Pitanja o biračkom spisku i pravima birača
Ako ste se pitali ko sve ima pravo glasa, gde možete glasati i na koji način, kako se možete žaliti i da li možete proveriti da li ste upisani u birački spisak, sledeća pitanja i odgovori biće vam od koristi.
- Ko ima pravo glasa i kako se ono ostvaruje?
Pravo glasa ima svaki svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj se održavaju izbori.
Da bi ostvario biračko pravo, građanin mora biti upisan u jedinstveni birački spisak koji vodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.
Birač se upisuje u birački spisak prema mestu prebivališta.
Birač koji nije upisan u birački spisak ne može da glasa , čak ni onda kada je njegovo izostavljanje sa izvoda iz biračkog spiska posledica očigledne omaške.
Svoj identitet birač dokazuje važećom ličnom kartom, odnosno važećom putnom ispravom (pasošem) koji sadrži JMBG. Pravilima o radu biračkih odbora predviđeno je da birački odbor treba da omogući glasanje biraču koji svoj identitet dokazuje i ličnom kartom sa isteklim rokom važenja, pod uslovom da priloži potvrdu Ministarstva unutrašnjih poslova o podnetom zahtevu za izdavanje nove lične karte.
- Da li je moguć naknadni upis i promena podataka u biračkom spisku?
Po zaključenju biračkog spiska birač može biti upisan u spisak naknadnih promena u biračkom spisku, koji je sastavni deo izvoda iz biračkog spiska a rešenje o promenama može biti doneto najkasnije 72 časa pre dana izbora.
Svaki građanin može opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, ili ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave podneti zahtev za promenu u biračkom spisku ako on ili drugi građanin nije upisan u birački spisak ili promenu u biračkom spisku ukoliko nešto od podataka nije ispravno (pogrešno prezime, JMBG itd.)
Pa tako, u slučaju predstojećih izbora, upis birača u birački spisak na osnovu zahteva vrši:
- Opštinska uprava prema mestu prijavljenog prebivališta –do 30.11.2018. godine u ponoć (do zaključenja spiska)
- Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave – do 12.12.2018. godine u 24h.Nakon toga nije moguće podnositi zahtev za naknadnu promenu u biračkom spisku .
Nadležni organ o zahtevu za promenu u biračkom spisku odlučuje u roku od 24 časa od prijema zahteva.
Bilo kakve promene i dopune u izvodima iz biračkih spiskova na biračkom mestu nisu dozvoljene.
- Kako mogu da proverim da li sam u biračkom spisku?
Dan posle raspisivanja izbora, svaka opštinska uprava mora izložiti birački spisak za svoje područje, kako bi građani izvršili uvid. O izlaganju ih mora obaveštavati putem medija ili na drugi prigodan način. Građani moraju znati i to da mogu zahtevati izmene u biračkom spisku.
- Gde i kako glasamo?
Birač glasa na biračkom mestu na kome je upisan u izvod iz biračkog spiska. Biračka mesta se otvaraju u 7,00 časova, a zatvaraju u 20,00 časova. Ukoliko se u trenutka zatvaranja biračkog mesta zateknu birači koji nisu glasali do tog trenutka njima se mora dozvoliti da glasaju.
Svoj identitet birač dokazuje važećom ličnom kartom, odnosno važećom putnom ispravom (pasošem) koji sadrži JMBG. Pravilima o radu biračkih odbora predviđeno je da birački odbor treba da omogući glasanje biraču koji svoj identitet dokazuje i ličnom kartom sa isteklim rokom važenja, pod uslovom da priloži potvrdu Ministarstva unutrašnjih poslova o podnetom zahtevu za izdavanje nove lične karte.
Svaki birač glasa lično i u toku održavanja izbora može glasati samo jedanput. Glasanje je tajno a glasa se na overenim glasačkim listićima, koji sadrže redni broj koji se stavlja ispred naziva izborne liste; nazive izbornih lista prema redosledu utvrđenom na zbirnoj listi, sa ličnim imenom prvog kandidata sa liste; napomenu da se glasa samo za jednu izbornu listu, zaokruživanjem rednog broja ispred naziva te liste.
Član biračkog odbora koji je određen za rukovanje sprejem sa nevidljivim mastilom, zbog mogućnosti da na rukama ima tragove spreja, glasa na svom biračkom mestu uz rešenje o imenovanju za člana biračkog odbora.
- Kome mogu da se žalim ako vidim kupovinu glasova?
Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem, koje često nazivamo “kupovinom glasova”, je krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, te se krivična prijava protiv onoga za koga smatrate da je ovo delo učinio može podneti nadležnom javnom tužilaštvu, a to je osnovno javno tužilaštvo na teritoriji na kojoj je ovo delo učinjeno. Ukoliko se prijava podnese policiji ili tužilaštvu koje nije nadležno, oni su dužni da tu prijavu proslede nadležnom tužilaštvu.
- Kako se žalim na odluku OIK-a?
Protiv svakog rešenja Opštinske izborne komisije donetog po prigovoru može se izjaviti žalba Upravnom sudu. Treba obratiti pažnju na to da onaj ko smatra da postoji povreda, mora prvo podneti prigovor OIK-u jer OIK je prvostepeni organ koji pritom ne može postupak pokrenuti po službenoj dužnosti. Prigovor OIK-u podnosi se u roku od 24 časa od momenta kada je doneta odluka, odnosno izvršena radnja ili učinjen propust koji se prigovorom osporava. Tek u slučaju da podnosilac prigovora želi da ospori odluku OIK-a donešenu po njegovom prigovoru, može izjaviti žalbu Upravnom sudu, koji je drugostepeni organ. U slučaju lokalnih izbora protiv rešenja izborne komisije žalba Upravnom sudu može podneti u roku od 24 časa od dostavljanja rešenja a izborna komisija dužna je da sudu dostavi odmah, a najkasnije u roku od 12 časova sve potrebne podatke i spise za odlučivanje.
Ako sud usvoji žalbu, poništiće odluku ili radnju u postupku predlaganja kandidata, odnosno u postupku izbora odbornika ili će poništiti izbor odbornika.