIJE

Nadležni organi: Agencija za sprečavanje korupcije

Kodeks dobre prakse obavezuje državne organe na poštovanje neutralnosti, koja se odnosi na kampanju i finansiranje stranaka i kandidata (VK I.3.1.a.iv) i zahteva da se sprovode zakonske sankcije u slučajevima povrede obaveze neutralnosti (I.3.1.c). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

POŠTENI IZBORI: RAVNOMERNA MEDIJSKA ZASTUPLJENOST

Drugi važan aspekt ravnopravnosti učesnika u izbornoj kampanji odnosi se na njihovu ravnomernu zastupljenost u medijima. Kopenhagenski dokument zahteva da vlada omogući političkim strankama i organizacijama da se međusobno takmiče na osnovu ravnopravnog tretmana pred zakonom i od strane vlasti (7.6). Dokument dalje propisuje da zakoni države moraju da omoguće vođenje političkih kampanja u poštenoj i slobodnoj atmosferi, kako za političke partije i kandidate, koji neće biti sprečeni da slobodno predstave svoje stavove i mišljenja, tako i za birače koji ne mogu biti sprečeni da o njima budu informisani i da o njima diskutuju (7.7). Birači moraju imati slobodu da formiraju mišljenje, a državni organi moraju poštovati obavezu neutralnosti u odnosu na medije (VK I.3.1.a.i). Za dostizanje ovih standarda bilo bi potrebno da se: spreči diskriminacija učesnika kampanje u medijima i da im se obezbedi ravnopravan pristup političkom oglašavanju, da se jasno definišu obaveze REM-a tokom izborne kampanje, kao i da se uvedu jasni mehanizmi za izbor i utvrđivanje odgovornosti Saveta REM-a.

#05SPREČITI DISKRIMINACIJU UČESNIKA KAMPANJE U MEDIJIMA

Nadležni organi: Narodna skupština, Regulatorno telo za elektronske medije

Kopenhagenski dokument traži da se obezbedi da ne postoje nikakve pravne ili administrativne prepreke za nesmetani pristup medijima na nediskriminatornoj osnovi za sve političke grupe i pojedince koji žele da učestvuju u izbornom procesu (KD 7.8). Kodeks dobre prakse VK ističe da ravnopravnost stranaka i kandidata mora biti zajamčena, u odnosu na izbornu kampanju i medijsku pokrivenost, naročito od strane javnih medija (VK I.2.3.a.i,ii), kao i pristup medijima u privatnom vlasništvu (I.2.3.c). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

#06OBEZBEDITI RAVNOPRAVAN PRISTUP U POLITIČKOM OGLAŠAVANJU

Nadležni organi: Ministarstvo kulture i informisanja, Narodna skupština, Regulatorno telo za elektronske medije

Po Kodeksu dobre prakse, organi uprave imaju obavezu da omoguće biračima da se upoznaju s listama kandidata (VK I.3.1.b.ii). Takođe, u skladu sa slobodom izražavanja, trebalo bi zakonski osigurati za sve kandidate koji učestvuju na izborima minimum pristupa audio-vizuelnim medijima u privatnom vlasništvu, kada je u pitanju izborna kampanja i oglašavanje (I.2.3.c). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

#07JASNO DEFINISATI OBAVEZE REM-A TOKOM IZBORNE KAMPANJE

Nadležni organi: Ministarstvo kulture i informisanja, Narodna skupština, Regulatorno telo za elektronske medije

Birači moraju imati slobodu da formiraju mišljenje, a državni organi moraju poštovati obavezu neutralnosti u odnosu na medije (VK I.3.1.a.i), i potrebno je da organi uprave budu obavezani da sprovode zakonske sankcije za povrede obaveze neutralnosti i slobode birača da formiraju mišljenje (I.3.1.c) Kodeks predviđa efikasan sistem žalbi u izbornom procesu (I.3.3), u kom mora postojati mogućnost konačne žalbe sudu (I.3.3.a). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

#08UVESTI JASNE MEHANIZME ZA IZBOR I UTVRĐIVANJE ODGOVORNOSTI SAVETA REM-A

Nadležni organi: Ministarstvo kulture i informisanja, Narodna skupština

Kodeks dobre prakse obavezuje državne organe da osiguraju poštovanje neutralnosti, koja se odnosi na izbornu kampanju (VK I.3.1), a telo koje je zaduženo za primenu zakona mora biti nezavisno (II.3.1.a). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

Unaprediti mehanizam izbora članova Saveta REM
Od početka primene važećeg Zakona o elektronskim medijima, izbor članova Saveta REM-a često je bio obeležen povredama procedura i nepoštovanjem zakonom predviđenih rokova od strane Narodne skupštine. Iz tog razloga, primena ove preporuke podrazumeva, pre svega, promenu prakse Narodne skupštine i dosledno pridržavanje procedure i rokova za izbor članova Saveta REM-a, predviđenih Zakonom o elektronskim medijima. Pored toga, u cilju dostizanja višeg stepena nezavisnosti Saveta REM-a, potrebno je izmeniti i dopuniti odredbe Zakona o elektronskim medijima koje uređuju izbor članova Saveta. U tom smislu, potrebno je razmotriti promenu strukture ovlašćenih predlagača, a naročito mogućnost izuzimanja odbora Narodne skupštine i Skupštine AP Vojvodine iz kruga predlagača kandidata za člana Saveta REM-a. Dodatno, potrebno je zakonom precizirati stručnu spremu, radno iskustvo i druge uslove neophodne za kandidaturu za člana Saveta.
Unaprediti mehanizam za preispitivanje odgovornosti članova Saveta REM
Kako bi se blagovremeno i efikasno utvrđivala odgovornost članova Saveta REM-a, potrebno je izvršiti izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima u cilju redefinisanja osnova za razrešenje članova Saveta REM-a, preciznog određivanja tela koje je nadležno da sprovodi postupak razrešenja koji prethodi odlučivanju na plenarnoj sednici Narodne skupštine, kao i radi jasnog utvrđivanja rokova sprovođenja svih faza u postupku razrešenja članova Saveta REM-a.

Dodatno, potrebno je dopuniti Zakon o elektronskim medijima tako što će se u okviru godišnjeg izveštavanja o radu REM-a uvesti i obaveza izveštavanja o ispunjenosti indikatora uspešnosti rada Saveta REM-a. Ovakvo zakonsko rešenje, u smislu dopune obaveznog godišnjeg izveštaja REM-a, može dati argumentovan osnov Narodnoj skupštini za procenu i ocenu rada članova Saveta REM-a. U pogledu poverenja celokupne javnosti, ovakvo rešenje može doprineti porastu poverenja u instituciju REM.

#09SUPROTSTAVITI SE ŠIRENJU DEZINFORMACIJA I DRUGIM MEDIJSKIM MANIPULACIJAMA U VEZI SA IZBORNIM PROCESOM

Nadležni organi: Ministarstvo kulture i informisanja, Narodna skupština, Regulatorno telo za elektronske medije

Birači moraju imati slobodu da formiraju mišljenje (VK I.3.1.a.i), a jedan od važnih preduslova ostvarivanja te slobode je da javno informisanje u vezi sa izbornim procesom ne bude obeleženo dezinformacijama, odnosno obmanjujućim i netačnim informacijama, kao i da sami građani imaju znanje potrebno da prepoznaju takve manipulacije. Da bi se ovaj standard ispunio, potrebno je:

Uspostaviti saradnju sa kompanijama u čijem se vlasništvu nalaze društvene mreže Facebook i Twitter u cilju sprečavanja širenja dezinformacija tokom izbornog perioda
Nalazi monitoringa medija koji je tokom predizbornog perioda 2022. godine sprovela CRTA pokazali su da je Fejsbuk, kao najpopularnija društvena mreža u Srbiji na kojoj se informiše preko polovine građana Srbije, značajan izvor dezinformacija u vezi sa izbornim procesom u Srbiji. Istovremeno, društvena mreža Twitter je početkom 2020. godine identifikovala grupu naloga povezanih u neautentičnoj koordinisanoj aktivnosti koji su radili na promovisanju Srpske napredne stranke i njenog lidera i tim povodom ugasila više od 8,000 naloga.Imajući u vidu značaj ove dve mreže za proizvodnju i distribuciju dezinformacija i drugog manipulativnog sadžaja u vezi sa političkom scenom u Srbiji, kao činjenicu da se sve veći broj građana informiše na društvenim mrežama, potrebno je da se u nadležnosti REM-a ili RATEL-a uvrsti i obaveza saradnje sa kompanijama u čijem se vlasništvu nalaze ove mreže, kako bi se osiguralo da te kompanije tokom predizbornih perioda preduzimaju radnje za identifikovanje i suzbijanje širenja sadržaja koji se tiče izbora, a koji sadrži dezinformacije ili manipulativni sadržaj, te proaktivno pronalazile aktere koji učestalo šire dezinformacije o izborima i pratile koordinisane akcije botova u vezi sa izborima.
Dugoročno unaprediti otpornost građana na dezinformacije i druge medijske manipulacije, uključujući i u vezi sa izbornim procesom
Izveštaj CRTE o aprilskim izborima 2022. ukazuje na značajno prisustvo dezinformacija i drugih medijskih manipulacija u sredstvima javnog informisanja. Njihov uticaj na tok i ishode izbornog procesa, kao i uopšte, zavisiće od sposobnosti građana da kritički procenjuju medijske sadržaje, tj. od nivoa njihove medijske pismenosti.Iako Strategija razvoja sistema javnog informisanja Republike Srbije za period 2020-2025. godine prepoznaje neophodnost razvoja medijske pismenosti, ona u taj pojam ne uključuje informatičku pismenost, ne prepoznaje nedržavne subjekte kao aktere mera za unapređenje pismenosti niti kontinuirano i neformalno obrazovanje kao formate za dugoročno rešavanje ovog problema. U tom smislu je, u saradnji sa medijskim udruženjima i drugim organizacijama civilnog društva ovu Strategiju potrebno uskladiti sa preporukama UNESCO-a o smernicama za politiku i strategiju medijske pismenosti. Istovremeno, aktivnosti za realizaciju mera predviđenih Strategijom moraju biti precizirane u pogledu sadržine i rokova, a parametri za praćenje njihove uspešnosti jasno definisani, što u postojećem Akcionom planu nije slučaj. Zbog toga je potrebno, u saradnji sa medijskim udruženjima i drugim organizacijama civilnog drušva, unaprediti akciono planiranje za primenu Strategije i osigurati transparentnost i praćenje njegove realizacije.Alternativno, umesto izmena postojećih dokumenata, a imajući u vidu da Srbija nema zaseban strateški plan posvećen isključivo unapređenju medijske pismenosti, ministarstva nadležna za kulture i informisanja moglo bi da pokrene inicijativu donošenja Strategije medijske pismenosti zasnovane na preporukama UNESCO-a, kojoj će prethoditi široki konsultativni proces.

* Preporuka #9b. zasniva se na nalazima Zec, M. (2021). Usklađenost definisanja razvoja medijske pismenosti u okviru „Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020–2025” sa preporukama međunarodne organizacije UNESKO za razvoj politika i strategija informacione i medijske pismenosti”. CM Komunikacija i mediji, 16(49), 253-279.

SLOBODNI IZBORI: SLOBODA IZBORA I BIRAČKO PRAVO

Po Ustavu Republike Srbije, izbori su slobodni, a glasanje tajno (član 52). Kopenhagenski dokument obavezuje države da organizuju slobodne izbore koji se održavaju tajnim glasanjem ili putem ekvivalentnog postupka slobodnog glasanja, pod uslovima koji u praksi osiguravaju slobodno izražavanje mišljenja birača u izboru svojih predstavnika (KD 5.1). Izborno pravo je opšte i jednako, svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran (član 52. Ustava). I Kopenhagenski dokument predviđa univerzalno i jednako pravo glasa, garantovano odraslim građanima (KD 7.3), a zakoni i delovanje javnih vlasti moraju omogućiti biračima da glasaju bez straha od odmazde (7.7). Stoga bi trebalo sprečiti pritiske na birače i osigurati njihovu slobodu izbora, a da bi to bilo moguće, potrebna je i aktivnija uloga javnog tužilaštva u izbornom procesu, svim kategorijama trebalo bi osigurati jednako biračko pravo, a birački spisak mora biti ažuran i verifikovan.

#10SPREČITI PRITISKE NA BIRAČE I OSIGURATI SLOBODU IZBORA

Nadležni organi: Ministarstvo pravde, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Narodna skupština

Kodeks Venecijanske komisije ustanovljava obaveznu tajnost glasa (VK I.4). Bilo kakva kontrola jednog birača nad drugim mora biti zabranjena, i ne sme se objavljivati evidencija osoba koje glasaju (I.4.b,c), dok se povreda tajnosti glasanja mora kazniti (I.4.d). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

#11OBEZBEDITI AKTIVNIJU ULOGU JAVNOG TUŽILAŠTVA U IZBORNOM PROCESU

Nadležni organi: Republičko javno tužilaštvo

Država mora obezbediti slobodu birača da izraze želje i mora voditi borbu protiv izborne krađe (VK I.3.2), odnosno mora kazniti svaku vrstu izborne krađe (I.3.2.xv). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

#12OSIGURATI JEDNAKO BIRAČKO PRAVO ZA SVE KATEGORIJE BIRAČA

Nadležni organi: Ministarstvo pravde, Agencija za sprečavanje korupcije, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Narodna skupština, Regulatorno telo za elektronske medije, Republička izborna komisija, Ustavni sud

Opšte pravo glasa u načelu znači da svaki pojedinac ima pravo da bira i da bude biran (VK I.1.1) i mora biti jednako, odnosno svaki birač ima jedan glas (I.2.1). Može se propisati prebivalište kao uslov biračkog prava (I.1.1.c), a pravo da se bira i bude biran može se dodeliti državljanima koji žive u inostranstvu (I.1.1.c.v). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

#13AŽURIRATI I VERIFIKOVATI BIRAČKI SPISAK

Nadležni organi: jedinice lokalnih samouprava, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Narodna skupština, Republička izborna komisija, Upravni inspektorat

Birački spisak mora biti pouzdan (VK I.1.2), stalan (I.1.2.i) i redovno ažuriran (I.1.2.ii). Takođe, birači moraju imati mogućnost da se registruju i da isprave netačne podatke u biračkom spisku (I.1.2.iv,v). Kodeks dobre prakse kaže da birački spisak mora biti objavljen (I.1.2.iii), a na ovo upućuje i Kopenhagenski dokument koji traži da se osigura da se glasanje obavlja tajno, a zvanični rezultati saopštavaju javno (KD 7.4). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

SLOBODNI IZBORI: ZAŠTITA IZBORNIH PRAVA

Po Ustavu Republike Srbije, izborno pravo uživa zaštitu u skladu sa zakonom (član 52). Kopenhagenski dokument traži da se aktivnosti vlade i uprave, kao i sudstva, sprovode u skladu sa sistemom utvrđenim zakonom (KD 5.5), ali i da svako mora da ima efikasno pravo na pravni lek protiv upravnih odluka (5.10). Kodeks dobre prakse Venecijanske komisije predviđa efikasan sistem žalbi u izbornom procesu (VK I.3.3), u kom mora postojati mogućnost konačne žalbe sudu (I.3.3.a), i po kom postupak žalbe i, naročito ovlašćenja i dužnosti različitih organa, moraju biti jasno uređeni zakonom, kako bi se izbegli sukobi nadležnosti (I.3.3.c). Takođe, države učesnice OEBS-a zauzele su stav da prisustvo posmatrača, stranih i domaćih, može unaprediti izborni proces, i obavezale su se da pozivaju posmatrače iz drugih država učesnica i odgovarajućih organizacija da posmatraju izbore (KD 8). Potrebno je stoga da se: odrede takvi zakonski rokovi koji bi omogućili efektivnu zaštitu izbornih prava, da se prošire nadležnosti izborne administracije, olakša učesnicima izbora i biračima zaštita izbornih prava, a posmatračima pruže veća ovlašćenja u praćenju izbornog procesa.

#14ODREDITI ZAKONSKE ROKOVE KOJI BI OMOGUĆILI EFEKTIVNU ZAŠTITU IZBORNIH PRAVA

Nadležni organi: Ministarstvo pravde, gradske i opštinske izborne komisije, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Narodna skupština

Da bi proces zaštite izbornog prava mogao da bude efikasan, Venecijanska komisija predlaže da rokovi za podnošenje žalbi, kao i odlučivanje po žalbama, moraju biti kratki, odnosno da bi trebalo da budu između tri i pet dana u prvostepenom postupku (I.3.3.g). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

Prilagoditi rokove za utvrđivanje rezultata izbora za predsednika Republike sa rokovima za trajanje kampanje
U skladu sa odredbama Ustava Republike Srbije, izborna kampanja koja prethodi izboru predsednika Republike može trajati najduže 60 dana od dana raspisivanja izbora, a najkasnije 90 dana od dana raspisivanja izbora novi predsednik mora položiti zakletvu jer tog dana ističe mandat prethodnom predsedniku. Zbog toga, rokovi za sprovođenje izbora i zaštitu izbornog prava, moraju biti postavljeni tako da se ukupni rezultati izbora proglase u roku kraćem od 30 dana od dana raspisivanja izbora. Pri tome, mora se voditi računa i o tome da se, ukoliko nijedan od kandidata u “prvom krugu” ne dobije podršku većine birača koji su glasali na izborima, u skladu sa Zakonom o izboru predsednika Republike, glasanje ponavlja. U tom slučaju, ukupni rezultati izbora moraju biti utvrđeni dva puta: posle prvog kruga a zatim ponovo posle ponovljenog glasanja. Kako postojeći zakonski okvir propisuje trostepenu zaštitu izbornog prava i pri tome predviđa duge rokove za podnošenje pravnih sredstava i odlučivanje, potrebno je razmotriti mogućnost vraćanja dvostepene zaštite (pred RIK-om i Upravnim sudom) i skraćenje roka za podnošenje pravnih sredstava i odlučivanje sa 72 časa na 48 časova.
Obavezati Ustavni sud da u roku od pet dana donese odluku o obustavljanu primene akta u izbornim sporovima
Odredba kojom bi se dopunio Zakon o Ustavnom sudu odnosi se na uvođenje obaveze da Ustavni sud u roku od pet dana od dana podnošenja inicijative za ocenu ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta, a koja se odnose na izbornu materiju, do donošenja konačne odluke obustavi izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu opšteg akta koji je predmet normativne kontrole.

#15PROŠIRITI NADLEŽNOSTI IZBORNE ADMINISTRACIJE U ZAŠTITI IZBORNIH PRAVA

Nadležni organi: Ministarstvo pravde, gradske i opštinske izborne komisije, Narodna skupština, Republička izborna komisija, Upravni sud

Izborna administracija i drugi žalbeni organi u procesu zaštite izbornih prava moraju imati nadležnosti nad stvarima kao što su: pravo glasa, birački spisak, ispravnost kandidatura, poštovanje pravila tokom izborne kampanje i utvrđivanje rezultata izbora (VK I.3.3.d). Žalbeni organ mora imati ovlašćenje da poništava izbore tamo gde su nepravilnosti mogle uticati na rezultate, i u slučaju poništavanja, moraju se održati novi izbori na poništenim biračkim mestima (I.3.3.e) Takođe, viša izborna komisija mora imati mogućnost da po službenoj dužnosti ispravi ili ukine odluku koju je doneo niži organ (I.3.3.i). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

Proširiti mogućnosti izbornih komisija i Upravnog suda da razmatraju predložene dokaze priložene uz prigovore

Tokom izbora 2022. godine RIK je napravio korak unapred u pogledu zaštite biračkog prava. Prilikom odlučivanja o prigovoru neophodno je oceniti i dokaze koji su priloženi radi osnaživanja tvrdnji. RIK je u jednom delu svojih odluka razmatrao priložene dokaze i time značajno poboljšao pravnu sigurnost u izbornom procesu. Potrebno je da ova dobra praksa zaživi i primenjuje se u svim odlukama, kao i da se proširi na lokalne izborne komisije prilikom odlučivanja u prvom stepenu.Nadležne komisije treba da uzmu u obzir i druge dokaze, a ne samo Zapisnik o radu biračkog odbora, budući da izjave birača treba da imaju istu dokaznu snagu kao u drugim postupcima, a izjave članova biračkih odbora treba posmatrati analogno službenim beleškama u upravnom postupku. Naročito treba prihvatati kao dokaz i ceniti javne isprave odnosno akte upravnih organa koji pružaju informacije o tvrdnjama u prigovoru jer izborni proces, iako uređen posebnim zakonima, se ne sprovodi u vakumu i pretpostavka istinitosti javnih isprava treba da važi i pred izbornim komisijama.
Potrebno je omogućiti podnosiocu zahteva/prigovora da prisustvuje sednici komisije na kojoj se odlučuje o njemu te da da izjavu na zapisnik povodom odluke i eventualno odgovori na pitanja članova komisije i tako razreši nedoumice povodom tvrdnji iz zahteva/prigovora. Prilikom odlučivanja u prvom stepenu ovo prisustvo treba omogućiti uvek, a u drugom i trećem stepenu samo po pozivu komisije/suda ukoliko smatraju neophodnim radi donošenja odluke.

#16OLAKŠATI UČESNICIMA IZBORA I BIRAČIMA PROCES ZAŠTITE IZBORNIH PRAVA

Nadležni organi: gradske i opštinske izborne komisije, Republička izborna komisija

Proces zaštite izbornog prava ne treba da bude samo efikasan, već mora biti jednostavan, i bez prevelike formalnosti, naročito u pogledu osnovanosti žalbi (VK I.3.3.b). Svi kandidati i svi birači registrovani u izbornoj jedinici moraju imati pravo na žalbu (I.3.3.f.) i mora se zaštiti pravo podnosilaca žalbi da budu saslušani (I.3.3.h). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

#17PRUŽITI POSMATRAČIMA VEĆA OVLAŠĆENJA U PRAĆENJU IZBORNOG PROCESA

Nadležni organi: Ministarstvo pravde, gradske i opštinske izborne komisije, Narodna skupština, Republička izborna komisija

Domaći i strani posmatrači trebalo bi da imaju najširu mogućnost da učestvuju u izbornom procesu (VK 3.2.a). Posmatranje ne bi trebalo da bude ograničeno na sam dan izbora, već mora obuhvatati i proces prijavljivanja kandidata i birača, kao i izborne kampanje, i posmatračima se mora omogućiti da utvrde nepravilnosti pre, za vreme ili nakon izbora, posebno tokom prebrojavanja glasova (3.2.b) Pristup posmatrača procesu glasanja trebalo bi da bude jasno određen zakonom (3.2.c). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

Zakonom omogućiti posmatranje izbornog procesa svim organizacijama civilnog društva koje se bave temama od opšteg, javnog značaja
Prema trenutnom zakonskom rešenju (član 161, stav 1 Zakona o izboru narodnih poslanika), samo udruženja građana čiji se ciljevi ostvaruju u oblasti izbora mogu biti akreditovani za praćenje rada izbornih organa. Imajući u vidu kompleksnost izbornog procesa i to da izborni proces po svojoj prirodi obuhvata nekoliko različitih procesa koji prožimaju različite oblasti delovanja u društvu, potrebno je dopuniti navedeni član Zakona o izboru narodnih poslanika kako bi se omogućilo organizacijama civilnog društva koje se bave srodnim temama od opšteg, javnog značaja, kao što su medijske slobode, borba protiv korupcije, reforma javne uprave, zaštita ljudskih prava i slično, da se akredituju za praćenje rada organa za sprovođenje izbora.
Uputstvo za sprovođenje izbora mora da sadrži uputstvo o popunjavanju zapisnika o posmatračima
Izborni proces 2022.godine je prvi izborni proces u kome je primenjeno novo zakonsko rešenje - obrazac o posmatračima koji popunjava predsednik biračkog odbora ali i posmatrač ukoliko ima primedbi na sam tok glasanja i rad biračkog odbora. Kako bi se izbegle nedoumice članova biračkih odbora o prirodi ovog dokumenta i raspodeli odgovornosti (ko, šta potpisuje i kada), potrebno je u Uputstvo za sprovođenje izbora dodati posebno poglavlje sa instrukcijama o prirodi ovog zapisnika i načinu popunjavanja. Tokom izbornog dana 3. aprila?, zabeležen je veći broj slučajeva kada članovi biračkih odbora nisu znali na koji način i kako treba popuniti zapisnik o posmatračima, niti šta posmatrači mogu da upišu u zapisnik.

INTEGRITET PROCESA: RAD IZBORNE ADMINISTRACIJE

Ključnu ulogu u osiguravanju integriteta izbornog procesa ima izborna administracija. Među proceduralnim jemstvima za održavanje slobodnih i fer izbora Venecijanska komisija na prvom mestu navodi nezavisno telo za organizovanje izbora (VK II.3.1). To telo osigurava da se glasanje obavlja tajno, da se prebrojavanje i izveštavanje vrši pošteno, a zvanični rezultati saopštavaju javno (KD 7.4). Kopenhagenski dokument traži da se aktivnosti vlade i uprave, kao i sudstva, sprovode u skladu sa sistemom utvrđenim zakonom (5.5), i da se zakoni i propisi usvajaju kroz javnu proceduru (5.8), dok Venecijanska komisija zahteva da se izborna pravila utvrđuju na nivou zakona (VK II.2). Crta predlaže da se: reformiše celokupan sistem izborne administracije, poveća transparentnost njenog rada, usaglase rokovi za izborne radnje i podignu kapaciteti biračkih odbora.

#18REFORMISATI SISTEM IZBORNE ADMINISTRACIJE U SRBIJI

Nadležni organi: Ministarstvo pravde, Narodna skupština, Republička izborna komisija

Za primenu izbornih zakona mora biti zaduženo nezavisno telo (VK II.3.1.a), odnosno na svim nivoima, od državnog do nivoa biračkih mesta moraju se uspostaviti nezavisne i nepristrane izborne komisije (II.3.1.b). Centralna izborna komisija mora imati stalni karakter (II.3.1.c), dok članovi komisije moraju biti osobe koje su stručne za izborna pitanja (II.3.1.d.ii). Osim pravila o tehničkim stvarima i pojedinostima propisi o izborima moraju imati snagu zakona (II.2.a), a osnovni elementi izbornog zakona smeju se menjati najkasnije godinu dana uoči izbora (II.2.b). Ovlašćenja i dužnosti različitih organa moraju biti jasno uređeni zakonom, kako bi se izbegli sukobi nadležnosti (I.3.3.c). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

Sistematizovati izbornopravnu materiju kroz jedinstven izborni zakon
Trenutno se sedam zakona primenjuje na proces održavanja izbora, što u praksi ostavlja prostor za kontradiktorno i neujednačeno tumačenje odredbi što kao posledicu može imati nesankcionisanje izbornih nepravilnosti. Izborni zakon koji bi uključio odredbe o sprovođenju izbora na svim nivoima i uredio rad svih izbornih organa doprineo bi pravnoj sigurnosti i smanjio pogrešna i kontradiktorna tumačenja zakonskih odredbi od strane institucija.
Unaprediti rad lokalnih izbornih komisija kroz uvođenja obaveznih obuka članova
Radi unapređenja rada lokalnih izbornih komisija, potrebno je organizovati kontinuiranu stručnu obuku svih članova lokalnih izbornih komisija. Na ovaj način povećao bi se kapacitet rada i profesionalnost lokalne izborne komisije kao organa za sprovođenje izbora, te bi se time doprinelo pravnoj sigurnosti i kvalitetu sprovođenja izbornog procesa.
Dijalog o reformi izbornih zakona voditi kroz skupštinski odbor za izbornu reformu
Razgovori političkih aktera, stručne javnosti i međunarodnih organizacija povodom izmena izbornih zakona su vođeni u različitim formatima od 2019.godine. Format dijaloga se menjao u zavisnosti od organizatora samog dijaloga, kao i akteri koji su uključeni u dijalog. Budući da je nov saziv Narodne Skupštine počeo sa radom, Crta smatra da dalji dijalog o izmenama izbornih zakona i uopšte izbornoj reformi treba da se vodi u Narodnoj Skupštini, kroz osnivanje posebnog Odbora za izbornu reformu. Na taj način će se stvoriti preduslovi za institucionalni dijalog relevantnih političkih aktera, ali i stručne javnosti i međunarodnih organizacija, uz veću transparetnost i merljivost rezultata samog procesa.

#19POVEĆATI TRANSPARENTNOST RADA IZBORNE ADMINISTRACIJE

Nadležni organi: gradske i opštinske izborne komisije, Republička izborna komisija

Izborna administracija osigurava slobodno i pošteno glasanje i javno saopštava zvanične rezultate (KD 7.4). Mora postojati mogućnost nadgledanja rada izborne administracije (VK II.3.1.e) kao načina njenog donošenja odluka (II.3.1.h). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

#20PODIĆI KAPACITETE BIRAČKIH ODBORA

Nadležni organi: Ministarstvo pravde, gradske i opštinske izborne komisije, Narodna skupština, Republička izborna komisija

Članovi izbornih komisija moraju proći standardnu obuku (VK II.3.1.g) i moraju biti stručni za izborna pitanja (II.3.1.d.ii), dok političke stranke moraju biti jednako zastupljene u izbornim komisijama (II.3.1.e). Da bi se ovi standardi ispunili, potrebno je:

PREPORUKE ZA POŠTENE I SLOBODNE IZBORE 2020.GODINE

preporuke za unapređenje izbornih uslova do 2020. godine