Njihovi Hrabri glasovi vraćaju veru u institucije

Dobitnici Hrabrog glasa Bojana Savović, Predrag Milovanović i Jasmina Paunović Dobitnici Hrabrog glasa Bojana Savović, Predrag Milovanović i Jasmina Paunović

Crta od 2018. godine dodeljuje priznanje „Hrabri glas“ pojedincima i grupama koje se ističu odvažnošću u borbi za opšte dobro.

Ove godine priznanje zaslužuje svako od stotina hiljada građanki i građana koji su mirnim protestima pokazali hrabrost da veruju u Srbiju bez nasilja. Pošto fizički nije moguće da se odlikovanje uruči svima koji ga zaslužuju, organizovana je svečanost na kojoj je ukazano poštovanje pojedincima i grupama čije angažovanje je bilo inspiracija za sve učesnice i učesnike protesta. U ime svih hrabrih građana priznanja su ponele bivša članica Saveta REM-a Judita Popović, tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Paunović, kao i tužilac Predrag Milovanović koji nam vraćaju veru u institucije.


 Za borbu protiv fizičkog, medijskog, političkog, pravnog i svih drugih vrsta nasilja potrebni su nam beskompromisno Tužilaštvo i hrabri tužioci. Oni koji će otete i zarobljene institucije vraćati građanima i koji će, braneći lični i profesionalni integritet, braniti i principe vladavine prava. I upravo takvi su portreti dobitnica i dobitnika Crtinog priznanja „Hrabri glas“ – tužiteljki Bojane Savović i Jasmine Paunović i tužioca Predraga Milovanovića.

Sa načinom rada Višeg javnog tužilaštva građani su bolje upoznati onog trenutka kada su tužiteljke Paunović i Savović istupile i rasvetlile brojne nepravilnosti u funkcionisanju ove institucije. Njih dve su prebačene iz jednog odeljenja u drugo, oduzeti su im predmeti korupcije na kojima su radile, ali je njihov glas ostao toliko prisutan u javnosti da sa sigurnošću možemo da tvrdimo da u našoj zemlji zaista ima hrabrih tužiteljki.

Svako vreme ima svoje hrabre ljude, ali smatram da je dići glas protiv pravnog nasilja, protiv mobinga, protiv zle reči, zlonamerne reči, danas strašno teško. Ipak, moramo svi u jednom trenutku da kažemo – dosta. I tom institucionalnom nasilju. Ono je kod nas takvo da institucija ćuti. I to je to nasilje. Tim ćutanjem vi ubijate svaku nadu građaninu Srbije. Čovek koji želi, ima glas i želi da se odupre nečemu, ne može i ne zna kome da se obrati. Gde god zakuca, vrata su zatvorena“, kazala je tužiteljka Jasmina Paunović, uverena i u to da „ako je nas hiljadu na jednoj strani, koliko god da su jaki s druge strane, uvek je budućnost naša“.

Njena koleginica, tužiteljka Bojana Savović stoji na istoj strani borbe protiv nasilja. Kako je i sama rekla, glas je podigla „protiv nepoštovanja zakona, protiv nepoštovanja institucija ove zemlje, protiv nečega što prosto dovodi do raspada celog društva“.

Savović je ukazala i na to da je institucionalno nasilje vidljivo svuda, te da je pred svima nama samo jedan izbor.

Ja imam utisak da smo mi sada priterani uza zid i više nema mesta gde nema tog nasilja, nema ulice, nema grada, nema koraka gde tog nasilja nema. I mislim da mi više nemamo izbora nego da dignemo naš glas, jer nema nikog drugog ko će to uraditi umesto nas“, naglasila je Savović.

Potrebu da podigne glas ima i tužilac Predrag Milovanović, čiju su hrabrost građani najviše prepoznali kroz slučaj paljenja kuće novinara Milana Jovanovića. On svoje istupanje smatra svojom dužnošću jer, kako je naveo, radi u instituciji koja bi trebalo da štiti pravnu državu.

Hrabri glas treba da bude vapaj, reflektor u taj mrak koji je najgušći pred zoru. I ukoliko bude više ljudi koji su spremni da budu taj hrabri glas doći ćemo od pojedinaca ka mnoštvu, a na kraju ćemo doći i do pobede da imamo slobodnije društvo, društvo u kome neće biti ni pravnog nasilja, ni bilo kog drugog oblika socijalnog nasilja, društvo tolerancije, uvažavanja. To je ideja. Hrabri glas treba u stvari da osvetli problem, da ukaže na njega i na kraju krajeva da bude deo rešenja, a ne deo problema“, poručio je Milovanović.

Uz glasove tužiteljki i tužilaca, potrebni su nam hrabri glasovi i u drugim institucijama. I jedan je uspeo da pronađe svoj put do građana, koji su 8. maja izašli na ulice zahtevajući odgovornost.

Taj glas je glas Judite Popović, koja je podnela ostavku na funkciju članice Saveta REM-a, navodeći da je „postalo besmisleno ostati u telu koje se ne snalazi u prostoru i vremenu i zanemaruje ogromne društvene turbulencije i nezadovoljstvo javnosti“.

Uradila sam sve što sam mogla da to promenim i sada je dosta. Ostavku dajem poštujući opravdan gnev, tugu i ogorčenje javnosti koja su i moja dominantna osećanja u proteklih mesec dana. Protesti koji traju daju mi nadu da se neće zadovoljiti kozmetičkim izmenama, već je ključni cilj promena sistema vrednosti nametnut devedesetih godina prošlog veka. Sve to nasilje koje se od tada glorifikuje, postalo je sredstvo nesavesnih političara i medija, da zarobe naše društvo“, rekla je tada medijima Judita Popović. Njoj je Crtino priznanje „Hrabri glas“ dodeljeno i zbog ove odluke, ali i zbog truda koji je uložila da REM zaista bude nezavisno telo u službi građana i javnog interesa.