Kako će Posmatračka misija Crte posmatrati izborni dan?

Za 3. april Crta je formila do sada najveću posmatračku misiju koja će oceniti kvalitet procesa glasanja na predsedničkim, parlamentarnim i beogradskim izborima (Crta neće posmatrati izbore u preostalih 13 lokalnih samouprava).

Izbore će posmatrati više od 3 hiljade posmatrača, duplo više nego na izborima 2020. godine, obučenih po najvišim međunarodnim standardima.

Crta će izveštavati o republičkim (predsedničkim i parlamentarnim) i beogradskim izborima, na osnovu dva slučajna uzorka, reprezentativna za Srbiju (500 biračkih mesta) i za Beograd (450 biračkih mesta), odnosno na osnovu ukupno 950 biračkih mesta.

Šta rade posmatrači?

Posmatrači će na biračkim mestima biti prisutni od početka priprema za njihovo otvaranje, već od 6 sati ujutru, pa sve dok birački odbori ne objave rezultate, odnosno dok ne istaknu zapisnike o glasanju na datom biračkom mestu.

“Izuzetno je važno da posmatrači budu na biračkim mestima tokom celog dana jer jedino na taj način možemo da govorimo o tome da li su se tokom procesa glasanja poštovale procedure i zakoni. Nama je na prvom mestu ocena kvaliteta izbornog procesa. Ukoliko je glasanje obeleženo nepravilnostima i kršenjem procedura, to može da ima uticaj i na rezultate. Merenje izlaznosti i rezultata na osnovu podataka koje sa uzorka biračkih mesta šalju nezavisni posmatrači je složena operacija„, kaže Raša Nedeljkov, šef Posmatračke misije Crte.

Koju metodologiju Crta koristi za posmatranje izbornog dana?

Crta glasanje posmatra primenom metodologije paralelnog prebrojavanja glasova (PVT – Parallel Voting Tabulation), koja omogućava nezavisnu i nepristrasnu procenu zvaničnih rezultata i odziva birača uz malu, ali merljivu mogućnost greške (tkz. marginu greške). Po osnovnim statističkim principima na kojima se zasniva ta metodologija, ako su izbori regularno sprovedeni, zvanični podaci izborne administracije o rezultatima glasanja i izlaznosti ne bi trebalo znatno da se razlikuju od rezultata dobijenih na posmatranom uzorku tj. oni bi morali da se kreću u okviru margine greške.

“Ako bismo samo posmatrali prebrojavanje glasova, nevezano za to kako je tekao proces glasanja, tj. da li su poštovane procedure, ne bismo imali kompletnu informaciju jer bi rezultati mogli da budu zasnovani na glasanju u neregularnim uslovima. Zbog toga je metodologija posmatranja koju primenjuje Crta usmerena na otkrivanje neregularnosti i kršenje procedura na dan izbora, kao i na proveru zvaničnih rezultata, na osnovu posmatranja reprezentativnog uzorka biračkih mesta„, kaže Vujo Ilić, savetnik za istraživanja u Crti.

Kako su odabrana biračka mesta na kojima su raspoređeni posmatrači?

Crta izborni dan 3. aprila posmatra na dva slučajna uzorku biračkih mesta, reprezentativna za Srbiju (500 biračkih mesta) i za Beograd (450 biračkih mesta), odnosno na osnovu ukupno 950 biračkih mesta. To znači da se rezultati, kao i sve što uočimo na našem uzorku, zahvaljujući statističkim principima, reflektuje na svih 8115 biračkih mesta u Srbiji na republičkim izborima (predsedničkim i parlamentarnim), kao i na svih 1170 biračkih mesta na beogradskim izborima. 

Slučajni i reprezentativni uzorak biračkih mesta odražava strukturu svih birаčkih mesta, njihovu veličinu, raspoređenost, regionalne i političke specifičnosti, čime se obezbeđuje da informacije dobijene sa tih biračkih mesta budu reprezentativne za Beograd odnosno za celu Srbiju (bez biračkih mesta na kojima će glasati birači sa Kosova i Metohije).

Kada će biti saopšteni rezultati?

Da bi podaci dobijeni na osnovu uzorka mogli valjano da se „preslikaju“ na sva biračka mesta, neophodno da je da uzorak bude adekvatno popunjen (95% uzorka).

„Brzina objavljivanja izlaznosti i rezultata izbora zavisi pre svega od brzine pristizanja podataka sa biračkih mesta. Ukoliko se rezultati procenjuju na osnovu stratifikovanog slučajnog uzorka, kao što je naš, popunjenost uzorka mora da bude ne samo dovoljno velika, već i adekvatna, tj. da postoji dovoljno podataka sa biračkih mesta u svim geografskim i političkim stratumima. Stoga bi preuranjena projekcija rezultata mogla biti nepouzdana i zato Crta s procenama izlazi tek kada su svi uslovi ispunjeni„, objašnjava Ilić.

Informacije ne stižu u isto vreme sa svih biračkih mesta.

„Po pravilu, prvo stižu podaci sa manjih biračkih mesta. Sa biračkih mesta koja imaju više od hiljadu birača,  podaci nekad mogu da se obrađuju satima. Ako bi se procenom izašlo, na primer, u trenutku kad obrađenih ima više manjih nego većih biračkih mesta, slika koju dobijamo bi bila iskrivljena. Objavljivanje rezultata je zato uvek pitanje ravnoteže između interesa javnosti da bude pravovremeno informisana o toku izbornog dana i dužnosti posmatračke misije da objavi pouzdane podatke“, kaže Ilić.